ZEČIĆ UŠKO I NJEGOV SAN – narativna pantomima

Početna » ZEČIĆ UŠKO I NJEGOV SAN – narativna pantomima

Odlomak iz knjige „PRIČA U IGRI, IGRA U PRIČI”

Mogući ciljevi:

 

  • dalji razvoj sistema vrednosti kod dece – istrajnost, upornost, samokritičnost
  • podsticanje dece na samostalnost u rešavanju različitih situacija
  • razvoj kreativnosti i mašte prezentovanjem sopstvenih snova i želja
  • širenje dečjih saznanja o tradiciji
  • razvoj početnih matematičkih pojmova
  • upoznavanje dece sa staništem: šume, livade, njihovi stanovnici, način života
  • razvoj govora
  • razvoj prostorne svesnosti

 

UVODNA IGRA: Vuk i zec

 

Cilj igre: motorički razvoj

 

Potreban materijal: dve lopte različite veličine.

 

Mala lopta je zec, a velika lopta je vuk.

 

Deca sede u krugu i počinju da dodaju jedno drugome prvo malu loptu (zeku). Kada mala lopta (zeka) stigne otprilike do sredine kruga, tada veliku loptu (vuka) deca počinju da dodaju jedno drugome u istom pravcu. Velika lopta (vuk) počinje svoj put od istog deteta od kojega je svoj put započela i mala lopta. Možete dodati i zvuke. Kada je lopta koja predstavlja vuka kod deteta, ono može da oponaša zavijanje vuka, a kada je lopta (zec) kod deteta, ono može da govori:“Hop, hop, hop!“ Cilj igre je da vuk uhvati zeca. Vuk – velika lopta, može da menja pravac kretanja da bi pokušao da uhvati zeca, dok zec može da se kreće samo u jednom pravcu.

 

Priča je pogodna za narativnu pantomimu. Neka se deca rasporede po sobi u svom ličnom prostoru i pokretima prate radnju. Prilikom drugog pripovedanja možete napraviti poligon za fizičko na kome će deca prikazivati sve akrobacije koje je zeka pravio u priči.

 

 

ZEČIĆ UŠKO I NJEGOV SAN – narativna pantomima

Proleće je opet ozelenelo šumu. Donelo je i mnogo novih, mladih šumskih stanovnika. Mame su bile srećne sa svojim mladuncima. Ježići, lisičići, vučići, medvedići, zečići, veveričići… izašli su prvi put iz svojih jazbina i pećina na toplo proletnje sunce. Dok ne porastu, sve male životinje su veliki prijatelji i zajedno se igraju.

Bližio se Uskrs i u šumi je vladala svečana atmosfera. Svi su se pripremali za proslavu.

Zečić Uško je bio samo nekoliko nedelja star, ali već je čuo za veoma cenjenog i uglednog Uskršnjeg zeca i njegov veoma važan posao: isporuka Uskšnjih jaja deci. Zečić Uško je imao veliki san – maštao je da jednoga dana postane pomoćnik Uskršnjeg zeca.

Toga jutra,  Zečić Uško je ustao veoma rano, u cik zore, tek što je Sunce zamenilo Mesec. Ležao je u polju prekštenih zadnjih nogu, gledao u plavo nebo i grickao mlade, sočne travke.

 

(zastavite priču, neka deca prikažu sliku sreće)

 

„Uradiću nekoliko vežbi dok čekam drugare,“ odlučio je Zečić Uško. Skočio je tri puta  unapred,  dva puta unatrag, zatim je napravio  jedan kolut unapred.

 

(neka deca urade isto što i zec)

 

Zečić Uško se dobro oznojio, ali od njegovih drugara Medoja, Vukoja, Ježe, Lize, Veverka – ni traga, ni glasa, ni mirisa.

„Verovatno još spavaju,“ pomislio je Zečić Uško.

Opet se ispružio u travi, zagledao se u jedan oblačić nalik na šargarepu i počeo da pravi plan kako bi mogao da pomogne Uskršnjem zecu, kao što to već rade odrasli zečevi.

Odjednom, Zečić Uško je načuljio svoje dugačke uši, protegnuo je zadnje noge i potrčao pravo kroz gustu travu.

Stigao je do jednog visokog i širokog  drveta i priljubio se čvrsto uz njega.

Ta trka je bila način da Zečić Uško dokaže sebi kako je sposoban za posao pomagača. Bio je hitar i bistar.

Obišao je još jedan krug oko drveta i seo. Potpuno se umirio. Samo mu se nos mrdao, njuškajući vazduh.

Zečić Uško je imao odlično čulo njuha, sluha i vida. Namirisao je da se  približava stari lukavi lisac, njegov najveći neprijatelj.

Lisac je bio sve bliže i bliže. Zečić Uško se tresao od straha. Srce mu je lupalo: „Bam, bam, bam!“ Pa opet, još jače i brže: „Bam, bam, bam!“ Zečić Uško je pogledao levo-desno i potrčao koliko ga noge nose. Trčao je cik-cak, da zavara trag lukavom liscu. Dva puta je skočio ulevo, hop, hop, zatim četiri puta udesno hop, hop, hop, hop, a onda je nastavio pravom linijom prema šumi.

Usput je preskočio  visoki  panj  i široko razgranati žbun gde je bilo gnezdo Cice, ptice fazanice.

Provukao se ispod dugačkog srušenog balvana i na kraju se šćućurio u travi.

Stari lisac je odustao od trčanja za zečićem, ali Zečić Uško je za svaki slučaj neko vreme sedeo u svom skloništu, dišući duboko. Još uvek se tresao od straha.

