(akciona dramatizacija)

Odlomak iz knjige „Priča u igri, igra u priči“ – interaktivne priče za decu

NESTAŠNO PILE

Narator: U jednom seoskom dvorištu živele su zajedno, u slozi, domaće životinje. Posebno srećne bile su mame sa svojom decom. Najglasnija je uvek bila mama koka.

Deca/koke: Ko-ko, ko-ko-da, ko-ko. ko-ko-da! (pljeskaju u taktu)

Narator: Ona je mnogo vodila računa da se njena deca zdravo hrane.

 

Koke/deca:

Ko-ko, ko-ko-da,

ko-ko. ko-ko-da! (pljeskaju u taktu)

Draga deco tu sam ja

donela sam zrna sva.

Narator: Povazdan ih je prebrojavala, jer je to bila brojna porodica

Koke/deca: Jedan, dva, tri, četiri, pet; jedan dva tri, četiri pet! (broj eprste na jednoj ruci)

Narator: Pored koke živela je mama patka sa svojim pačićima…

Deca:

Kva-kva, kva-kva,

kva-kva, kva-kva! (pljeskaju u taktu)

Srećna mama,

to sam ja! (mašu krilima)

Narator: Ona se pravila važna jer su njena deca bila najbolji đaci u pačjoj školi. Hvalila se svima:

Deca/patke:

Jeste l’ čuli kumo,

verujte bez šale

otvorila se škola

za pačiće male!

Narator: Najveća mama od svih mama u dvorištu je bila mama krava

Deca: Muuuuuu! (udaraju nogom o pod)

Narator: Ona se ponosila visokim stasom i snagom svoja dva teleta. Vodila je računa da uvek budu čisti i uredni.

Krave/deca:

Čistoća je pola zdravlja

neka znaju svi!

Najlepša su u dvorištu

Moja deca, mu-mu-mi!

Narator: Mama ovca …

Deca: Beeeeee!

Narator: Povazdan se brinula da njeni jaganjci ne krenu u šumu. Tamo ih je vrebao opasni vuk.

Ovce/deca:

Beeeee, jaganjci moji mili

dođ’te bliže mami.

ne smem da vas pustim

da budete sami.

Narator: Mama mačka…

Deca/mace: Mijauuuu! (zamahuju rukom kao kandžom)

Narator: Uvek je bila raspoložena za igru sa svojim mačićima. Takođe ih je učila lepim rečima.

Deca/mačke:

Baš sam srećna u svakom pogledu

što će moji mačići naučiti da predu.

Prrrrrrrrr! Frrrrr!

Narator: Međutim, jednoga prolećnog dana, kada je mama koka prebrojala svoje piliće…

Mama koka: Jedan, dva, tri, četiri… jedan, dva tri četiri…. (češkaju se po glavi, broje na prste)

Narator: Shvatila je da jedno pile nedostaje…

Mama koka: Jadna ja! Šta ću sad!

Narator: Mama koka je odmah  krenula da ga  traži.  Prvo je srela patku.

Mama koka: Patko, da li si videla moje pilence?

Mama patka: Kva-kva, nisam!

Narator: Mama koka je nastavila dalje da traži svoje pilence. Došla je do krave i pitala je:

Mama koka: Da li si, kravo, videla moje pilence?

Mama krava: Muuuu, nisam!

Narator: Zatim je otišla kod ovce.

Mama koka: Da li si, ovco, videla moje pilence?

Mama ovca: Beeeee, nisam!

Narator: Mama koka je bila sve više i više zabrinuta. Otrčala je do mačke.

Mama koka: Da li si, maco, videla moje pilence?

Mačka: Mijau, nisam!

Narator: Mama koka se mnogo uplašila. Počela je da pada noć. Na kraju je videla petla. Potrčala je prema njemu i zakokodakala…

Koka/deca: Petliću, šareni repiću, da li si video naše pile.

Petao/sva deca: Kukurikuuuu! Nisam. Jadan ja!

Narator: Koka je povikala…

Koka:  Poskoči na tarabu,

pogledaj na livadu

u zelenu travicu

da l’ mu vidiš glavicu?

Narator: Petao …

Sva deca: Kukurikuuuuu!

Narator:…Je skočio na tarabu i u zelenoj travi ugledao žutu glavicu svoga pileta. Mama koka i tata petao su počeli da ga zajedno dozivaju…

Koka i petao/sva deca:

Kukuriku, ko-ko-da,

pile naše maleno,

brzo kući dolazi

kroz ogradu prolazi!

Narator: Pile je doskakutalo do zabrinute mame i zabrinutog tate. Pognulo je glavu i posramljeno reklo:

Pile/sva deca:

Pi-pi-pi, pi-pi, pi-pi! (pljeskaju u taktu)

izvinite mnogo svi.

Zanele me bubice

iz zelene travice.

Narator: Sve mame u dvorištu bile su srećne što su koka i petao pronašli svoje dete, nestašno pile. Sva deca u dvorištu, pilići (oglašavanje), jagnjići, (oglašavanje) pačići, (oglašavanje) telići (oglašavanje)  i mačići (oglašavanje) su složno zapevala pesmu za svoje mame.

Ispred našeg dvorišta

cveće je u cvatu

sunašce ga miluje

kupa ga u zlatu.

Nabraćemo buket

najlepšega cveća

daćemo ga mamama

da ih prati sreća.