Lutkarska predstava za decu
(Po motivima istoimene bajke)
Likovi: Prasići: Bucko, Licko i Gicko, mama Gica , teta Lija, Sova
Prva Scena
( Scena je urađena kao šumica, poželjno je napraviti i kućicu u kojoj žive prasići sa mamom.)
SOVA: U jednoj hrastovoj šumici
gde ima puno žira,
živela mama Gica,
sa njena tri sina.
Tri praseta ona je hranila
i od šumskih zveri ih branila,
prasići su bili maze mamine,
nikad nisu dobili batine.
Ali malo, kad su ojačali,
postali su oni nevaljali,
u kućici nije bilo reda,
pravi svinjac, bar tako izgleda.
GICA: Deco moja, moji lepotani,
mama više neće da vas hrani,
debeli ste prasići k’o tučak,
neću više da vam spremam ručak.
Od danas ćemo posao deliti
i svako će po nešto raditi,
lenjivci ste pravi vi postali,
niste više ni nežni, ni mali.
GICKO: Ja ne mogu da ti radim, mama!
Šta bi htela? Ti da budeš dama?
Nismo mi hteli da se rodimo
i tvoja deca da budemo,
to si mama htela ti,
pa sad moraš raditi!
BUCKO: Mnogo si me ugojila
imam preko pedeset kila,
ja ne mogu težak tako
da radim svaki posao lako.
LICKO: Htela si da budemo uredni,
a sad bi htela i da smo vredni!
Vremena nemam za kućne poslove
idem da se kupam, topla kupka zove,
a posle ću da stavim parfemčić
i da idem malo na bazenčić,
sve prasice na mene čekaju,
baš je lepo, svi me posmatraju.
MAMA: Moja je želja bila, da imam tri sina,
ta mi se želja ispunila
i sinove sam izrodila:
gajila sam vas i čuvala,
mazila, pazila, negovala,
učila dobrom, savetovala,
ali se nisam ovom nadala,
da ćete postati ohola deca,
da vam je zabava od mene preča.
E, zato sada idit
i novi život gradite,
nek’ su vam srećni puti,
prasići moji ljuti!
DRUGA SCENA
( Na sceni više nema kućice. Sada je samo šumica.)
GICKO: Naša mama nije dobra,
postala je strašno stroga.
BUCKO: Zahteve nam razne smišlja,
počela je da izmišlja.
LICKO: Baš nas briga, šuma zove,
idemo u dane nove!
GICKO: Mi smo mami dosadili
ništa nismo uradili.
Sad smo barem slobodni,
idemo u provod mi!
BUCKO: Oslobodili smo se mamine priče,
više niko na nas ne viče.
Živela sloboda i samostalnost,
braćo moja, ovo je stvarnost!
LICKO: Šta želite da radimo?
Čime da se zabavimo?
BUCKO: Predlažem da idemo na piće
puno debelih prasica biće,
one su meni baš po volji,
ma ne treba mi život bolji.
GICKO: Popićemo po jedno pivo
i diviće nam se sve živo!
LICKO: Pokazaćemo mi mami-dami,
kako se pije pivo u kafani!
TREĆA SCENA
( Prasići su se napili pa se sapliću i padaju.)
BUCKO: Jao, jao, braćo draga
izdaje me moja snaga!
Celu noć sam povraćao
nisam ni na noge stao,
po ledini padao sam
i modrice dobio sam.
GICKO: Ćuti kad te bata moli,
ja sam loše, glava boli,
oko mene šuma se okreće,
a po glavi udara me cveće.
LICKO: Ništa ne vredi parfem moj,
osećam se strašno na znoj,
iz usta mi smrdi pivo,
jako mi je braćo krivo!
BUCKO: U pravu je mama naša,
ne treba nam ni jedna čaša,
alkohol ne vredi ni groš,
njega pije samo svet loš.
ČETVRTA SCENA
(Prasići su se oporavili i šetkaju po sceni. Pojavljuje se teta lija.)
LIJA: Prasići mali, mnogo ste fini
ili se meni, bar tako čini.
LICKO: Mama nas je tako vaspitala
i fina smo deca mi postala.
LIJA: Pusti priče, pusti vaspitanje,
ko još sluša, mamino zvocanje?!
BUCKO: U pravu je teta Lija
sloboda mi ova prija.
Dosta smo slušali mamine priče,
idemo, braćo, društvo nas viče!
GICKO: Šta predlažeš, teta Lijo,
pristajemo na sve živo?!
LIJA: E, takve vas teta voli,
neće ništa da vas boli,
za početak, cigare uzmite,
pripalite, pa se opustite.
LICKO: Sada mi se ostvaruje san,
pušićemo, iz dana u dan.
BUCKO: Može brate, veliki smo sada
i nećemo prestati nikada!
GICKO: Daj nam teto, da dim povučemo
pa idemo nešto da jedemo!
