Veliko prolećno veselje

Dramski tekst za decu

 

Likovi: Pripovedač, Visibaba, Ljubičica, Jagorčevina, Lala, Kukurek, Narcis, Maslačak, Zumbul

 

PRVA SCENA:
(Scena je bela. Napraviti pahulje od stiropora i bele hartije pa rasuti po sceni.  Na njoj je drvo okićeno pahuljama. Pre izlaska pripovedača čuje se neka lagana, pomalo setna muzika. Posle muzike izlazi pripovedač.)

 

PRIPOVEDAČ:
Dugo traje hladna zima
i priroda cela drema,
sve zamrlo, sve je belo,
ni cvrkuta ptica nema.

Ljudi sede u kućama,
sneg jak veje, vetar duva,
kiša pada i magla je
svako se od zime čuva.

Posle nje smo sunca željni
svi čekamo nestrpljivo,
smrznut vrabac na drvetu,
tužno peva : “Beži zimo!“

To je čulo toplo sunce
zrake svoje svud prostrlo,
krenuo je novi život
sneg i led je otopilo.

Ljuta zima kola preže
i na duge pute kreće,
a vrapci su zapevali
“Stiglo je proleće.“

 

(Pustiti neku veselu muziku.Pripovedač odlazi sa scene.)

 

DRUGA SCENA:

 

(Scena se menja. Sada je scena livada. Drvo je okićeno raznobojnim  cvetićima. Po livadi je rasuto cveće. Vraća se pripovedač. )

 

PRIPOVEDAČ:
Travica se sva zeleni,
prva lasta na krov sleće
na sve strane buja život,
procvetalo prvo cveće.

Pa se hvali i šepuri,
šareni se i nadmeće,
u polju je vrlo živo
predstavljanje cveća kreće.

 

(Pripovedač odlazi . Izlaze na scenu Visibaba, Ljubičica i Jagorčevina. Malo šetaju i zagledaju se. Svaka uživa u svojoj lepoti. Pustiti pesmicu “Visibaba mala.“ Visibaba peva tu pesmicu. )

 

VISIBABA:
Ja se samo zovem Visibaba,
neko mi je dao ružno ime,
nit’ sam baba, niti tako visim,
prva javljam,  ja, da je kraj zime.

Ispod snega mogu da procvetam
raduju se deca kad me vide,
svi me hvale, kažu da sam lepa,
a moje se latice postide.

Zato mi je oborena glava,
pa izgleda kao da ja visim,
radujem se što sam procvetala,
svojim cvetom ja se uvek dičim.

 

LJUBIČICA:
Nisi lepa tako kako pričaš,
tvoja boja na sneg me podseća,
posle tebe odmah ja se javljam
zato  jesam i vesnik proleća.

Imam male, ljubičaste lati,
po meni je nazvana ta boja,
miris lepi što se poljem širi,
to je, da znaš, baš zasluga moja.

 

JAGORČEVINA:
Nemam miris kao Ljubičica,
al’ me krasi moja boja žuta,
zbog mene se žuti sva livada
i ljudi me beru pored puta.

 

LJUBIČICA:
Što te beru, nije meni jasno,
šta će s tobom kad mirisa nemaš?
Tvoje stablo kratko je i tanko,
najbolja si kad u polju dremaš.

 

VISIBABA:
Ohola si jako Ljubičice!
Zašto misliš da si savršena?
Sve nas ljudi beru i kupuju,
poklanjaju deca za Dan žena.

 

LJUBIČICA:
Ohola sam i hoću da budem,
osobina ta se, slaže sa lepotom,
mene voli sve živo na zemlji,
a ti vidi šta ćeš sa životom!

 

JAGORČEVINA:
Ja se ne bih time ponosila,
oholost je loša osobina.
Šta ti vrede miris i lepota,
kada imaš malo ti vrlina?!

 

(Na scenu izlazi Narcis koji stoji i sluša.)

 

VISIBABA:
U pravu si ti cvetiću žuti
bolje biti fin i manje lep,
dobrota je još uvek na ceni,
pa bio ti čovek ili cvet.

 

NARCIS:
Ja sam ovde jedini lepotan!
Šta hoćete, cvetne glave glupe?
Po baštama cvetam, krasim polja,
na pijaci, svi me rado kupe.

Divčibare, to je moja bašta,
k’o beli tepih prekrivam polje,
po kome šetaju lepotice
“Mis beli narcis“, po meni se zove.

