Uhvati ritam afričke priče – deo treći: Priče
I dalje putujemo sa Eminom i decom iz vrtića “Bambi”
Anansijeva priča broj 2
Ostale životinje su se uplašile. Kako se samo Anansi usuđuje da nešto traži. Kako se usuđuje da traži baš priče. Svi znaju koliko su priče važne! Kad god se životinje okupe pričaju priče jedne drugima. Priče pomažu da se razume svet. Iz priča se može saznati ko je bio mudar, a ko nije. Ko je bio hrabar, a ko kukavica. Priče objašnjavaju kako se stvari dešavaju. Priče kazuju životinjama kako da žive svoje živote.
Zaustavite priču. Neka deca izaberu koju životinju će predstavljati. Zatim neka iznesu šta su iz priča naučili jedni o drugima.
Tigar je gledao kroz Anansija, kao da ga ne vidi. Anansi se tresao poput pruta. (zamrznite scenu)
Tigar je zarežao. Onda je kazao: „Šta želiš da radiš sa pričama?”
„Želim da sve priče nazovem Anansijeve priče“, odgovorio je pauk.
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”– Anansijeva priča broj 2
Nakon pripovedanja pomoću dramskih tehnika (predloženih u knjizi) kao dobrovoljac prijavio se
Ognjen M. da bude u vrućoj stolici u ulozi tigra, a devojčica M.M. u ulozi pauka Anansija – paralelno odigravanje opisano u knjizi “Moć mašte, moć pokreta”
Pitanja dece:
Kako se osećaš kao tigar?
Ognjen M. : Osećam se lepo kao tigar.
Zašto?
Ognjen M.: Zato što sam kralj džungle, mogu da pojedem svaku životinju, najjači sam, mogu svakoga da smažem, da ih prebijem kao mačke, da skočim na njih. Ne bojim se ni zmije.
Isto pitanje deca postavljaju i Anansiju.
M.M. : Osećam se malo tužno jer me niko ne čuje. Osećam se nevažno jer nisam moćan kao tigar..
Deca: Da li imaš prijatelje?
M.M.: Imam, to su tri mala pauka.
Deca: Koje igre se igrate?
M.M.: One koje nisu opasne, igramo se sa lanetom.
Deca: Da li te drugari vole?
M.M.: Vole me, za njih sam važan iako sam mali i druge životinje me ne primećuju. Drugim životinjama nisam važan.
Nakon ponovnog zaustavljanja priče (sugestija iz knjige) deca su izabrala koju će životinju predstavljati i dobila su zadatak da ispričaju šta su iz priče naučila jedni o drugima.
Teodor (tigar): Naučio sam da nije dobro tući se svaki dan, kao gorila i tigar iz priče. Oni se ne ponašaju dobro, a mogli bi biti prijatelji. Posle tuče ih sve boli.
Ljubica (antilopa): Životinje treba da imaju pravilnik o ponašanju u džungli. Treba da vole sve stanovnike iz džungle. Ne treba da se svađaju sa životinjama iz susedne džungle. Naročito ne treba da mene plaše, jer sam mala i nisam hrabra.
Nakon završene priče započeli smo diskusiju da bih analizirala koliko su deca shvatila poruku priče i događaje u njoj.
Zapažanja vaspitača:
Deca znaju da se priča dešava u džungli.
Znaju da je bambus drvo.
Ne znaju kako izgleda, pa im pokazujem pripremljenu sliku. Veoma im se dopada.
Znaju da imenuju sve životinje i to po redosledu kako se u priči pojavljuju: Anansi, tigar, kralj zmija…
Za tigra kažu da je mesožder.
Za zmiju kažu da jede miševe.
Za pauka Anasija kažu da je svaštojed. Sve mu se dopada, sve vrsta hrane (voli da oprobava nove ukuse, jede bube, osice, meso, lišće…)
Na pitanje koji je cilj želeo da postigne Anansi, deca odgovaraju:
Da postane vlasnik svih priča na svetu.
Nije se uplašio od zmije.
Nije odustao, nego je smislio dobar plan.
Bio je uporan.
Bio je lukav.
Anansi je veoma pametan.
Na pitanje šta znači imati cilj i biti uporan, deca odgovaraju:
Ljubica: Da nikada ne odustaneš.
Milica: Da smisliš dobar plan i da sve po planu radiš. Ne smeš ništa da preskočiš.
M.M.: Da ne odustaneš kada nešto započneš, zato što kada imaš cilj ne smeš da se predomisliš.
Na pitanje da opišu situaciju kada su nešto želeli ali nisu to mogli lako da ostvare deca odgovaraju:
Ljubica: Jednom sam želela da mi mama kupi lutku, mama je rekla da će mi je kupiti za rođendan, a onda sam je ja podsetila i mama mi je kupila lutku.
