Dramski metod u praksi vaspitačice Emine Živojinović iz Kragujevca, PU Nada Naumović“, vrtić „Bambi.“

 

Igrali smo igru ,,Pogodi šta radim’‘.

 

M.M. pantomimom pokazuje kako bere cveće, Ljubica predstavlja jesen i radnju skupljanja lišća. Ognjen Marić odlično pokazuje proleće i kako igra košarku, a Marko nevešto predstavlja leto i skok u bazen. Ono što je interesantno je da ostala deca pogađaju šta njihovi drugari izvode pantomimom, iako deca nevešto to rade.

Razgovaramo o pustinji.

Deci je poznato da u pustinji žive lisica, zebra, hijena, kamila (za nju kažu da služi da vozi ljude i nosi teret).

Škorpije su opasne, jer imaju otrova.

Prikazujemo kretanje i ponašanje životinja u različitim situacijam. Povremeno zamrzavam scenu, pa sa decom diskutujem o pokretima tela i izrazima lica u kontekstu momenta i radnje.

 

Pokazujem deci slike biljaka koje rastu u pustinji.

 

Ime palme-dum palma, Konstantina asocira na to kao da nešto stalno pada sa nje. Plod dum palme ih podseća pola na jabuku, a pola na pomorandžu. Ime biljke akacija ih asocira na to kao da ona uvek ide u akciju kao Super Rajko iz crtanog filma, Raša Špic“. Konstantinu kaktus liči na jelku i kaže da -on ima kosu kao ljudi.

M.M.:,, Za taj kaktus, nisam znala da je drvo, liči na pesak.“

Ljubica:,,Da li ljudi uopšte piju vodu iz kaktusa?“

M.M.:,,Da li ljudi uopšte misle na kamile da se nekad ne brinu šta će kamile da jedu, da li imaju vodu?“

Ljubica:,,Kamile mogu dugo da prežive bez vode“.

 

 

Organizujemo „Trku kamila“ (na leđa deci stavljam po neku plišanu igračku). Deca uživaju u ovoj fizičkoj aktivnosti.

 

Sledeća priča iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“ koju pripovedamo je,,Pustinjska lađa.“

 

 

PUSTINJSKA LAĐA

 

Neka deca prvo nauče repetativnu frazu (stih) koji se ponavlja.

Na vaš znak tokom priče deca treba da zajednički izgovore stih.

 

Kamila Lota je imala najmanju grbu od svih jednogrbih kamila koje su ži-vele u pustinji Sahari. To joj se nimalo nije sviđalo. Jednom je duvala  peščana oluja. Trajala je dva dana. Kada je prestala,  Ahmed, vlasnik ka-mila, je brzo pronašao svoje kamile jer su im grbe virile iz peska. Ali ne i Lotu. Nju je tražio pet dana jer je bila duboko zatrpana pod peskom, a imala je malu grbu koja nije virila.

Druge kamile su često ismejavale Lotu. Pravile su šale na njen račun. Čak su smislile i pesmicu:

„Lota, Lota, koja grbe nema,

ispod peska drema,

čista sramota,

Lota, Lota, bezgrba smota.”

Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“.

 

Deca uživaju u repeticiji i aktivnom učešću u toku pripovedanja.

 

Deca kažu da kamila Lota živi u pustinji Sahari (pokazujemo na globusu).

Postavljam pitanje: „Šta želi Lota?“

 

Milica kaže: „Grbu, veliku.“

Konstantin: „Pobedu.“

Ljubica: „Da bude aktivna.”

Milica: „Da joj poraste grba.”

MM.: „Da bude odličan trkač i da prevari ostale kamile.“

 

Na pitanje:,,Zašto su ismejavali Lotu?“- kao razlog navode njenu malu grbu i ,,zato što je ona bila mala, a oni svi veliki i hrabri“. Kažu i da se kamila Lota  tužno osećala, zato što su joj se podsmevali, što ne može da nosi namirnice jer joj je mala grba i kada su joj pevali pesmu ,,Lota…“ ona se osećala još tužnije.

 

Deca znaju da dovrše mudre izreke:

Ako ne uspeš iz prvog puta probaj ponovo.-M.M.

Bez muke, nema nauke.-Milica

Budi prema drugima, kako želiš da drugi budu prema tebi-Todor

M.M.:,,Ne treba se smejati svojoj vrsti.“

 

Obradili smo igru ,,Krokodili, krokodili, smemo li se kupati u Nilu?“ iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

 

Prvo je Nikola bio u ulozi krokodila. Deci je teško da sama izaberu neku zajedničku osobinu ostale dece, koja će se kupati u Nilu, pa im je potrebna vaspitačeva pomoć. Nikola poziva sve devojčice plave kose da se kupaju.

M.M. nakon završenog prvog kruga igre pita: ,,Možemo li opet?“

Ognjen Marić je sada u ulozi krokodila. On daje deci sledeće naloge: ,,Prvo u vodu ulaze svi crne kose“. Pošto su mu se deca mnogo glasno obraćala,

Ognjen Marić kaže:,,Prvo da razmislim da li smete da se brčkate u Nilu, zato što ste se drali na krokodila“.

M.M.:,,Krokodilu, ljutili smo se na tebe, uvek si plašio svačije porodice i životinje“

Urađena je radionica sa roditeljima. „Peščana umetnost“ iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“