Uhvati ritam afričke priče – deo četvrti: Priče
I dalje putujemo sa Eminom i decom iz vrtića “Bambi”
Sledeća priča koju smo pripovedali bila je
interaktivna priča Aligator i Anansi
Zadatak za decu:
Anansi: „Gladan sam!“
Aligator: „Prevarantu jedan!“
Jednoga dana, Anansi (deca govore: „Gladan sam!“) se dugo zadržao u šumi. Već je padao mrak i Anansi je morao da potraži mesto gde će da prenoći. Došao je do aligatorove (deca govore: „Prevarantu jedan!“) kuće i zakucao.
„Aligatore, brate, to sam ja Anansi. Treba mi prenoćište”, povikao je Anansi.
Aligator je rekao: „Dobro de, uđi u moju kuću i prespavaj.”
„Hvala ti aligatore. Ne želim da te uznemiravam, prespavaću u tvojoj kuhinji.”
U to vreme, kuhinje su bile kamene i nalazile su se u dvorištu.
Anansi je želeo da bude sam u kuhinji. Pogodite zašto.
(neka deca pogađaju)
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deca pogađaju zašto je Anansi hteo da prespava u aligatorovoj kuhinji:
Mia: „Da ga ne bi pojeo aligator. Plašio se.“
Milica: „Da ne bi smetao aligatoru. Anansi je dobar.“
LJubica: „Zato što se zadržao u šumi, pa je pao mrak, a onda se Anansi uplašio, a kuhinja je lepo mesto.“
Teodor: „Da bi mogao da jede. Hteo je da prevari aligatora. Lukavi Ananse.“
Jelena I. : „Da se ne bi mučio da izlazi iz sobe, da ga ne bi bolele noge kada hoće da jede.“
Anansi je legao u krevet. Tek kada je bio siguran da su svi zaspali, ustao je i odšunjao se do tegli sa hranom.
Stavio je ruku u teglu. Bio je siguran da će u tegli pronaći nešto ukusno. Anansi je tačno znao u kojim teglama su škorpioni, pa te tegle nije dirao. Znao je, jer mu je čulo mirisa bilo odlično. Mogao je da namiriše hranu gde god se nalazila. Hrana je bila slasna i masna, baš po njegovom ukusu.
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Priču ponovo zaustavljamo i započinjemo razgovor o čulima.
Ljubica zna da se čulo mirisa nalazi u nosu, ostala deca kažu da nosem možemo da pomirišemo ono što je lepo i tako znamo šta da jedemo a šta ne. Deca još uvek ne znaju koje je čulo ukusa ali znaju da se nalazi u ustima.
Na kraju priče postavljam pitanje: “Šta mislite da li je aligator uspeo da pronađe mesto gde se Anansi sakrio?” Deca daju sledeće odgovore:
M.M.: „Ne, zato što je Anansi bio gore (misli na drvetu), a aligator je bio dole. (misli na zemlju)„
Konstantin: „Ne, zato što je pauk bio mali, a aligator je bio dole, a nije imao veliku glavu kao žirafa pa da ga vidi. Da je imao vrat kao žirafa onda bi video da je Anansi među lišćem. Možda bi ga i pojeo.“
Teodor: „Nije jer je Anansi bio visoko gore, a aligator je gledao svuda, a nije ga pronašao. Anansi se ućutao, nije ni mrdnuo.“
Marko: „Ne, zato što je aligator bio dole, a Anansi gore, pa nije imao merdevine da se popne na drvo.“
Ljubica : „Ja mislim da ga aligator nije našao zato što je drvo bilo veliko, a pauk mali i aligator nije mogao da ga vidi od lišća.“
M.M.: „Možda ga jeste pronašao, zato što je rekao da će da živi u reci, a nastavio je da ga traži“.
Nakon završene priče vodili smo diskusiju gde žive krokodili.
Deca su dala odgovore: u vodi, u reci, u močvari.
Dečji opisi krokodila:
M.M.: „Imaju zube, veliko telo, i male nog i ruke“;
Ognjen Marić pokazuje pantomimom kolika su usta krokodila.
Ljubica: „Imaju na leđima nešto kao bodlje, isto kao i jež samo mnogo veće, veliki rep i opasni su“.