(Prasići su se zagrcnuli i sva trojica u glas dugo kašlju, kašlju, kašlju…)
BUCKO: Baš se kajem što ovo radimo
i što svojom glavom ne mislimo.
LICKO: Svako može da nas nagovori,
razum braćo iz nas ne govori!
GICKO: Nemam daha, snage nemam,
propadam u neki bezdan!
( Sva trojica povraćaju.)
LIJA: Budite malo uporni,
cigare su baš u modi!
GICKO: Sram te bilo što si nas nagovorila,
silne si nam probleme stvorila,
vidi samo kako sad smrdimo,
kako pred devojke da se pojavimo?!
LICKO: Nije kriva teta Lija
nego braćo vi i ja.
Lepo nas je mama učila
da cigara nikome ne prija,
pušenjem se zdravlje uništava,
al’ ne sluša, moja luda glava.
BUCKO: U redu je, mili moji
svaki mamin savet,
zato sada, poslušajte,
dajmo jedan zavet!
GICKO: Reci Bucko, prihvatamo,
moramo da očvrsnemo!
BUCKO: Ponavljajte za mnom reči,
zavet nam je sad najpreči:
Zaklinjemo se pred šumskim svetom…
GICKO I LICKO: Zaklinjemo se pred šumskim svetom…
BUCKO: …da ćemo sa novim letom…
GICKO I LICKO: …da ćemo sa novim letom…
BUCKO: …sve loše navike odbaciti…
GICKO I LICKO: …sve loše navike odbaciti…
BUCKO: …i mami se našoj vratiti!
GICKO I LICKO: …i mami se našoj vratiti!
LICKO: Da li će nam mama oprostiti
sve gluposti što smo napravili?
GICKO: Ne moramo sve da joj kažemo,
smislićemo da nešto slažemo.
BUCKO: To u obzir ne dolazi,
neću laži ni u šali,
mama nas je istini učila,
naše laži, nije zaslužila.
LICKO: Moramo nastupiti iskreno,
to je braćo, časno i pošteno,
mama naša to je zaslužila,
ceo život nama je posvetila.
PETA SCENA
(Na sceni su prasići i pojavljuje se mama.)
GICKO: Oprosti nam, ako možeš mama,
pored nas si ti ostala sama,
postali smo nevaljala deca,
šuma nam je bila od tebe preča.
BUCKO: Radili smo loše stvari mama,
sad ne znamo, gde ćemo od srama.
LICKO: Cigare smo probali i piće,
mislili smo zanimljivo biće,
videli smo da je to opasno,
vraćamo se, dok ne bude kasno.
GICKO: Mamice naša, oprosti nam ti,
od danas ćemo se popraviti,
želimo da živimo sa tobom,
svemu lošem da kažemo zbogom.
GICA: Vidim, deco, da ste posrnuli,
al’ dobro je da ste to shvatili
i svojoj se kućici vratili.
Život nije kao lepa bajka,
zapamtite, šta vam veli majka,
u njemu je puno iskušenja,
a zahteva i mnogo strpljenja,
puno volje i puno mudrosti
to je lek protiv gluposti.
LICKO: Lepo je majko čuti tvoj glas,
u njemu je pravi spas.
GICA: U svetu je puno loših stvari
od kojih se karakterom brani,
karakter se stiče vaspitanjem,
voljom, verom i dobrim vladanjem.
Nije strašno deco pogrešiti,
ali valja grešku ispraviti,
ako se iz ovog izvuče pouka
nije uzaludna bila moja muka.
BUCKO: Mislili smo, da je to sloboda,
kada može svašta da se proba.
GICKO: Povodljivi i naivni smo bili
pa smo stvari mi od tebe krili.
LICKO: Shvatili smo da loše radimo
i rešili da ti se vratimo.
BUCKO: Kajemo se iz dubine duše
nije trebalo o savet da se ogluše,
deca tvoja, koju si rodila,
zbog koje si mnogo propatila.
GICA: Dobro je da se kajete
i da znate šta je red,
novu šansu sebi dajete,
a mamino srce nije led,
ako deca grešku uvide,
roditelji opraštaju sve.
LICKO: Hvala ti naša dobra mama
nećeš više ti biti sama.
GICKO: Da dobri budemo od srca želimo,
sve poslove ćemo da delimo.
BUCKO: Savete tvoje slušaćemo,
a tebe ćemo da poštujemo!
LICKO: Deca koja mamu ne slušaju,
loši ljudi u životu postaju.
GICA: Vidim da ste grešku prihvatili
i pouku dobro ste shvatili,
volim vas moji sinovi,
izgradićemo život bolji,
u kome ima poverenja,
a za laži mesta nema,
niste više ni loši ni leni,
a dobro vaspitanje, uvek je na ceni.
Autor
LUCIJA TASIĆ, autorka knjige “LUTKA IZ ĐAČKOG KUTKA“
http://kreativniucitelj.hostzi.com/