Poglavlje: Kruženje vode u prirodi
Pričaonica: u toku trajanja priče o Snešku Beliću uputite decu da pantomimom dočaraju akciju i osećanja. Možete ih podeliti i u dve grupe. Jedna grupa neka prati radnju Sneška Belića, a druga radnju dece iz priče. Povremeno, na određenim dramskim mestima, zamrznite sliku.
Sneško Belić je stajao veoma uspravno i ponosno. Digao je nos visoko. Doduše, to je bila narandžasta šargarepa, ali vrlo lepa i vitaminičasta.
„Baš me je ono slatko dete lepo izvajalo. Biće od njega umetnik jednoga dana. Naročito mi se dopada šal, a i kapa je interesantna, limena sa ušima. Imam i metlu. Valjda je to neka nova moda. Neću valjda morati da letim na njoj, hahaha,“ pomislio je Sneško.
Sjajnim, kao ugarak crnim očima, posmatrao je mnoštvo dece u parku. Počeo je zimski raspust i park je postao omiljeno mesto za zabavu. Sneško se osećao kao počasni član vesele družine. Oko njega su letele grudve, poneka bi ga i pogodila, ali njemu to nije smetalo. Uopšte ga nije bolelo. Sneg i zima su bili njegovi najbolji prijatelji, a grudve poput slatkiša.
Deca su se sankala, skijala i klizala na obližnjem brežuljku. Sneško je nepomično plesao u ritmu dečjeg smeha.
(zamrznite sliku – neka deca ostanu nekoliko minuta u opisanom stanju sreće Sneška Belića)
Prošlo je nekoliko hladnih, zimskih, snegovitih dana. Zatim je prošla i Nova Godina. Sneško je dočekao i ispratio Deda Mraza. Popili su ledeni čaj u novogodišnjoj noći. Na poklon je dobio sjajne, crvene dugmiće. Blještali su na belom odelu.
Vreme je letelo. Dan se produžio. Zima je popuštala. Sneg je sve ređe padao. Sunce je češće dolazilo u posetu i duže ostajalo. Grejalo je sve jače i jače. Priroda je pripremala slavlje u čast dolaska novog godišnjeg doba. Zima je počela da pakuje pahulje u svoje kofere.
Sneško Belić se namrštio: „Ah, da mi je samo još nekoliko razigranih snežnih oblaka. Gde nestade severac? Ubi me ova toplota. Sav sam se preznojio. To nije dobro! Ne, nikako nije dobro za moje zdravlje i za moju lepotu,“ razmišljao je Sneško.
Znao je da će uskoro početi da se topi.
Prvo je osetio peckanje u ramenima. Lagano su počela da se opuštaju.
„Kako sam bio zgodan. Atletski građen, široka ramena. Pogledajte me sada, kao da sam na veoma uspešnoj dijeti. Tope mi se kilogrami,“ mrmljao je Sneško, pljuckajući vodu na sve strane.
Nagnuo se unapred, pa unatrag. Malo levo, malo desno. Pokušao je da zadrži svoju loptastu, snežnu glavu na ramenima. Na sreću, glava mu je bila povelika. Odolevala je toploti.
„Da ne bi onoga finog čike da mi pomogne, ode i glava. Hvala čiko!“ naklonio se Sneško.
Ups! Kapa je skliznula sa glave. Zveknula je na zemlju. (zamrznite sliku)
Jadan Sneško. Zadrhtao je. Ne od hladnoće, već od toplote. Osetio je kako postaje sve manji i manji. Šćućurio se skoro do zemlje.
(neka se deca šćućure) Donja polovina tela je već bila barica u kojoj je sedeo.
Sneško je zaplakao. To je situaciju samo pogoršalo. Topio se sve brže i brže.
(zamrznite sliku, pa upotrebite tehniku unutrašnje misli)
„Gotovo je sa mnom za ovu godinu. Ponovo ću biti samo majušna kap vode. Ne volim kada sam tečan,“ šmrcnuo je Sneško i još jedna suza kapnula je u baricu.
„Hej, ne vređaj,“ povikalo je mnoštvo kapljica iz bare, „mi jesmo male ali smo pune energije. Stalno smo u pokretu. Volimo da budemo nemirne. Povazdan se igramo „Kolariću paniću“. Ti samo stojiš kao ledeni kip. Pridruži nam se. Pokazaćemo ti svet.“ Kapljice su se uhvatile su za ruke i u glas zapljuskale:
Jutros sinu sunce jače,
Gle, a Snesko k’o da plače,
Da li plače, il se znoji
Ali čvrsto već ne stoji. (neka sva deca otpevaju)
(zamrznite sliku u tri nivoa: kapljice, Sneško, deca)
„Bolje nam se pridruži,” pozvale su kapljice Sneška.