Milica: „Leđa imaju rupice gde se nalaze bodlje i zato krokodil ne sme da se pipne.“
M.M. dodaje: „I sporo hoda“.
Deca su dočaravala kretanje krokodila pantomimom, a vaspitač im je pomagao time što se priključio igri i motivisao ih da prikažu umornog krokodila, veselog krokodila, krokodila koji vreba, krokodila koji hoda po blatu, krokodila koji se šunja…
Ognjen Marić pantomimom pokazuje kako krokodil viri iz vode.
M.M. pokazuje da pliva skupljenih ruku, okrenutih ka unutra…
Deca znaju da se krokodili legu iz jajeta.
Konstantin dodaje kako je na televiziji u jednoj emisiji o džungli video kako se iz jajeta izlegu mali krokodili sa mamom.
Na pitanje šta je to škorpija deca odgovaraju da je to životinja što gricka, ima pesnice kao rak a nije rak, živo je biće i ima malo telo, skoro kao pauk Anansi.
M.M. odlično pantomimom pokazuje kretanje škorpije, hoda na kolenima, skuplja i širi šake – cak cak cak.
Na pitanje zašto su škorpije opasne, deca odgovaraju:
Zato što imaju otrov i kada ubodu ljudi tada umru.
Ognjen Marić dodaje: “Za jedan sat možeš da umreš.
Sledeći korak:
Realizovana su igre:
- „Krokodilski ples“.
Močvaru smo improvizovali pomoću padobrana, krokodili su bile razne plišane igračke. Deci je posebno interesantno kako se zadatak u igri otežava, od – šetam šetam preko močvare, pa do – poskakujem na jednoj nozi preko močvare . Deca su veoma konstruktivna i počinju sama da izmišljaju zadatke:
Teodor: „Trčim trčim preko močvare“.
Lena: „Hodam hodam preko močvare“.
M.M.: „Plivam kao meduza preko močvare“.
- „Krokodil napada“.
Podelili smo uloge. Deca se samostalno dogovaraju jer su već stekla iskustvo tokom ovakvog načina rada.
Teodor je krokodil, meduze su: M.M., Ljubica, Mia, Milica i Lea; riba – Slonov nos: Marko, Sara, Lena, Jana; žabe: Ognjen Mihajlov, Aleksa, Ilija, NIkola, M.M.; riba – Afrički leptir: Ognjen Marić, Konstantin, Staša, Dunja i Elena.
Deci je igra smešna i zabavna. Grupa meduze ne zna da oponaša njihovo kretanje, pa je potrebna pomoć vaspitača. Grupa riba Slonov nos i Afrički leptir malo su teže zapamtila svoje ime. Afrički leptir ne zna da oponaša kretanje ribe, a grupa slonov nos ne zna da primeni pravac kretanja, pa sam im pritekla u pomoć i igra se nastavlja. Deca su se najviše iznenadila u trenutku kada krokodil napada. Ognjen M. je bio pobednik. Deca kažu da im se u igri najviše dopalo kad vapitač kaže: riblja supa, i kad krokodil napada.
- „Jaje“.
Deca zamišljaju životinje koje žive u močvari a legu se iz jajeta (krokodil, zmija, flamingos). M.M. pita: „Da li se iz jajeta izleže antilopa?“.
M.M. pantomimom pokazuje kretanje flamingosa skakućući sa noge na nogu, a Teodor puzanjem predstavlja kretanje zmije.
Sledeći korak: akciona priča Anansi čarobnjak − Zašto tigar živi sam
Pre mnogo, mnogo vremena Anansijev najbolji drug je bio tigar. Anansi je imao i najbolju drugaricu. To je bila koza i njena mala deca. (sve grupe se drže za ruke i igraju)
Zaustavite priču. Neka deca ispričaju ko su njihovi najbolji prijatelji i zašto.
Svi zajedno su živeli u lepoj kući. Anansi je živeo na krovu. Tigar je živeo u kući a koza je živela u podrumu. (grupa Anansi stoji, grupa tigar čuči, a grupa koza leži)
Lepo su se slagali. Ali, jednog dana tigar je započeo svađu. Rekao je Anansiju:
„Brate, praviš mnogo prašine.” Rekao je kozi Sani: „Tvoja mala deca prave mnogo đubreta.”
