Uhvati ritam afričke priče – deo drugi: Grioti i bake
Nastavljamo putovanje sa Eminom i decom iz vrtića “Bambi”
“Posle večernjeg obroka, pod svetlošću mesečine, ljudi i deca u Africi začuće bubanj (lupajte u bubanj), zvuk zvečke (zazvečite) i glas kako ih poziva:
„Dođite ovamo! Dođite ovamo!“ To je glas griota, onoga koji priča priče, pripovedača.
Kada čuju poziv, deca znaju da sledi interesantna, zanimljiva, uzbudljiva priča, uz muziku i pevanje. Svi će sesti u krug (sedite u krug), oko vatre koja greje i plamti i samo će se u tami noći čuti tajanstveni glas koji ispreda priču, tiha pesma i bubanj koji govori. Možda će baš noćas to biti priča o Anansiju, malom pauku. Svi vole Anansija. Anansi ume da isplete najlepšu srebrnu paučinu. On je naučio narod Gane (pokažite deci na karti), kako da ispredu predivnu odeću, fantastičnih boja.
Anansi ima dobru ženu, jake sinove i mnogo prijatelja. Često upada u raznorazne neprilike, ali pomoću humora i svoje dovitljivosti uvek uspeva da izvuče živu glavu. On je mali, ali veoma pametan, promućuran i dovitljiv. Često pobedi mnogo jače od sebe.”
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Sledeća aktivnost koju smo uradili bila je: „Pripovedači – grioti, i bake“.
Koristila sam tehniku vaspitač u ulozi opisanu u knjizi “Moć mašte, moć pokreta”
Deca su priču griota slušala u tišini i sa velikim interesovanjem.
Posle ispričane priče deca diskutuju o pojmu pleme:
Milica izjavljuje da priča o plemenima ima u crtaću: “Jasmin”.
Konstantin na pitanje šta je pleme odgovara: „Pleme je kad Indijanci žive zajedno.U jednom crtaću sam video da Indijanci jašu konjiće“.
Na moje pitanje ko im je bio u poseti, deca odgovaraju da ih je posetio griot što priča priče u Africi i da im je pričao priču o pauku Anansiju, o ratu, o plemenima, o životinjama.
U toku aktivnosti koristim ginjol lutku sa kojom komuniciram. Deci je interesantno kada ginjol lutka pogađa ko još priča priče o Africi. Smešno im je što lutka ne može da pogodi. Moja komunikacija sa njom (lutkom) im je interesantna i veoma ih motiviše da aktivno sarađuju.
Deca takođe nisu uspela da pogode da i bake pričaju priče.
Kažu da njima priče pričaju mama i tata.
M.M.na kraju izjavljuje: “Grioti pričaju priče kao bake, ali bake ne sviraju i ne pevaju“.
Zatim je vođena diskusija zašto je važno da grioti šire i prenose priče po svetu. Deca odgovaraju:
Priče se pričaju da bi se znale, da bi deca uživala u njegovim pričama, da se zanimaju deca pričama.
Na pitanje kako grioti pričaju priče, deca odgovaraju:
“Pričaju priče tako što nose bubanj i zvečku i dozivaju decu oko vatre”
“Pričaju priče bez knjige i moraju da ih zapamte da bi deci bilo interesantno.”
“Pričaju priče koje deca vole i lupaju u bubanj i pevaju.”
Deca zaključuju da su grioti kao glumci jer pevaju, igraju i pričaju kao u pozorištu za decu.
Deca sada znaju da ljudi koji se međusobno susreću, a ne govore istim jezikom mogu komunicirati i pantomimom.
Pošto sam bila u Egiptu donosim im album sa slikama i pasoš.
Zatim sedam u vruću stolicu da me deca intervjuišu.
Ovo su pitanja koja su mi deca postavljala.
Ognjen M.: „Kako je u piramidama?“
Milica: „Kako si se provela?“
Lena: „Da li je tamo vruće?“
M.M.: „Šta si tamo jela? „;
Ljubica: „Da li je tamo bila kuhinja. Šta si jela? „
Iva : „Kakve su žene? Kako su obučene?“
Konstantin : „Koliko moras da putuješ do Egipta? Čime si putovala?”
Teodor: „Jel imao tamo bazen?“
Konstantin: „Kako tamo pijemo vodu?“
Ognjen M.: „Kako ti je bilo u hotelu?“
Teodor: „Ima li tamo tobogana i ljuljaški?“
Deca su bila oduševljena slikama na kojima su piramide i sfinge.
Sledeći korak:
Improvizovana je zamišljena granica i uloge su podeljene.
