Odlomak iz radionice: „Dobar si čovek“ iz knjige VIŠE OD IGRE
Cilj je da deci prezentujemo značenje pojma sebičan
Materijal: papirni tanjir, kolači
Treća lekcija – „Nauči da deliš, nemoj biti sebičan!“
„Deda, zašto pada sneg. Kako nastaju pahulje?” upitala je radoznala devojčica svoga deku. „Ti sigurno znaš, star si i mudar.”
„Zašto… hmmmmm, mislim da je to zbog Snežne Devojke, sebične i pohlepne, koja nikada nije mislila o drugima. Mislim da zbog nje veju pahulje. Hoćeš li da ti ispričam tu priču?”
„Pričaj deko, požuri”, zamolila je unuka umiljatim glasom.
„Pa, dobro… Ovo je priča o Snežnoj Devojci. Saslušajte je i vi i obavezno zapamtite.
Zvala se Ružica i živela je u malom selu, tako sam čuo da ljudi pričaju. Ružica je bila ćerka poštenog i vrednog seljaka. Svaki dan je morala da čuva krave, napasa ih na livadi i muze. Radila je i sve druge kućne poslove sa svojom mamom i tatom. Radila je, ali nekako mrzovoljno, bezvoljno, sa kiselim izrazom na licu i gorkim ukusom u ustima. Jednostavno i istinito, Ružica bila lenja i sebična.
Mislila je samo o sebi i svom dobru. Nije vodila računa o osećanjima drugih ljudi. Ono što je ona želela svakako nije bilo hranjenje svinja, niti ruke koje mirišu na kravu. Jedino dobro koje je videla u svemu je bilo da može pojesti kajmak sa mleka, pre svih drugih.
Mama i tata nisu znali šta Ružica misli. Spolja je ličila na divan ružin pupoljak, ali iznutra, u duši, bila je prava samoživa cicija.
Jednog sunčanog letnjeg dana, Ružica se po običaju uspavala. Nije otišla da pomuze krave i pomogne majci. Čim je ustala, otrčala je do obližnjeg jezera, da se sladi šumskim jagodama, da duva bele, rascvetale mace i uživa u dokolici i hladovini. Ponela je parče maminog tek ispeče-nog kolača sa mirisom cimeta i parče dimljenog mesa iz tatine pušnice. Napunila je flašu belim, sveže pomuženim mlekom.
Ružica je ležala u travi i brala rascvetale bele mace. Isplela je venčić i stavila ga oko vrata. Pretvarala se da je otmena princeza. Zatim je sebi isplela i krunu, prsten i narukvicu. Gledala je svoj odraz u jezeru, sanjareći da je kraljica cele zemlje. Od tolikog divljenja samoj sebi, ogladnela je. Izvadila je hranu i piće i sela da ruča.
„Dobar dan, devojko”, začula je kreštav glas, upravo kada je gucnula mleko iz flaše. Ružica je skočila, i prosula mleko po haljini. Okrenula se ljutito. Ugledala je mršavo, staro stvorenje, nalik patuljici, sa velikim ušima koje su virile iz sede kose.
„Da li biste podelili malo hrane sa iznemoglom staricom?” upitala je patuljica.
„Ne!” uzviknula je sebična devojka. Brzo je sakrila beli kolač ispod kecelje i gurnula parče mesa iza sebe. „Nemam hrane za deljenje. Imam samo malo vode i koricu hleba.”
Starica je sela pored Ružice i pogledala je pravo u oči.
„Voda i korica hleba, stvarno? Pa dobro. Daj mi barem koricu hleba.”
„Ne dam! Odlazi mala ženo, ružnog lica. Gaziš po mojim belim macama, sve ćeš ih uništiti.”
„Tvoje mace, stvarno?” rekla je starica i dalje gledajući Ružicu pravo u oči. „Bićeš kraljica cele zemlje sa krunom od maca, a imaš samo hleb i vodu”, zadirkivala je starica.
Ružica je pocrvenela od besa. Sva krv iz njenog sebičnog srca grunula je u njeno lepo lice. Srknula je još gutalj mleka iz flaše da se malo rashladi. Ali, od iznenađenja se zagrcnula. Umesto svežeg, belog mleka, u flaši je bila hladna voda. Žurno je podigla kecelju, ali ni traga belom kolaču. Okrenula se, ali nigde suvog mesa, samo korica hleba.
Pa, sada ne mogu da vam kažem koje je sve ružne reči Ružica uputila starici. Sramota me je i da ponovim. Klela je, pretila je, udarala je besno nogama o zemlju, čak je podigla i pesnicu.
Starica je mirno sedela, gledajući neprekidno Ružicu pravo u oči.
„Sada, draga moja umišljena kraljice, saslušaj me. Ceo grad zna da ti je srce hladno poput zime i da jedino voliš sebe. Tvoji jadni roditelji ispunjavaju ti svaku želju, a tebe je baš briga. Okićena belim macama, jedeš beli kolač, piješ belo mleko, sama samcijata. Ti ne treba da budeš ovde, ovog divnog, toplog letnjeg dana. Ovaj dan je za ljude čije je srce toplo. Za ljude koji nisu sebični. Tvoje mesto je tamo gde je večiti led i sneg.”
Starica je posula bele mace po Ružicinoj kosi. Latice iz devojčine cvetne krune padale su, jedna po jedna, na zemlju oko Ružičinih nogu. Čim bi dodirnule zemlju, pretvarale su se u snežne pahulje. Ružičino lice se smrzlo i ona je pobelela poput jutarnje magle. Dok je nestajala u belini, čula je staricu kako govori:
„Kraljica pahulja ti ćeš biti,
svi će o tome govoriti.
Ledena duša i srce će postati,
zima će zauvek tvoj dom ostati.”
I danas, kada veje, a vetar pahulje u vrtlog podigne, kada nema žive duše napolju, ljudi govore: „To kraljica zime trese ledene latice mace sa svoje ledene krune. Kraljica Ružica je napolju, bežite u kuću.”
Aktivnosti:
• donesite papirni tanjir i bombone ili kolače za decu, osim za petoro njih. Objasnite da niste imali dovoljno novca da kupite toliko kolača. Postavite pitanje: „Šta da radimo?”
• ispričajte priču „Pas u koritu”. Diskutujte o tome kako je pas bio sebičan. Demonstrirajte način na koji bi pas pokazao nesebičnost
• vaspitač u ulozi : vaspitač igra ulogu predsednika životinja i saziva sastanak svih životinja sa farme. Opisuje im postupak psa i traži da odluče šta da rade da se to ne bi ponovilo. Svako dete neka da svoj predlog
• ispričajte priču o Snežnoj kraljici
• pitajte decu da objasne zašto je ona sebična?
• pitajte decu li sebična deca imaju ili nemaju prijatelje i zašto?
• podeliti decu u parove. Svaki par ima zadatak da odigra dijalog između starice i Snežane (prvo kao iz priče, a onda suprotan postupak. Kako bi postupila da je nesebična)
• odigrajte igru uloga na primerima iz svakodnevnog života.
Moguće problem situacije:
• jedna ljuljaška, a dvoje dece
• drug je zaboravio užinu
• dvoje dece, a jedna igračka
• dvoje dece hoće istu ulogu u pozorišnoj predstavi