Onda je visoko podignuo glavu i riknuo: „Hoću celu kuću za sebe!”(grupa tigar reži, grupa koza mekeće, grupa Anansi preti prstom)
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deca su podeljena u grupe.
Grupa „Anansi“ su bili: Ognjen Marić, Konstantin, Todor, Mateja, Janko K., Elena i Dunja. Grupa „tigar“: Staša, Marko, Ilija, Ognjen Mihajlov, Teodor i Nikola,
Grupa „koza“: Ljubica, M.M., Mia, Milica, Marija Milovanović. Iva, Jelena i Lena.
Deci se veoma dopada kada se drže za ruke i igraju zajedno. Prikazuju kako su tigar, pauk Anansi i koza Sana živeli nekada zajedno i bili najbolji prijatelji. Priča u jednom momentu prekidam i deca govore ko su im najbolji prijatelji i zašto.
Ljubica: „Moj najbolji prijatelj je Milica, zato što je zabavna i stalno me zasmejava“.
M.M.: „Ljubica zato što je dobra i deli sa mnom“;
Ognjen Marić: „Todor zato što je puno dobar i ume da se igra“;
Milica: „Mia zato što smo se jednom dogovorile da ćemo da sednemo jedna pored druge i uvek sedimo jedna pored druge“;
Mia: „Moja najbolja drugarica je Jelena zato što je dobra i ne bije se sa drugima“.
Grupa Anansi ne ume da najbolje prikaže pantomimom radnju pletenja, u momentu u priči kad pauk Anansi plete dugačak srebrni konac, pa je potrebna pomoć vaspitača. Posle pletu sa velikim entuzijazmom.
Nakon obrade priče usledila je diskusija.
Na pitanje ko je i kako pobedio u priči M.M. izjavljuje: „Pauk Anansi jer su koza Sana, njena deca i pauk Anansi prešli preko reke, zato što je pauk Anansi bio čarobnjak i pretvorio kozu Sanu i njenu decu u kamenje, a onda je to kamenje bacio na drugu obalu reke.
Milica izjavljuje: „Tigar je mogao da kaže kada je završavao: vratiću se ja jednog dana, videćete vi“.
Pitanje da li je i njima nekad čudo pomoglo u životu ne razumeju baš najbolje pa je potrebno objašnjenje vaspitača.
Konstantin: „Jednom kad sam spavao sanjao sam da sam išao na neki čudan svet i tamo je bio leopard sa tri glave, ja sam čuo neki glas, a to je bila nevidljiva životinja koja me spasla“.
Marko: „Ja sam sanjao da me nevidljiv duh jurio i posle je jedna životinja došla, skočila na njega i pojela ga“.
Ognjen Marić: „Video sam ogromnu životinju, a ne znam kako se zove, jurila me, a ja sam bežao sve okolo i okolo i spasla me dobra hijena, ne kao ona u Kralju lavova (misli na crtani film)“. Pravili smo i mrežu pauka Anansija tehnikom kotrljanja klikera, umočenog u belu temperu na kartonskom tanjiru. Deci se dopalo kako su kotrljala kliker po tanjiru.
Sledeći korak: Akciona priča Leteća žaba
Deca imaju zadatak da tokom priče kada slonica duva i oni duvaju, a kada žaba viče „Jeeee“ oni rade isto.
Napravite ilustracije koje ćete koristiti tokom pričanja priče.
Osnova treba da bude slika jezera. Na nju ređajte ostale ilustracije tokom pričanja priče.
Tokom sezone kiše u Africi, oblaci su teški i puni vode. Česti su pljuskovi. Savana je prekrivena zelenom travom i poljskim divljim cvetovima, vatrenih boja. Reke se izliju iz svoga korita, natapajući žednu zemlju. Nekadašnje rupe, a sada mala jezera puna vode, postaju raj za životinje. Ovo je zaista sjajno doba za životinje i biljke u savani. Nije više mnogo toplo, a hrane i vode ima na sve strane. Žaba po imenu Faraji je kreketala i poskakivala sa kamena na kamen. (neka deca oponašaju kretanje i skakutanje žabe) Kada je doskakutala do obale sela je na lokvanj koji je plutao u plićaku. Nekoliko nilskih konja se okupilo na sredini jezera. Uživali su brčkajući se.
