Uhvati ritam afričke priče – deo prvi: Zamišljeno putovanje
Ovde ćemo se upoznati sa dnevnikom vaspitačice Emine Živojinović iz PU “Nada Naumović” Kragujevac, vrtić Bambi, u kome sistematizuje i opisuje svoje iskustvo u radu sa decom na razvoju njihove početne svesnosti o multikulturalnosti. U radu se vodila predlozima, pričama, igrama i pesmama iz knjige “Uhvati ritam afričke priče” kojima je dodala svoj lični pečat i povratne informacije dece.
Deca su imala priliku, vođena magijom priča iz Afrike, da se upoznaju sa novom kulturom, načinom života, prirodom, biljnim i životinjskim svetom, igrama i interesovanjima dece sa drugog kontinenta.
Teme koje su najviše zastupljene u pričama iz Afrike su:
- životinje i priroda
- briga za očuvanje prirode
- selo i porodični život
- poštovanje slabih i nenasilno rešavanje problema
Svaka od ovih tema je vrlo aktuelna, priče imaju jasne poruke, trajnog su kvaliteta i usklađene su sa interesovanjima dece. Lako se uklapaju u programske ciljeve.
Projekat je na godišnjem nivou i tako ćemo vam ga i prezentovati.
Krećemo na put sa Eminom i decom
Tema rada za mesec novembar bila je „Karneval životinja“, a jedna od podtema „Divlje životinje“. To je bio odličan momenat da se krene sa realizacijom sadržaja iz knjige
„Uhvati ritam afričke priče“ Dušice Bojović
Deca su prvo pogađala gde će putovati, a ja sam im davala smernice postavljajući pitanja:
- Da li su nekada bili u zoo vrtu?
Deca odgovaraju da jesu u Jagodini i Beogradu.
- Koje životinje žive u zoo vrtu?
Deca navode: žirafu, lava, tigra, majmuna, srnu, leoparda, pandu, slona.
- Da li lav, slon, tigar žive kod nas u šumama, odakle su došle?
Deca odgovaraju da ne žive, da žive u džungli ali ne znaju odgovor na pitanje u kojoj zemlji je džungla.
Sledeći korak je bio da deci pokažem globus. Deca su pokazala veliko interesovanje. Onda smo zajednički pronašli našu zemlju, a zatim sam im pokazala mesto-kontitnent gde ćemo “putovati” – Afriku. Poredimo veličinu naše zemlje i Afrike i deca uočavaju koliko je Afrika veća.
Kažu da je Afrika veća 100 puta i da naša zemlja izgleda poput muve u odnosu na Afriku.
Sledeći predloge iz knjige o načinu uvođenja dece u proces upoznavanja sa novim, deci iskustveno nepoznatim odredištem, govorim im da ćemo ići na zamišljeno putovanje u Afriku i delim ih u 4 grupe:
- U prvoj grupi su: Dunja, Milica, Staša i Ilija. Oni dobijaju sliku pustinje Sahare i slike životinja: zebre, antilope, lisice, hijene, škorpije, noja, kamile i guštera.
- U drugoj grupi su M.M., Nikola, Janko K. i Ognjen M. Oni dobijaju sliku savane i slike životinja: slona, antilope, lava, leoparda, zebre, nosoroga, hijene i noja.
- U trećoj grupi su Ljubica, Iva, Teodor i Elena. Oni dobijaju sliku kišne šume i slike životinja: majmuna, leoparda, antilope, papagaja, slona, gorile, šimpanze.
- U četvroj grupi su Mia, Todor, Aleksa, Lazar. Oni dobijaju sliku močvare i slike životinja: nilskog konja, krokodila, flamingosa i guštera.
Deci delim pripremljene slike i upućujem ih da pažljivo posmatraju šta se na slikama nalazi, da međusobno razgovaraju, dogovaraju se kako će najbolje predstaviti svoju sliku.
Prva grupa dece, posle posmatranja slike, pustinju opisuje kao mesto prekriveno peskom, gde je vrućina i gde ima samo kamenja i peska i poneki kaktus. Zaključuju da nije prijatno tamo živeti.
Zebru prepoznaju i imenuju je na slici. Kažu da je crno-bela kao krava, samo krava ima krugove po telu, a zebra ima linije.
Imenuju noja, opisuju ga da je skroz crn, a ima i malo bele boje po sebi, liči im na labuda.
Imenuju kamilu. Govore i opisuju njenu grbu. Nije im poznata funkcija grbe. Pokazuju interesovanje da saznaju više o tome zašto kamila ima grbu.
Guštera opisuju da menja boje, ima dve noge, dve ruke i dva oka. Kada vide njegovu sliku govore bljak, kažu da liči na žabu ali nije žaba.
Imenuju lisicu sa slike, podseća ih na vuka. Dive se njenom repu.