Improvizacija
Zamišljena granica − podelite uloge: deca putnici, deca carinici, deca policajci, pregled pasoša, prtljaga, konvencionalne rečenice, pečat…“ – Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deca putnici: Milica, M.M., Ljubica, Lena, Elena, Iva, Jelena, Dunja;
Deca carinici: Ognjen M., Konstantin, Ilija, Teodor;
Deca policajci: Todor, Marko, Janko R., Aleksa, Nikola;
U toku igre, kod dece najviše smeha izaziva pretres stvari. Trudimo se da upotrebljavamo reči koje koriste službenici na granici, kao i putnici. U igru se uključujem i ja (u ulozi turističkog vodiča) i igra se na zahtev dece nastavlja smeštanjem putnika u hotel. Opet koristimo rečnik turista i recepcionera. (podelila sam decu u grupe: turisti i hotelski službenici, a ja sam i dalje u ulozi turističkog vodiča)
Raspitujemo se o vremenu doručka, ručka i večere, o hrani, turističkim znamenitostima koje bi trebalo da obiđemo, raspoređujemo se ko će sa kim biti u sobi, računamo koliko soba i kreveta će nam biti potrebno…
Ova igra deci se veoma dopala.
Na pitanje: „U kom delu Afrike bi voleli da živite?“, neki odgovaraju u džungli, neki u Egiptu u hotelu, većina u savani, a neki: “Tamo gde živi gorila”.
Na pitanje „Da li bi bilo bolje živeti pored reke ili blizu mora?“
Deca odgovaraju:
“Blizu mora jer mi se tako dopada, more ima velike talase.”
“Blizu mora jer želim da sa terase skačem u vodu, jer je more veliko.”
“Blizu mora jer je voda slana i mogu da ispiram nos i tada nemam kijavicu.”
Sledeći korak: Upoznajemo se sa Anasijem
Deca su se upoznala sa paukom Anansijem (lutka čarapa) i to im je bilo veoma interesantno.
Podatke o Anansiju sam pročitala iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deci su smešni njegovi nadimci: Drugar Anansi, Čovek Pauk, Brat – Anansi…
Na pitanje zašto je Anansi, mali pauk, tako važno stvorenje u Africi, deca odgovaraju:
Milica : „Zato što je pauk, a pauk je mali ali ovaj pauk je mali i pametan.“;
M.M. : „Zato što je dobar i radoznao“;
Ilija: „Zato što pomaže svima“;
Janko K.: „Zato što je heroj“;
Ljubica : „Zato što pomaže drugima koji su mnogo veći i zato što ima dobro srce“.
Postavljam pitanje da razmisle zašto deca najviše vole Anansija i priče o njemu pored mnogo lepših i većih životinja. Deca odgovaraju:
„Zato što je jak i snažan, štiti decu, i tate i mame“;
„Zato što je heroj i spašava druge“;
„Zato što svima pomaže“;
„Zato što je dobar i brzo trči“;
„Zato što je heroj i uzbudljiv je“;
„Zato što je dobar vodič“;
„Zato što poznaje sve životinje i pomaže drugima u nevolji.”
Sledeći korak: Akciona Anansijeva priča broj 1
Podelite decu u grupe: osice, pitoni, leopardi.
Kada grupa osice začuje da izgovorite reč osice zuje: „Zzzzzzzz!“
Grupa pitoni izgovaraju: „Ssssssssss!“
Grupa leopardi izgovaraju: „Grrrrrr!“
U toku pričanja priče svaka grupa pantomimom prati radnju svoga lika.
Na početku sve priče na svetu bile su vlasništvo Niame, Boga Neba. Pauk po imenu Anansi, poželeo je da on postane vlasnik svih priča na svetu. Zato je otišao do Niame i ponudio mu mnogo novca da kupi priče.
Bog Neba je rekao: „Spreman sam da ti prodam priče. Priče su najveće bogastvo i zato mnogo koštaju. Već je dosta ljudi dolazilo da ih kupi. Ali ni bogate, ni siromašne porodice nisu bile u stanju da plate. Da li ti misliš da možeš da platiš?”
Anansi je odgovorio: „Mogu. Koliko koštaju?”…
Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“
Deca su podeljena u tri grupe.
Grupa osice su: Ljubica, Jelena, M.M., Jana, Lena i Mia.
Grupa pitoni su: Milica, Maja, Todor, Janko K., Laza, Aleksa.
Grupa leopardi su: Nikola, Staša, Ognjen M., Konstantin, Marko, Teodor.
Decu postavljam u problem situacije.