U tom momentu zemlja je počela da se trese.
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deci se priča veoma dopala, posebno zbog ilustracija koje su pratile događaje.Slušali su je sa velikom pažnjom i aktivno se uključivali na dogovorenim mestima. U priči im se najviše dopao momenat kad žaba Farai udara u drvo.
Nakon realizovane priče vođena je diskusija o izreci „igračka – plačka“. Deca daju sledeće iskaze:
Ognjen Mihajlov: „To je kad neko plače“.
Milica: „Kada igračka ima baterije, pa može da plače“.
M.M.: „Kada neko plače sa razlogom“.
M.M.: „Osim ako to ne znači kad smo Ljubica i ja zajedno bili u Rodi (misli na tržni centar) i igrale se sa Miom, nas tri. Igrale smo se memorije, i onda sam ja razmišljala koju kartu ću da uzmem, ali Ljubica je rekla – Požuri malo Marija i onda sam ja uzela jednu kartu i pogrešila i onda sam plakala“.
Ljubica: „Tata i ja samo igrali čoveče ne ljuti se i on je mene pobedio i ja sam počela da plačem“. Teodor: „Kad smo tata i ja igrali karte on je mene pobedio i ja sam počeo da plačem zato što me je pobedio“.
Na kraju sam deci objasnila značenje ove izreke. Deca su bila oduševljena.
Realizovana je igra „Staza slonova„.
Deci se igra dopala. Kažu da im je najteže bilo kad su podizali prednju i zadnju nogu.
Put u sobi je bio obeležen kredom, a prepreke na putu su bili valjci od sunđera različite veličine. Slonovi su imali zadatak da preskoče prepreke, da se provuku kroz tunel od sunđera i prođu kroz prilaz napravljen od velikih plastičnih kocaka. Deca su oduševljena igrom i spremna za još jedan krug šetnje stazom slonova. Igra se dalje nastavila u slobodnoj aktivnosti i Milica je bila kraljica slonova.
Sledeći korak: Priča Majmunska posla
Vaspitač u ulozi: Priču ispričajte u ulozi bake (stavite maramu i naočare. Napunite korpu slatkišima. Od rekvizita napravite jednu vreću i u nju stavite tri psa-lutke).
Draga deco, ja oduvek živim u malom selu u Africi. Poznata sam po tome što pravim najlepše i najslađe kolačiće. Ljudi izdaleka dolaze na pijacu samo da bi kupili moje čuvene poslastice. Ovde imam korpu punu mojih kolača koje ću vam pokloniti po završetku ove priče. Vaša vaspitačica mi je dala dozvolu jer je probala moje kolače i uverila se kako su ukusni.
Zaustavite priču. Povedite razgovor sa decom ko njima pravi slatkiše. Nabrojite više vrsta namirnica. Deca treba izrazom lica da dočaraju šta je slatko, a šta nije.
Jednoga dana, dok sam išla ka pijaci, spotakla sam se o kamen i ispustila korpu. Korpa se otvorila i kokos kolačići su ispali i prosuli se svuda po stazi.
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deci je bilo interesantno što je vaspitač u ulozi bake, a torba sa plišanim kucama je ostavila poseban utisak i postignut je efekat iznenađenja. Kada se priča zaustavila sa decom razgovaram o tome ko njima pravi slatkiše i ona kažu da su to: mama, baka, tetka, ujna.
Kada sam im nabrajala namirnice, izrazom lica su pokazivali da je šećer sladak, kada im se spomene brašno pokazuju izraz gađenja, kada im se pomenu orasi – maze se po stomaku. za šlag viču – mnjam, kada im se spomene sirće kao i cimet pokazuju izraz gađenja, za luk viču – bljak.
Po drugom zaustavljanju priče vodili smo razgovor o postupku majmuna i deca su iznosila svoje mišljenje:
Milica: „Majmun nije lepo postupio. Trebalo je prvo da tebe pita da li sme malo da pojede, a on je sam uzeo bez pitanja“.