Ne umeju da imenuju hijenu, opisuju je kao opasniju od vuka, da ima oštre zube i izgleda kao tigar.
Za škorpiju kažu da je mnogo ljuta i ima ruke kao rak. Telo joj je pomalo dlakavo.
Druga grupa dece, posle posmatranja slike, savanu opisuje kao zeleno mesto sa puno trave.
Slona imenuju i kažu da ima veliku surlu, veliko telo i stopala. Veoma im se dopada.
Lava imenuju i opisuju da je pomalo braon boje, ima veliki rep, kosastu, veliku glavu, voli da se šepuri grivom i da sigurno grebe jer ima velike kandže.
Prepoznaju nosoroga. Kažu da ima veliki rog na nosu.
Imenuju i leoparda – on ima žuto-crne tačkice po sebi.
Imenuju i antilopu, za koju M.M. kaže da ima velika dva roga na glavi i duge noge. Čini joj se da su duže od nojevih. Deca zaključuju da verovatno veoma brzo trči. Podseća ih na srnu.
Noja imenuju i opisuju – da ima dugačak vrat i dugačke noge. Čini im se da mu je glava od drveta, a noge mu pomažu da brže trči.
Treća grupa dece posle posmatranja slike džunglu opisuje kao mesto sa puno drveća i zelene trave. Uočavaju da visoko drveće ima lijane gde se majmun kači da bi došao do sledećeg drveta. Lijane su ljuljaška za majmune.
Ne prepoznaju šimpanzu, (ne uočavaju sličnost sa drugim majmunima) kao ni jaguara koga mešaju sa leopardom. Jaguar im izgleda opasno kao tigar, jer ima oštre zube i ljutiti pogled.
Gorilu opisuju kao životinju koja ima velike ruke i spušta se lijanama. Zaključuju da sigurno ima velike mišiće i da je jak.
Imenuju slona i detaljno ga opisuju.
Za majmuna kažu da mnogo voli bananu, da voli da se ljulja na lijanama – šašav je malo, ne razmišlja svojom glavom.
Za leoparda kažu da trči brže od dece i jelena.
Četvrta grupa dece, posle posmatranja slike, močvaru opisuje kao mesto sa puno vode i trave. Zaključuju da ako ne bi bilo vode životinje koje žive tu bi umrle – da one mnogo vole vodu.
Za krokodila kažu da je mnogo opasan i da ima bodlje na leđima, ne bi ga mazili da ga vide zato što može da ih proguta. Ima ogromna usta i velike zube. Koža mu je hrapava.
Prepoznaju nilskog konja. Kažu da izgleda druželjubivo. Njega bi mazili, izgleda im kao dobrica debeljko.
Ptica flamingos im liči na noja. Kažu da su to lepe ptice i da izgledaju druželjubivo. Podseća ih na početak filma” Kralj lavova” kada ptice polete. Perje joj je šareno i lepo.
Sledeći korak:
Igram sa decom igru pantomime. Deca dočaravaju kretanje životinja.
Kreću se četvoronoške kao lisica i šunjaju da nešto ulove; u ulozi hijene i leoparda prave namrštene izraze lica; M.M. odlično imitira slona – od ruke improvizuje surlu, kao i gorilu – ispuštajući glasove U-U-U i lupajući se u grudi.
Urađena je improvizacija i zamrznute slike
Sledeći korak:
Prva grupa ima zadatak da zamisli da se nalazi u pustinji.
Opisuje pustinju: Toplo je, pustinja je prekrivena peskom, nema vode, ne duva vetar, danju je vruće, noću hladno. Ne znaju gde će da spavaju, dogovaraju se da to bude šator. Biraju džip kao prevozno sredstvo jer ima velike gume, ne može da se zaglavi u pesku. Moraju da paze da se ne sapletu o kamenje. Od opasnosti će se zaštititi ako brzo trče ili pobegnu kolima. Ne znaju gde će naći vodu, kažu: na česmi. Ne umeju da pokažu kako se kreću kroz pustinju u doba peščane oluje, hodaju brzo, pa im je potrebna moja pomoć i objašnjenje. Kada sam im objasnila, povezuju sa peščanom plažom, peskom u parku i bolje se snalaze. Kada dune oluja staviće naočare za sunce da ih zaštite od zrnca peska.
Druga grupa zamišlja da se nalazi u savani. Kažu da ima puno trave, a nema vode. M.M. predlaže da timski rade i da pronađu gde će da spavaju. Prave plan da je najbolje da naprave gnezdo. Odlučuju da će se voziti kombijem jer ima velike gume i puno mesta za sve njih. Opasnosti im prete od životinja. M.M. opet predlaže da rade timski, da smisle neki plan – da sednu u kola i da pobegnu, da upotrebimo stvari koje nam daje priroda, da se krijemo iza velikog kamena. Kretanje kroz savanu u zamišljenoj situaciji kada krdo slonova prelazi preko nje pokazuju tako što se provlače kroz noge zamišljenih slonova.