M.M. se dosetila da u trenutku kad u priči pada kiša, rukama se pokrije po glavi i pokaže ostalim osicama kako će se zaštititi od kiše.
Grupa osice pantomimom pokazuje kako da leti da uđe u zamišljenu flašu od tikve uz vaspitačevo objašnjenje i pomoć.
Grupa pitoni pantomimom pokazuje kako leži pored zamišljenog štapa.
Grupa leopardi se krije u šumi, šeta, pantomimom pokazuje kako upada u rupu – to im je interesantno i smešno.
Deci nije baš najjasniji u priči način kako pauk hvata leoparda pa im demonstriram pomoću pruta i lastiša. Različite slike u priči im se dopadaju – nekima kad su glumili osice, nekima kad su bili zmije, nekima kada je pauk ulovio osice, Marku kad su pali u zamku i bili u šumi, Leni kad je Anansi ulovio zmiju…
Na pitanje kako je tako mali pauk uspeo da ulovi zmiju odgovaraju:
M.M.: „Smislio je dobar plan“;
Milica: „Zato što je pametan i ume da razmišlja.“;
Ilija: „Pametan je i smišlja plan“;
M.M : „Osice bi ga uhvatile da su i one smislile plan“.
Devojčica M.M. daje predlog da se igraju porodice pauka.
Deca prihvataju predlog, veoma su motivisana i odmah timski počinju da rade.
- Spontana dramatizacija dece
Devojčice spremaju predstavu, postavljaju scenu. Dele se uloge. Teodor je pauk Anansi, Dunja je njegova žena Asa, a njihovi sinovi su Marko, Ilija, Nikola, Lazar, Ognjen M. i Ognjen Mihajlov.
Druga porodica pauka kojima su deca dela imena su: pauk Brile – Todor, njegova žena paučica Anja – Ljubica, njihove ćerke: paučica Katarina – Mia D, paučica Tira – Milica P., paučica Ana – Lena.
Dijalog:
Ljubica (svojim ćerkama): „Brzo, brzo, spremite se za igre“;
M.M – paučica Lina: „Čistim, prašine ima svuda! „;
Ljubica pokazuje ćerkama pokrete igre,
M.M. pita mamu (Ljubicu): „Mogu li da vežbam solo?“.
Pauk Brile (Todor Č) čisti kuću.
M.M. kaže Todoru da je njegova uloga da ide na posao, a ne da čisti.
Todor pazi kada će da dođu gosti, da bi svi bili spremni. Paučice ćerke, Lina, Ana, Tira i Katarina pevaju: „Dolaze rođaci, dolaze nam u posetu, radujemo se… „.
Dolaze gosti.
Ljubica – mama, kaže ćerkama: „Spremajte predstavu“.
U pozadini posmatram ovu spontano nastalu predstavu i dajem poneku instrukciju glumcima, npr. da pauk Anansi voli da jede.
Gosti su seli za sto. Teodor se ponosno predstavlja da je pauk Anansi, ali je Dunju u ulozi u ulozi njegove žene Aso sramota da se predstavi. Anansijevi – Teodorovi sinovi (Marko, Ilija, Nikola, Lazar, Ognjen M., i Ognjen Mihajlov) sede za stolom i pantomimom glume kako jede sve što im se nađe na putu, a onda počinju da se gađaju tanjirićima.
Ljubica – paučica Anja: „Rekla sam da se ne glupirate. Izvolite sada sve da pospremite!“.
M.M. – paučica Lina: „Jer moja mama kad ide u goste ne pravi lom“.
Teodor – pauk Anansi, besno govori svojim sinovima: „Sada ćete svi kući!“.
Pauk Brile – Todor obraća se pauku Anansiju – Teodoru: „Kako si to vaspitao decu?“.
Teodor – pauk Anansi „Sve ću da ih vratim kući, neće više da dolaze u goste ako se ne poprave. Oni se uvek ružno ponašaju kada su u gostima.“.
Sinovi pauka Anansija hoće da igraju.
Ljubica – paučica Anja postavlja svoje ćerke i Anansijeve sinove u krug da igraju uz muziku „Crazy frog – ludog žapca“. Pravi se žurka.
Igra, kako je deca zovu „Predstava o Anansiju“ se nastavlja sutra i traje danima.
Pauk Anansi opet dolazi u goste…
M.M. svaki put dodaje na to „Ovo je nova epizoda. Pauk je za ljubav.”
Organizovala sam i umetničku radionicu kreativne reciklaže u kojoj su deca od raznovrsnog otpadnog materijala pravila pauka Anansija.