Odlomak iz knjige VIŠE OD IGRE
Tema radionice „Kornjače” posebno je pogodna za decu predškolskog uzrasta, jer su ona fascinirana životinjama i veoma su motivisana da istražuju svoju neposrednu okolinu i svet oko njih.
KORNJAČIN OKLOP
po motivima afričke narodne priče
Nekada davno, pre mnogo, mnogo godina, živele su kornjače. Te kornjače su se mnogo razlikovale od ovih današnjih. Pre svega, nisu imale onoliko napuklina i brazdi na svom oklopu. Nisu ustvari imale ni jednu jedinu. Oklop je bio gladak i ravan. Bio je sjajan i blistav i sve su se životinje divile oklopu kornjača.
Druga stvar po kojoj su se razlikovale od današnjih kornjača je to što nisu bile spore! Zamislite, bile su brze! Bile su brže od lava, brže od tigra, brže čak i od zeca. Razlog ovolike brzine kornjača bila je njihova nestrpljivost. Uvek u žurbi, uvek su želele sve odmah i sada i uvek kako one zamisle. Da li vam to zvuči poznato?
Ovo je priča o kornjači koja je živela davno, davno, pre mnogo godina, a njeno ime je bilo kornjača Bisa.
Jednog jesenjeg dana Bisa je krenula u potragu za hranom. Išla je gore-dole, ali ništa nije pronašla. Bližila se zima, tako da je sva hrana koju je Bisa volela uvenula.
„Ukoliko uskoro ne pronađem nešto za jelo ima da gladujem”, pomislila je kornjača. „Oh, šta ću da radim, oh, šta ću sada da radim?”
Bisa je još malo prošetala i primetila da mraz sve više steže. Oklop je zabrideo od hladnoće.
„Sve je hladnije i hladnije. Smrznuću se. Prvo ću gladovati, a onda ću se i smrznuti. Oh, šta ću da radim, oh, šta ću sada da radim?”
Kornjača je išla veoma zabrinuta. Odjednom, primetila je kako nešto pada sa drveća. Pogledala je nagore i videla da lišće otpada sa grana.
„Drveće se raspada!” zaplakala je Bisa. „O ne, drveće se raspada, ja ću izgladneti, smrznuću se i biću zatrpana lišćem. Oh, šta ću da radim, oh, šta ću sada da radim?”
Kad god je kornjača Bisa bila u nevolji ili zabrinuta, posetila bi svog najboljeg prijatelja na celom svetu. Bisin najbolji prijatelj bila je ptica Popi. Došla je do Popijevog drveta i povikala :„Popi, Popi! Šta ćemo da radimo? Nema više hrane, hladno je, a i drveće se raspada. I… sačekaj se-kund!”
Ptica Popi je izgledala kao da se sprema na put.
„Šta to radiš?” zapitala je kornjača
„Spremam se da odletim na jug, dok ne prođe zima”, odgovorila je ptica.
„Na jug, a zašto?” upitala je kornjača Bisa.
„Na jug, jer je sada sva hrana tamo.”
Kornjača je gledala zapanjeno.
„Sva hrana je otišla na jug, a zašto?” upitala je začuđeno
„Pa, kako da ti objasnim, sva hrana je na jugu jer je tamo sada toplo.”
„Toplo je, sva hrana je otišla na jug, a da li se ovde drveće raspada?” zapitala je Bisa
.„Ma ne, blesavice, drveće se ne raspada. Na jugu je toplo i sunčano sve vreme. Zato ja letim na jug.”
„Onda ću i ja da odletim sa tobom na jug”, odlučno je rekla kornjača.
„Ali ti ne možeš da letiš”, zakreštala je ptica.
„Ne mogu, a zašto?”
„Ne možeš da letiš zato jer nemaš krila! Ti si kornjača, a ne ptica.”
„Ali, ja stvarno želim da odletim na jug”, zacmizdrila je Bisa.
Ptica je pokušala da urazumi kornjaču Bisu.
„Ne možeš da letiš. Imaš divan, sjajan oklop, ali bez krila nemoguće je leteti.”
Kornjača Bisa je počela besno da trupka nogama i nadureno povikala:
„Ali ja hoću da idem, hoću da idem, hoću da idem!”
Na kraju, Ptica više nije mogla da podnese ovo izmotavanje.
„Dobro, dobro, prestani da se duriš, znam način na koji ćemo zajedno odleteti na jug. Ali moraš da slušaš veoma pažljivo i da radiš tačno ono što ti ja kažem.”