Misice me u kosu sapliću,
i venčiće oko glave nose,
od Narcisa buketiće prave,
i lepotom svojom se ponose.

 

JAGORČEVINA:
Šta to pričaš ti nadmeni stvore?
Da li misliš da si pametniji?
Ko sam sebe hvali i uzdiže,
on ispada gori i bedniji.

 

NARCIS:
Mislite vi šta god želite,
muškog je roda imenica cvet,
da ste lepe, pa ženskog bi bila,
to zna baš ceo veliki svet.

Alapače, prave, to ste vi,
jezik vam je od pameti brži,
vaša pamet na njeg’ se oslanja,
neće Narcis s vama da se druži.

 

LJUBIČICA:
Rado bi se ti s nama družio,
nećemo te mi za našeg druga,
od tolike oholosti tvoje,
moje srce hvata teška tuga.

Sam po polju i moraš da šetaš,
takvo društvo baš niko ne voli,
nadmenost će tvoja da te košta,
to će onda mnogo da te boli!

 

NARCIS:
Pričaj, pričaj, ja ne marim za to,
baš me briga, šta kažete vi!
Idem da se šetam sam po polju,
na lepoti, zavide mi svi.
(Narcis odlazi.)

 

LJUBIČICA:
Sada vidim šta oholost znači,
u pravu si Visibabo draga.
Novi život započinjem zato,
budite mi podrška i snaga!

 

VISIBABA:
Radujem se što si to shvatila
i što želiš da promeniš sebe,
lepota je lepa uz dobrotu,
trebamo ti, bićemo uz tebe.

 

JAGORČEVINA:
I ja se slažem sa odlukom tvojom,
volim što želiš da se menjaš,
život će ti biti bogatiji…
Sada idi, malo da odremaš!

 

LJUBIČICA:
Umorna sam od svađe sa svima
zato će mi sanak dobro doći.
Ostajte mi zdravo drugarice,
vidimo se malo pre ponoći!
(Ljubičica odlazi.)

 

TREĆA SCENA:
(Na sceni su Jagorčevina i Visibaba. Pojavljuje se Lala.)

 

LALA:
Dobar dan vama, skromni cvetovi!
Krenula sam u šetnju po polju.
Da li hoćete da me pratite,
za druženje imam jaku volju?

 

JAGORČEVINA:
Ako si dobronamerna i srdačna
i ako imaš želju da se družiš,
rado ćemo prošetati s tobom,
ti lepotu možeš da nam pružiš.

 

(Ljubičica, Lala i Jagorčevina šetaju po sceni i razgovaraju.)

 

LALA:
Kraljica sam ja u zemlji svojoj,
ta se zemlja Holandija zove,
tamo mi se sve na zemlji klanja,
svi čekaju moje sorte nove.

Ali ovde, ja sam samo stranac
i zato sam mnogo usamljena,
latice mi brzo opadaju,
zato  nisam puno omiljena.

 

VISIBABA:
Imaš dobro srce i lepa si,
nije važno to koliko traješ,
tebe vole sve žene i deca,
ti se njima nesebično daješ.

 

JAGORČEVINA:
U društvo te rado mi primamo,
raznolikost treba uvažiti,
radujem se što si drugačija,
pa nisu, ni svi ljudi isti.

 

VISIBABA:
Raznovrsnost mora da postoji
bez toga bi svet bio dosadan,
ne bi bilo dobro da smo  isti
baš zbog toga  šaren je i  krasan.

 

LALA:
Drago mi je da tako mislite
i da su vam srca otvorena,
i na strance, i na usamljene,
da je vaša pažnja usmerena.

 

VISIBABA:
Svi smo stranci na ovome svetu
i svima nam život kratko traje,
budimo se sa novim prolećem
i sunce nam novu nadu daje.

 

LALA:
Baš si divna, Visibabo mala
i zato ćeš ti večno da traješ,
sa tobom se budi sva priroda
ti prirodi  novi izgled daješ.

 

ČETVRTA SCENA:

 

(Sada se čuje neka vesela muzika. Visibaba, Jagorčevina i Lala plešu. Pojavljuje se  Zumbul.)

ZUMBUL:
Pozdrav vama, lepotice moje,
sve ste lepe, i sve ste mi mile,
mirišete k’o dečija duša,
raznobojne, ponosne i čile.

Sve vas volim, vi dragi cvetići,
al’ za jednom moje srce vene,
Ljubičica što u polju drema,
to je prava prilika za mene.