Sneško je malo razmislio o svojoj budućnosti.
„Stvarno bi mi prijalo da se razmrdam. Nisam više ni čist. Nešto sam posiveo. Odoh da se okupam. Doviđenja deco. Vidimo se sledeće godine.“
Ali, u tom trenutku, natmureni, ljuti oblak, besno je zaklonio sunce. „Nećeš vala kako si naumio. Deci treba još malo snega.“ Moćni, severni vetar zahučao je i zaškrgutao ledenim zubima poput moćnog lava. Oblak je prosuo mnoštvo snežnih pahulja iz svoje vreće.
(vi budite oblak i vetar – vaspitač u ulozi – kružeći oko dece)
Suze Sneška Belića pretvorile su se u ledenice. I bara se zaledila. (zamrznite sliku)
Snežilo je čitave noći. Deca su sledećeg jutra dotrčala u park da obnove svoga Sneška. Sneško je porastao i pobeleo. (deca se uspravljaju) Dobio je vunenu kapu. Smeškao se zadovoljno. Najviše zbog nove drugarice Sneguljice Belić. Deca su je napravila da ne bude usamljen. (zamrznite sliku)
Znao je Sneško da će proleće sigurno doći i ove godine. Ali, znao je da će se zima sigurno vratiti kada joj bude vreme. Tako je od kada je sveta i veka. Samo je želeo još malo da uživa u baba Marti i deci.
A onda, krajem marta, deca su primetila da ih neko posmatra iz snega.
„Ko si ti?“ okupila su se deca oko gosta. Cvet je podigao glavu i stresao pahulje.
„Uh, što je bilo dosadno, mračno i vlažno u zemlji. Morala sam malo da se protegnem i evo me. Da li je stiglo proleće?“ upitala je visibaba. Visoko je podigla glavu i nasmešila se deci.
Drveće je streslo sneg sa svojih grana i isteglo se da bolje vidi novog prijatelja. Svi zajedno nisu mogli da se načude snazi nežnog cveta.
Deca su se uhvatila za ruke u zapevala:
Dobro došla visibabo
junakinjo cvetnog roda,
radost svima ti donosiš
ispod lepog plavog svoda. (sva deca pevaju)
Pesmu je čuo i Severac. Prikrao se iza leđa deci da vidi čemu se toliko raduju. Opasno je uzdahnuo.
„Hoću i dalje da budem snažan i jak. Neću da budem povetarac.“ Ledenim pogledom osmotrio je decu i visibabu, nasmejao se svojim ledenim smehom i dunuo najjače što je mogao. (zamrznite sliku)
Ali na njegovo iznenađenje, dah mu je bio poput nežnog šapata. Juče je bio ljutiti lav, a danas umiljato jagnje. Samo je pomilovao dečju kosu i spustio nežan poljubac na visibabinu glavicu. Onda se uskovitlao i poleteo uvis da rastera sive, zimske oblake. (vi budite vetar)
Sneško se rastužio. „Da li su deca prestala da me vole. Kako se samo raduju novom prijatelju. Ali stvarno je lep. Nežan i beo. Malo liči na mene. Kada sam bio mlađi.“
Deca su primetila da se Sneško pokunjio. Brzo su mu prišla i nešto šapnula. Sneško se osmehnuo i šeretski namignuo. (zamrznite sliku)
Zubato Sunce nabacilo je topao osmeh. Kao da je pozlatilo zube.
Sneg i led zagrejani toplotom brzo su se topili praveći mnoštvo barica.
Šta li bi sa Sneškom? Gde li je nestao? Da li će se vratiti? Otkrićete u priči koja sledi.
Razgovor o:
Šta Sneško radi noću
Da li oživi
Gde ide
Da li spava ili se šeta
Da li ima drugove
PANTOMIMA
Pravimo Sneška: decu delimo u parove. Jedno je Sneško, sneg, a drugo treba da napravi Sneška. Vodite računa da ih podsećate na detalje, ramena, ruke, nos.
Neka dete koje modeluje Sneška pravi facijalne ekspresije, koje dete Sneško oponaša kao u ogledalu.