Ptica je sletela sa drveta i kandžama obuhvatila drveni štap koji je pronašla na zemlji..
„Biso, slušaj me pažljivo, ja ću kandžama obuhvatiti ovaj štap. Hoću da ti drugi kraj štap staviš u usta i čvrsto ga stegneš. Šta god da se desi, nemoj da otvaraš usta. Ukoliko otvoriš usta, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti na zemlju.”
„Ne brini, jako ću stisnuti zube”, odgovorila je kornjača.
„Dobro. Biso, jesi li spremna?”
„Jesam.”
„Jesi li sigurna da ovo hoćeš?” upitala je ptica.
„Sto posto sigurna.”
„Onda stegni štap i ne otvaraj usta, jer ako ih otvoriš, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti o zemlju.”
Kornjača je uhvatila drugi kraj štapa i ptica Popo je zalepršala krlima.
„Stani!” povikala je Bisa.
„Šta nije u redu?” zapitala je ptica.
„Zaboravila sam da spakujem svoje stvari. Potrebna mi je moja marama i moja pidžama, moj ružičasti, pahuljasti zeka, bez njega ne mogu da zaspim. Buuuuuu, moram da ponesem svoju torbu.”
„Dobro, de, prestani da cmizdriš, idi se spakuj, ali molim te, požuri.”
„Ja uvek žurim, pa ja sam kornjača”, odgovorila je ljutito Bisa.
Kornjača je otišla da spakuje svoju maramu, pidžamu, i roze, pahuljastog zeku.
„Da li si sada spremna?”, upitala je ptica.
„Jesam.”
„Da li si sigurna?”
„Sto posto.”
„Onda stegni štap i ne otvaraj usta, jer ako ih otvoriš, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti o zemlju.”
Ptica je zalepršala krilima.
„Stani!” povikala je kornjača.
„Šta je sada?” upitala je ptica.
„Zaboravila sam svoga medu Brundu.”
„Medu Brundu, zar nisi malo prestara za Medu Brundu?”
„Nikada nisi prestar za Medu Brundu. On je moj najbolji prijatelj i ja nigde ne idem bez njega!”
„Dobro, dobro, idi i donesi svoga Medu Brundu, ali molim te požuri!”
Kornjača se vratila i spakovala svoga Medu Brundu. Sada je imala torbu sa spakovanom: maramom, pidžamom, ružičastim, pahuljastim zekom i naravno, Medom Brundom.
„Da li si sada spremna?” upitala je ptica.
„Jesam.”
„Da li si sigurna?”
„Sto posto!”
„Onda stegni štap i ne otvaraj usta, jer ako ih otvoriš, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti o zemlju.”
Ptica je zalepršala krilima.
„Staaaaani!!!!” povikala je kornjača.
„ŠTA je sada?” zakreštala je nervozno ptica.
„Zaboravila sam svoju četkicu za zube.”
„Četkicu za zube? Ali ti si kornjača, ti čak nemaš zube.”
„Znam, ali tako održavam svoj oklop sjajnim.”
„Dobro, dobro, vrati se i uzmi svoju četkicu za zube, ali molim te požuuuuuri!”
Kornjača se vratila po četkicu i spakovala je u torbu. U torbi je sada imala maramu, pidžamu, roze pahuljastog zeca, Medu Brundu i četkicu za zube.
„Da li si sada spremna?” povikala je ptica.
„Nema potrebe da vičeš, rekla je uvređeno kornjača. „Sada sam spremna.”
„Da li si sigurna?”
„Sto posto!”
„Onda stegni štap i ne otvaraj usta, jer ako ih otvoriš, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti o zemlju”
Ptica je zalepršala krilima.
„Stani!” povikala je Bisa.
„Šta je sada?” uzdahnula je ptica.
„Moram da idem”, rekla je kornjača.
„Ali mi idemo!”
„Ne, uh, ne razumeš, uh, uh, moram da idem na jedno mesto, stvarno moram da idem u VC.”
„O, Biso, zašto nisi o tome ranije mislila. Dobro, dobro, idi, ali molim te požuri!”
Kornjača je otišla i ubrzo se vratila.
Sada je kornjača imala torbu u kojoj spakovala: maramu, pidžamu, roze, pahuljastog zeku, Medu Brundu, četkicu za zube i bila je u kupatilu.
„Sada! Da li si s p r e m n a? povikala je ptica.
Kornjača se umiljato nasmešila i rekla: „Zašto, pa naravno da sam spremna”
„Da li si sigurna?”