Treća grupa zamišlja da se nalazi u džungli. Kažu da će spavati u kući napravljenoj od drveta. Smatraju da im najveća opasnost preti od gorile. Odlučuju da će ako gorila naiđe pobeći kolima ili se sakriti iza velikog drveća. Zadatak koji sam im dala bio je da pokažu kako se kreću kroz džunglu noću. Potrebna im je moja pomoć-dodatno objašnjenje. Kada im dočaram džunglu noću deca prihvataju, šunjaju se, prikazuju kretanje od drveta do drveta. Drže zamišljeni dvogled. Osluškuju.
Četvrta grupa je imala zadatak da zamisli da su u močvari. Deca ne mogu samo na osnovu slike da zaključe da li je u močvari toplo ili hladno. Odlučuju da će se voziti čamcem. Sigurna su da im opasnot preti od krokodila. Zaštitiće se tako – što će se dogovoriti da stražare. Opet timski odlučuju.Jedan će biti budan i kad vidi krokodila onda će sve probuditi i svi će brzo da veslaju i pobegnu. Ako je jedan umoran, taj koji stražari, deca se dogovaraju da će drugi da ga zameni. Kretanje kroz močvaru ne uspevaju odmah da pokažu, potrebna im je moja pomoć. Kada usmerim decu da močvara asocira na blato, uspešno prikazuju kretanje.
Prva grupa odlično pokazuje kako hodaju kroz pustinju, žedni, pogrbljeni, izmučenih izraza lica.
Druga grupa odlično pokazuje kako su se sreli oči u oči sa lavom – hodaju unazad, ruke su im ispružene u znak odbrane, M.M. se trese, izrazi lica su im uplašeni.
Treća grupa je dobro pokazala kako se šunjaju kroz šumu noću. T. se naročito unosi i odlično dočarava izrazom lica strah.
Četvrta grupa ne uspeva u početku da dočara kretanje Nilom i potrebna im je moja pomoć.
Onda su to prezentovali pantomimom.
O. M. je odlično pantomimom pokazao da je uplašen – skupio je ruke ispod brade, a očima je zbunjeno kolutao. M.M. kašljanjem pokazuje da je bolesna. Lj. povlačenjem unazad i kolutanjem očima pokazuje da joj u susret dolazi neka opasnost.
Igre pantomime su deci veoma interesantne i vole kada ih primenjujem u radu.
Sledeći korak:
Vodili smo razgovor kako se pripremamo kada idemo na more ili kod bake u selo.
Deca kažu da stavljamo stvari u kofere i nosimo rekvizite za more – kofice, lopatice, grabuljice, mišiće. Na moje pitanje šta sve pakujemo, deca odgovaraju da u kofer pakujemo šta nam treba: stvari, peškire, igračke za more. Kažu da put dugo traje: jednu noć i pola dana. Putuju autobusom, kolima ili avionom. Na pitanje koju odeću nose i od čega to zavisi odgovaraju da nose cipele, trenerke, papuče za plažu, a da to zavisi od toga koliko je hladno, a koliko toplo. Mnogi od njih su putovali u Grčku, ali ne znaju da je to inostranstvo (pojam). Lj. izjavljuje da je inostranstvo neka druga zemlja.
M.: „To je kad se drugi pozovu i pozove se drug i onda se druže malo i popiju piće“.
Na pitanje šta je neophodno da bi otišli u inostranstvo, odgovaraju: da se putuje dugo.
Pravimo plan za kretanje. Deca predlažu da putujemo čarobnim ćilimom, a ne avionom jer on putuje dugo. Što se vremenskih prilika tiče znaju da će tamo gde idemo biti toplo. Za smeštaj predlažu šatore i da bi svi stali u šator predlažu da dele mesto sa drugom. Ne znaju da ima hotela u Africi, pa im ja za smeštaj predlažem hotel. Od dokumenata koji su potrebni za put pokazujem im pasoš, avionsku kartu, zdravstvenu knjižicu. Deca kažu da će od odeće poneti letnju – haljine i kratke rukave. Izjavljuju i da nam je potrebna vakcina da se zaštitimo od ujeda škorpije i njenih otrova. Ne znaju da odgovore na pitanje kako se može komunicirati osim govorom, žele da nauče govor ljudi koji žive tamo gde putujemo.
Učimo neverbalnu komunikaciju. U parovima deca prikazuju kako bi nekome ko ne razume njihov jezik prikazali: da su gladni, pitali za put, da su žedni, da im je hladno, da im je toplo, da su uplašeni, da su se izgubili, da hoće da kupe kamilu.…