Rado bih je za sebe prosio,
mi smo lepo cveće istih boja,
ali ne smem, mnogo je ponosna,
zato patnja, sudbina je moja.

 

LALA:
Što se plašiš?
Baš nemaš razloga.
Lep si i ti naš Zumbule plavi,
ti si ukras prolećne baštice,
Ljubičica ukras je u travi.

 

ZUMBUL:
Pa šta misliš ti crvena Lalo?
Da je prosim, da imam to pravo?

 

LALA:
Ako voliš duboko iz srca,
ako tvoje srce za nju kuca,
ako ti je duša, čista i poštena,
ti je pitaj da ti bude žena.

 

(Pojavljuje se Ljubičica. Dolaze i Kukurek i Maslačak koji samo stoje sa strane i posmatraju.)

 

ZUMBUL:
Ljubičice, moja lepotice,
svakog dana ja u tebe gledam.
Da li hoćeš ti moja da budeš,
da te čuvam, da te nikom ne dam?

 

LJUBIČICA:
O tebi sam dugo razmišljala,
za ljubavlju tvojom sam čeznula,
ja se nadam da sam toga vredna,
da ću biti tebi dobra žena.

 

ZUMBUL:
Vredna ti si Ljubičice moja,
i mirišeš preko celog polja,
tvoj me miris i boja opija,
lepota mi tvoja mnogo prija.
(Zumbul i Ljubičica se grle.)

 

KUKUREK:
Dirljiva je ovo scena,
sačekajte, ja vas molim,
da isprosim cvećku i ja
koju ludo, ludo volim.

To je moja Visibaba,
tako skromna, tako čedna,
koja druge savetuje,
koja je ljubavi vredna.
(Okreće se Visibabi.)

Visibabo, moja lepotice,
digni malo glavu iz travice,
da te pitam, ja ovde pred svima,
kakve želje srce tvoje ima.

Da li želiš život da delimo,
da se njemu skupa veselimo,
pod drvetom kuću da stvorimo
i našom je decom napunimo?

 

VISIBABA:
Prijaju mi slatke reči ove,
pokloniću tebi srce svoje,
imaćemo puno polje dece,
bićeš srećan, dragi Kukureče!

 

(Grle se  Visibaba i Kukurek. Svi prisutni im aplaudiraju.)

 

MASLAČAK:
Ništa lepše, nema od ljubavi,
tu se razum brzo zaboravi,
samo ljubav vlada i caruje,
samo srce ludo poskakuje.

Ljubav je najlepše osećanje,
ostavlja najlepše sećanje,
zbog nje sam dobio i ja snagu,
da zaprosim svoju dragu.

 

ZUMBUL:
Samo napred, uz tebe smo,
kad se voli nije teško,
sve se sa osmehom radi,
budućnost se lako gradi.

 

MASLAČAK:
Boja žuta na srcu mi leži,
takvoj ženi moje srce teži,
koja ima boju kao ja,
što je dobra i ko sunce s’ja.

 

ZUMBUL:
Ja ću samo jednom da pogađam:
Jagorčevina je žute boje,
ona ti je srce osvojila,
ispuniće slatke snove tvoje.

 

MASLAČAK:
To je ona, što se krije tamo.
Izađi nam, na trenutak samo,
da ti kažem koliko te volim,
zbog ljubavi, da k’o sveća gorim.

 

(Izlazi Jagorčevina.)

 

Krhka, mala moja draganice,
digni glavu, nemoj kriti lice,
silno želim da mi budeš žena,
tako nežna i pomalo snena.

Nemoj da me odbiješ ljubavi,
imaćemo mali dom u travi,
iz kojeg će sreća da nam zrači,
a to meni jako puno znači.

 

JAGORČEVINA:
Biću ti žena i ja to želim,
ceo svoj život s tobom da delim,
da tugujemo, da se radujemo,
da se pazimo i  da drugujemo.

 

(Grle se Jagorčevina i Maslačak.Svi pozdravljaju aplauzom. Sve to posmatra Narcis. On stoji po strani sam i niko ga ne vidi.)

 

NARCIS:
(Priča sam sa sobom)
U pravu je ono cveće,
za druga me niko neće,
moram zato sam da živim
nemam koga ja da krivim.

“Ko šta radi, sebi radi,“
pričala je moja mama,
mislio sam nije tačno,
ali sad je za sve kasno.

Svi se vole i srećni su,
svako ima nekog svog,
a ja jadan sam ću biti,
čime ću se ponositi.