„Sto posto.”
„Onda stegni štap i ne otvaraj usta, jer ako ih otvoriš, fijuuuuuuuu, začas ćeš tresnuti o zemlju.”
Ptica je zalepršala krilima.
I još jednom je zalepršala.
I još jednom je zalepršala. I poletele su na jug. Stvarno su to uradile. Letele su na jug.
Bilo je divno. Kornjača nikada ranije nije letela. Pogledala je okolo i videla oblake iznad i drveće ispod. To je bilo nešto najlepše što su njene oči ikada gledale. Dok je bila okružena ovako neopisivom lepotom, neprestano je razmišljala:
„Zašto put tako dugo traje?”
„Zašto je potrebno toliko vremena da se stigne na jug? Zašto su stavili jug tako daleko od severa? Trebalo je da ih malo približe, kada su planirali sve ovo. Zašto put tako dugo traje?”
Pokušala je da ptici skrene pažnju na sebe, a da ne otvori usta. Prvo je mrdala glavom napred nazad, ne ispuštajući štap. Ali, ptica nije ništa primetila.
Kornjača je postajala sve više i više besna. Zaljuljala je celo telo, vrpoljila se, izvijala se, ali… ptica nije ništa primetila.
„Uh, zašto put ovako dugo traje?” mislila je. Sada je pokušala da ispušta zvuke, a da ne otvara usta. MMmmmgrrrrrpssss! Ali ptica i dalje ništa nije primećivala.
Kornjača je postajala strašno ljuta. Sve je pokušala, da mrda glavom, da se vrpolji i migolji, čak i da ispušta čudne zvuke, ali ptica – ništa.
Konačno, kornjača nije mogla više da izdrži.
„Da li smooooooo stiiiiiigliiiiii koooonaaaaačnnnooooo?”
Fijuuuuuuuu. Kornjača je počela da pada dole, dole, dole, dole, dole, dole, dole, sve dok nije udarila o zemlju.
Pre nego što je pala, kornjača je uvukla ruke, noge, vrat i kada je udarila o zemlju otkotrljala se na leđa.
Kornjača je bila u redu. Predivan oklop ju je spasio. Ali, jadna Bisa, da je samo slušala. Sećate se njenog divnog, sjajnog, blistavog oklopa? Sada je imao napukline po celoj površini. Ostale su sve do dana današnjeg.
Kornjača je bila veoma uznemirena i uplašena. Nikada više nije poželela da se približi nebu. Otpuzala je na dno jezera, ali ni to joj se nije činilo dovoljno daleko od neba. Zato se ukopala ispod blata na dnu jezera. To je mesto gde kornjača od tada zimuje. U mulju na dnu jezera.
Toga dana je naučila važnu stvar. Do tada je uvek žurila, jurila, kako bi rekli kao bez glave. Od toga dana, kornjača je naučila da ceni vreme. Zato se kornjače danas kreću veoma, veoma sporo.
Druge životinje su se osećale loše kada su čule šta se desilo jadnoj kornjači Bisi. Zato su odlučile da urade nešto specijalno za nju. Jezero u kome je kornjača odlučila da živi nazvali su Bisino jezero.
Vaspitač u ulozi – Sastanak
Sazovite sastanak svih kornjača iz jezera i objasnite im da je odlučeno da se napravi karneval kornjača.. Na proslavu treba da pozovu sve vrste kornjača. Pozivnice treba hitno poslati da bi kornjače stigle na vreme na proslavu u jezeru. Napravite dogovor o izgledu pozivnica.
Neka svako dete odabere koja vrsta kornjače će biti. Takođe, treba da humanizujete kornjače, to jest da im dodelite neke ljudske osobine: vesela kornjača, tužna kornjača, nemirna kornjača, ljuta kornjača…
Pozovite kornjače da naprave plan proslave:
- Koju hranu će služiti?
- Kako će se obući?
- Kojih igara i takmičenja će biti?
- Koju muziku će svirati?
- Da li će biti igranka?
- Da li će biti modna revija oklopa?
Na proslavu pozovite i druge životinje koje žive u susedstvu, na obali jezera: vidru, dabra, čaplju, rodu, žabu.
Obavestite kornjače da su u velikoj opasnosti. Od komšija ste saznali da je okolina jezera zagađena.
Sazovite hitno sastanak svih stanovnika jezera, da bi odlučili šta treba da preduzmete u vezi zagađenja. Napravite listu mogućih rešenja.