M.M.: „Ti kolači su bili pali, ne sme niko da jede kolače koji su pali na zemlju. Tada su prljavi.“
Ljubica: „Nije bilo lepo da majmun posmatra sa drveta, kao da špijunira.“
M.M.: „Majmun ne može da uzme kolač sa zemlje zato što svi gaze dole i taj kolač više nije lep nego je prljav.“
Priča se ponovo zaustavlja, deca pogađaju šta je u vreći, a ja im dajem naznake (teška nevolja, pravi čudne zvuke).
Milica: „U vreći su kolači.“
Ljubica: „Možda je neko bio u vreći – neki čovek“
M.M.: „A ja mislim da je u vreći bilo nešto što je majmunova noćna mora“
Milica: „Čuli su se kolači kako pljuckaju.“
M.M.: „Možda je bio neko ko je jeo kolače u vreći.“
Teodor: „Valjda neka životinja“.
Priča se ponovo zaustavlja. Deca komentarišu drugu majmunovu grešku.
Milica: „Uzeo je mnogo bibera“
Ljubica: „Majmun ne sme da jede nešto nepoznato. Niko to ne sme. Može da bude otrov.“
Milica: „Jer ako to jede prvo mora da uzme malo vode posle toga“
M.M.: „Prvo treba da se izvini kucama, a onda kuce da mu kažu kakvo je to voće.“
M.M.: „Zašto su kuce bile ljute?“
Ljubica: „Majmun je pogrešio zato što nije znao šta je „nevolja.“
M.M.: „Možda ima raznih kolača pa ne zna (misli na majmuna) koje mu je prodavac dao. Ne znam kolače koji se zovu nevolja.“
Zatim je usledila improvizacija sledećih slika:
Slika prva: Žena se spotakla i pala
Pitanje: “Kako biste postupili?.
Ljubica: „Ja bih da joj pomognem.“
M.M.: „Ja bih joj pomogla da napravi kolače na vreme dok se ne zatvori pijaca“
-Milica: „I bih isto i dok ona spava da joj počistimo kuću i napravimo ručak“
Slika druga: Majmun proba slatkiše
Pitanje: “Kako majmun izgleda?”
Teodoru u ulozi majmuna su potrebne instrukcije vaspitača kako će da izgleda kada proba kolač, kao i kako komentariše ukus kolača.
Slika treća: Majmun maršira u grad
Staši koji je želeo tu sliku da nam prikaže pantomimom deca priskaču u pomoć i svi zajedno marširaju.
Slika četvrta: Majmun je Nestrpljiv
M.M. ne zna to da pokaže, potrebna joj je pomoć vaspitača. Milica joj pomaže stavljajući se u ulogu prodavca. M.M. pokazuje nestrpljenje ponavljajući više puta zahtev prodavcu – Dajte mi nevolju. Odlično sarađuju i igrom uloga je dobro predstavila nestrpljivost.
Slika peta: Majmun otvara vreću
Konstantin odlično pantomimom dočarava strah: trese se, beži od vreće.
Slika šesta: Majmun beži na drvo – kako se osećao
Deca kažu da je bio uplašen zato što su ga jurili kučići, a bio je i strašno gladan. Zatim se osećao ljutito kada je pojeo biber.
Slika sedma: Majmun proba nepoznato jelo – kako se oseća
Deca se slažu da se majmun mnogo naljutiozato što je pojeo mnogo ljutog bibera.
M.M.: „Osećao se kao da su mu izgorela usta“.
Slika osma: Majmun je stigao do reke – kako se oseća
Milica: „Lepo, ohladio je jezik“.
M.M.: „Osećao se osvežavajuće. Nekada voda može biti mnogo hladna“.
M.M priča vic: „Zašto je majmun postao majmun? Zato što se majmuniše“.
Realizovana je i igra „Majmunska posla“
Deca izvode različite „majmunske pokrete“, a ostali ih imitiraju. Deci je zabavno i smešno. Lazar u ulozi majmuna maršira, pa onda čučne, legne, pravi makaze pokretima nogu;
M.M. u ulozi majmuna se češe po grudima pa po glavi i viče u-u-u;
Teodor je u toj ulozi najviše nasmejao decu jer je imao neku svoju improvizovanu plesnu tačku. M.M. predlaže „Bilo bi zabavno da se prevrćemo“.
Deci se igra dopala.
Na kraju smo ilustrovali priču.