Na pitanje zašto su priče važne, deca odgovaraju:
M.M: U džungli nema knjiga, nema ni prodavnica, ni biblioteke da životinje priče pročitaju, zato moraju da smisle priče i da ih ispričaju.
Milica: Neko dođe u džungli i onda ispriča gde je sve bio, sa kim se borio, šta je video, zato su važne priče, da se nešto čuje.
Ljubica: Da bi ih čuli i zapamtili i da bi znali šta se desilo nekada.
Sledeći korak:
Podelila sam decu u grupe. Jedna grupa je govorila naglas šta je Anase reako, a druga grupa je govorila šta je Ananse u sebi mislio. (tehnika unutrašnje misli – opisana u knjizi Moć mašte, moć pokreta”)
Ova tehnika je deci potpuno nova i bilo im je veoma interesantno, nastaviću sistematski sa upotrebom ove tehnike sve dok je deca u potpunosti shvate i postane uobičajeni pristup i deo dečjeg iskustva pri obradu priča.
Sledila je igra pantomime koja je deci uvek zanimljiva. Zadatak je bio da deca pogode koja životinja je predstavljena pokretima.
O.M. posebno dobro imitira tigra, njegovo kretanje, reži, trudi se da što verodostojnije prikaže moć tigra i njegovu važnost.
M.M. odlično dočarava antilopu, njenu gracioznost, njen strah, nežnost.
Todor odlično pantomimom prikazuje Osebo leoparda, njegov izraz je ljutit, namršten, opasan.
Priča “Neobičan lav”
akciona priča za decu
Anansi mi je ispričao da je u afričkoj savani upoznao šest malih lavića. Posmatrao ih je kako se povazdan igraju u žutoj travi. Dok se igraju lavovi uče o svetu oko sebe. Baš kao i vi, deco.
Zastanite i neka deca nabroje svoje omiljene igre. Možete organizovati pantomimičnu predstavu „Pogodi igru“.
Nastavite priču.
Ali uveče, morali su da idu u pravu lavovsku školu. To je bila večernja škola u kojoj ih je veoma strog učitelj, stari lav, učio umetnost rike.
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Deci se veoma dopalo da vaspitač bude u ulozi bake i da im tako priča priču. (tehnika vaspitač u ulozi)
Nakon zaustavljanja priče deca su nabrajala svoje omiljene igre.
To su: igre lutkama, robotima, kockama, u frizerskom salonu, u kuhinji, igre sa paukovima, igre porodice, ćorava baka, fudbal, sa autićima.
Nakon drugog zaustavljanja priče, kao što je u knjizi predloženo odigrana je igra uloga.
Teodor improvizuje akciju lavića Badže, a druga deca (u ulozi Badžine braće) mu se podsmevaju.
Govore mu:
Ne znaš da ričeš!
Mali si!
Drugi lavići su bolji!
Mama i tata te ne vole.
Zatim diskutujemo o ponašanju Badžinih sestara i braće.
Deca zaključuju da nije lepo što su se braća i sestre podsmevala (novousvojena reč) Badži. Deca predlažu drugo rešenje: da braća i sestre pomognu Badži i nauče ga da riče.
Takođe deca identifikuju Badžine emocije: osećao se tužno, povređeno, ružno, jer su mu se smejali i zadirkivali ga.
Nastavljamo sa pripovedanjem i priču na određenom mestu ponovo zaustavljam.
„Pojeo sam lava!“ ponosno je odgovorio Oskar.
Oskar je imao četiri brata i dve sestre. Kada su oni čuli kako se Oskar hvali da je pojeo lava, prasnuli su u smeh. Koliko su se glasno smejali počele su da im liju krokodilske suze.
„Ha, ha, ha, iz tvoga stomaka se čuje mišiji cijuk, a ti kažeš da si pojeo lava”, zadirkivali su Oskara braća i sestre. Badža je zacijukao još glasnije.
„Ali, stvarno sam pojeo lava”, Oskar je ljutito rekao, „govorim istinu.“
„Mi ti ne verujemo”, rekao je Oskarov nastariji brat. „Ti se nikada ne bi usudio da pojedeš lava”,dodala je Oskarova namlađa sestra. „Glupi Oskar, glupi Oskar, ne sme da pojede lava, sme da pojede samo miša. Oskare ko te šiša.“
Odlomak iz knjige “Uhvati ritam afričke priče”
Ovde opet zaustavite priču. Ponovo odigrajte igru uloga.
Konstantin je sada u ulozi krokodila Oskara. Milica je glas lavića Badže, a ostala deca su Oskarova braća i sestre i pevaju Oskaru. „Ne može da pojede lava, može samo miša“.