A mog’o sam i ja tako,
da isprosim  ženu lako,
da se nisam hvalisao
i da nisam preterao.

Zaljubljen sam neutešno,
srce moje nije grešno,
ono voli samo Lalu
i za nju bih dao glavu.

 

(Iz trave se čuje glas. Niko se ne vidi na sceni.)

 

Zato idi, zaprosi je,
nemoj više da oklevaš,
znam da ona tebe voli
i da njenom srcu trebaš.

 

NARCIS:
Bože mili, da li ludim,
pa glasove čujem ove?
E, ne mogu da verujem
iz trave me neko zove.

 

(Opet se čuje glas.)

 

Ma ne ludiš! Ne plaši se!
Ja sam mala poljska Vila,
ne možeš me ti videti,
providna sam kao svila.

 

NARCIS:
Slušaj Vilo,  ja se plašim,
nisam baš prilika neka,
svo sam cveće ponizio,
i niko me sad ne čeka.

Rekao sam da su glupe,
osoran sam strašno bio,
ali drugi način ne znam
kako bi’ se približio.

 

(Opet se čuje Vilin glas.)

 

Nije način da grub budeš,
to i nije baš u modi,
izvini se, prosi Lalu,
pa je svojoj kući vodi.

 

NARCIS:
Strankinja je fina Lala,
gospođica to je prava,
ja grubijan sa livade,
tvrdoglava, luda glava.

 

(Glas iz trave.)

 

Svako može da se menja,
tvrdoglavost dobra nije,
ako želiš, ako voliš,
nemaš razlog to da kriješ.

 

NARCIS:
Hoću, hoću da se menjam
i da budem mnogo bolji
ne želim da živim sam,
to mi nije baš po volji.

 

(Vilin glas.)

 

Onda idi, potrudi se,
otkrij’ Lali osećanja1
Pridruži se srećnicima,
venčajte se pre svitanja!

 

NARCIS:
Hvala tebi Vilo mala
dala si mi novu snagu,
idem sada da pred svima
ja isprosim moju dragu.

 

(Približava se ostalim cvetovima. Svi ga gledaju s nepoverenjem.)

 

NARCIS:
Izvinite drage dame,
za uvrede moje teške,
ja se kajem iz sveg’ srca
i priznajem svoje greške.

Nisam tako ni mislio,
oprostite meni vi,
oholost me zaslepila
videli ste to baš svi.

Život nije lep ni malo
kada nemaš s kim da deliš,
kada živiš sam u polju,
bez dragane koju želiš.

 

VISIBABA:
Dobro do’šo ti u društvo
primamo te mi iskreno
tvoje reči iz srca su
to je lepo i pošteno.

Čarobna  je reč – izvini
i treba je koristiti,
svi grešimo, normalno je,
al’ se treba izviniti.

 

NARCIS:
Hvala svima, predobri ste,
i čestitam ja veselje,
svako je pronaš’o sreću
ispunio svoje želje.

 

LJUBIČICA:
Svi smo sreću mi pronašli,
jer smo cveće istih boja.
A šta želiš ti Narcisu,
koja je namera tvoja?

 

NARCIS:
Među vama devojka je,
koju srce moje voli,
prosio bih divnu Lalu,
ako ona to dozvoli.

 

(Lala se stidi pa saginje glavu.)

 

JAGORČEVINA:
Nemoj Lalo da se stidiš,
već ponosna sada budi,
Narcis hoće da te prosi,
promen’o je svoje ćudi.

Znam da te je uvredio,
al’ kajanje mnogo vredi,
i on želi da se menja,
vidiš da reči ne štedi.

 

NARCIS:
Menjaću se ja, dabome,
jer to želim dušom svom,
u baštici baka Mare,
ja želim da stvorim  dom.

 

(Narcis kleči pred Lalom.)

 

Zato Lalo ti pristani,
živećemo skupa mi,
povredit’ te nikad neću,
uvek ću ti pomoći.

Menjaću ti oca i majku,
jer si sama u zemlji ovoj,
biću sve što ti poželiš,
bićeš srećna u kući novoj.

 

LALA:
Tvoje reči iskrene su,
u njih imam poverenja,
i pristajem da ti budem
prijatelj i dobra žena.

 

(Lala hvata Narcisa za ruke, on ustaje i grle se. Svi prisutni aplaudiraju. Svira “Svadbeni marš“ i svi parovi zaljubljeno plešu.)

 

Lucija Tasić, autorka knjige  “Lutka iz đačkog kutka“
http://kreativniucitelj.hostzi.com