Kada je skupio dovoljno hrabrosti,  odskakutao je do svoje mame zečice. Tu se smirio u svom sigurnom, toplom brlogu. Pala je noć i Zečić Uško je sanjao svoj san, kako je postao pomoćnik Uskršnjeg zeca.

Sledećeg jutra, Zečić Uško je zaboravio pretrpljeni strah i nastavio da razmišlja o Uskršnjem zecu. Odlučio je da ode do njega i ponudi mu svoju pomoć.

Kada je stigao do kuće Uskršnjeg zeke pokucao je tri puta na  vrata: kuc, kuc, kuc. Uskršnji zeka je bio zauzet pakovanjem jaja za decu. Mnogo zečeva mu je pomagalo.

Zečić Uško je sramežljivo ponudio svoju pomoć, ali Uskršnji zeka mu je odgovorio:

„Još si mali, ali budi strpljiv. Ostvarićeš svoj san sledeće godine, do tada vežbaj,“ tešio je Uskršnji zeka maloga Uška, nežno ga tapšući šapom po glavi.

Zečić Uško je bio mnogo tužan. Otišao je kod svoje mame, skupio se u lopticu i zaspao.

Osvanulo je divno, sunčano Uskršnje jutro.

Zečić Uško je opet ustao u cik zore. Protegnuo je svoje prednje šape, zatim zadnje šape, ustao je, oprao zube, naročito prednja dva, zatim je oprao i  dugačke uši Zasvrbela su ga leđa, pa je morao da napravi nekoliko kolutova u travi da se počeše.

,,Uh, što sam gladan,“ pomislio je Uško.

Prvo je poskočio na jednu šapu, a zatim je malo poskakivao na drugoj šapi.

Odskakutao je pravo do kraja livade. Znao je da je tamo posebno ukusna trava.

Žvakao je polako mrdajući nosićem.

„Mmmmm, baš je sočna i puna vitamina,“ sladio se zeka.

Odjednom, Zečić Uško je primetio u obližnjem žbunu kako nešto svetluca. Oprezno se prišunjao i razgrnuo žbun. Ugledao je 10 blistavih jaja.

Zečić Uško je pogledao dobro u svim pravcima, tragajući za vlasnikom jaja. U blizini nije nikoga video.

„Mora da je neko zaboravio da isporuči ova jaja deci,“ zaključio je Zečić Uško.

„Odlična šansa da dokažem kako sam sposoban da budem pomoćnik Uskršnjem zecu,“ obradovao se Uško.

Veselo se zavrteo u krug  tapšući prednjim šapicama.

Veoma pažljivo je pokupio jaja. Lagano, na prstima je skakutao, prelazeći pažljivo preko kamenja i balvana. Preskočio je potočić koji je krivudao kroz šumu.

„Obradovaću svoje drugare, svakome ću ostaviti po nekoliko Uskršnjih jaja,“ odlučio je Uško.

Ostavio je jedno jaje ispred Jazine jazbine. Zatim je skrenuo levo krivudavim putićem do pećine medvedića Medoja.  Tu je ostavio tri jaja. U velikoj žurbi sapleo se preko kamena. Jedno jaje mu je ispalo. Srećom, otkotrljalo se pravo u meku travu i nije se razbilo.

Veverica Veverko je bio najbolji drug Zeke Uška.

„Njemu ću ostaviti četiri jaja ispred drveta,“ odlučio je Uško.

Preostala dva jaja Uško je odlučio da podeli između lisičice Liske i vučića Vukoja.

Čim je obavio podelu jaja, Zečić Uško je potrčao prema kući Uskršnjeg zeca da se pohvali.

U međuvremenu, Gospođa fazanica Cica je otkrila da joj je neko ukrao 10 jaja iz gnezda dok je bila na potoku da popije vodu.  To su bila jaja na kojima je strpljivo ležala  24 dana i čekala da se izlegu mali fazančići.

Kričala je i kokodakala na sav glas: „Upomoć, neko mi je ukrao jaja, moju decu!“ Cela livada i šuma se uzbunila. Svi su bili uznemireni.
Zečić Uško je shvatio kakvu je grešku napravio. Mislio je da su to uskršnja jaja. Nije znao da su to deca fazanice Cice.

„Moram da spasem jaja,“ pomislio je Uško i pojurio prema Jazinoj jazbini. Jaza je bio veliki pospanko i jaje je ležalo nedirnuto.

Toga dana Zečić Uško je jurio kao nikada pre. Imao je i mnogo sreće. Niko od njegovih drugara nije primetio ostavljena jaja.

Čim je pokupio svih 10 jaja, Zečić Uško je odskakutao do uznemirene mame fazanice Cice.

Zečić Uško je objasnio šta se desilo i zamolio je mamu Fazanicu Cicu da mu oprosti. Cica Fazanica je bila toliko srećna kada je dobila natrag svih 10 jaja da je odmah oprostila Zečiću Ušku. Čak ga je nežno kljucnula kljunom po glavi nekoliko puta.

Zečić Uško je trkom odskakutao da objavi svima u šumi, a naročito Uskršnjem zeki, da su jaja opet sigurna u svome gnezdu.

Uskršnji zeka je prvo Uška malo izgrdio, ali ga je na kraju pohvalio što je uspeo na vreme da spasi sva jaja.

Na kraju je Uskršnji zeka obećao Zečiću Ušku da će ga sledeće godine uzeti za svoga pomoćnika. Zečić Uško je tog Uskršnjeg jutra bio najsrećniji zec na svetu.

„Ostvariću svoj san, jedva čekam sledeći Uskrs!“ pevušio je Zečić Uško veselo se kotrljajući po travi.

2018-12-02T17:26:24+00:00