Ja sam u ulozi mame krokodila Oskara.
Deca opet zaključuju da je ružno kada se neko nekome podsmeva i zadirkuje ga. Jedni drugima treba da pomažemo i da ućimo jedni druge, a ne da se zadirkujemo.
Sledeći korak: Vruća stolica – paralelno odigravanje
Lavić Badža: Ognjen M.
Lavićev otac: Ilija M.
Učitelj: Konstantin
Krokodil Oskar: Teodor
Ljubica: Oskarova mama
Pitanja:
Staša pita Badžu: Kako je to biti lav?
Ognjen M.: Lepo, baš sam jak.
Lena: Kako ti je bilo kada su ti se lavići smejali?
Ognjen M.:Bio sam tužan i razočaran jer ne znam da ričem i jer su mi se smejali.
Milica: Da li su ti išle suze kada su ti se smejali?
Ognjen M. Jesu, mnogo.
Lena: Kako ti je bilo u krokodilskom stomaku?
Ognjen M.: Bilo mi je mračno i plašio sam se.
M.M: Da li ti je bilo vrućina u krokodilovom stomaku?
Ognjen M.: Ma ne, bilo mi je mnogo hladno.
Jelena I.: Da li si bio tužan kada si bio u Oskarovom stomaku?
Ognjen M.: Jesam.
M.M.: Da li su ti tada nedostajali mama i tata?
Ognjen.M.: Samo mama, braća i sestre, tata nije jer me je oterao.
Todor pita Badžinog oca:
Da li je teško biti tata?
Ilija M.: Nije teško biti tata kada te deca slušaju.
M.M.:Kako lovite hranu?
Ilija M.: Veliki sam i jak i lako uhvatim hranu.
Janko. K. : Da li je lepo biti lav?
Ilija M.: Jeste, svi me slušaju.
M.M.: Kako si mogao da oteraš Badžu od kuće, zato što nije znao da riče. On je to mogao da nauči od svoje braće.
Ilija M.: On nije hteo da uči.
M.M. pita Oskarovu mamu:
Kako je biti mama?
Ljubica: Lepo, imaš mnogo dece i svi su veseli.
Jelena I.: Zašto su se Oskaru podsmevala braća i sestre?
Ljubica: Zato što mu nisu verovali.
Janko K. : Kako si dozvolila svojoj deci da ismevaju Oskara?
Ljubica: Grdila sam ih, nisu me slušali.
Milica se obraća Ljubici: Trebalo je da kažeš: “Nemoj da mu se smejete, kazniću vas.”
M.M.: Da li si bila tužna što ti deca nisu dobra?
Ljubica: Jesam.
Jelena I.; Koje je omiljeno jelo tvojih krokodila?
Ljubica: Meso.
Lena pita učitelja lavića:
Zašto Badža nije znao da riče?
Konstantin: Zato što nije dobro učio i slušao šta ja govorim.
Milica: Kakvi su drugi lavići?
Konstantin: Odlični, paze na času, ne pričaju non-stop.
Mia: Da li si ti mnogo strog učitelj, da li te se lavići plaše?
Konstantin: Jesam, pomalo, ali samo kada me ne slušaju.
Lena pita krokodila Oskara:
Zašto su ti se braća smejala?
Teodor: Zato što su lagali, nisu mi verovali da sam pojeo lava.
M.M.: Da li si se na kraju sprijateljio sa Badžom?
Teodor: Pomalo jesmo.
Zapažanja vaspitača:
Ključna poruka ove priče je da ne treba ismevati onoga ko se od nas po nečemu razlikuje.
Deca su na moje pitanje: Ako se neko razlikuje od nas da li ga treba ismejavati, da li mu se treba podsmevati, odgovorila:
Ne, zato što to nije lepo.
Ne, jer ćemo ga rasplakati.
Ne, jer ne treba nekoga izbaciti iz svoje vrste.
Ne, jer nismo svi isti.
Deca nabrajaju osobine koje po njihovom mišljenju treba poštovati:
Slušati mamu i tatu.
Da se ne svađamo.
Da se lepo ponašamo.
Da ne vičemo.
Da se dogovaramo.
Da poštujemo vaspitače.
Da budemo vredni i dobri.
Da govorimo ispravno.
Da ne lažemo.
Da ne otimamo igračke.
Deca nabraju i osobine koje nisu dobre:
Kada se neko svađa.
Kada viče i udara drugu decu.
Kada neće da sredi igračke.
Kada govori ružne reči.
Kada laže.
Kada pljuje.
Kada je kvariigra.
Kada se ljuti na nekoga ko je dobar.
Kada je tužibaba.
