Dramski metod i seminar „Moć mašte, moć pokreta“ u praksi Zorice Berar i dece iz vrtića Neven, PU Radosno detinjstvo, Novi Sad

Oblast: Metodika razvoja govora

Tema usmerene aktivnosti: Usvajanje priče „Kaput“ iz knjige „Priča u igri, igra u priči“ Dušice Bojović

Uzrasna grupa: Mešovito-pripremna

Broj prisutne dece: 15

Master vaspitač: Zorica Berar

OPIS AKTIVNOSTI

Današnjoj aktivnosti iz oblasti razvoja govora prisustvovali su studenti Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Novog Sad (trideset i dvoje) sa profesorom metodike razvoja govora, Jovanom Ljuštanovićem.

Odabrala sam ovu aktivnost za realizaciju jer je Dušica pre svega moja VELIKA prijateljica i bila mi je čast da priču iz njene knjige radim sa decom, a i da prezentujem studentima dramski metod i usvojene sadržaje sa seminara „Moć mašte, moć pokreta“.

Baveći se dramskim metodom sa decom, bilo mi je lako i jednostavno da kroz šest dramskih tehnika realizujem ovu aktivnost. Koristila sam tehniku pripovedanja, tehniku vaspitač u ulozi, narativnu pantomimu, akcioni metod, improvizaciju i tehniku igre uloga.

UVODNI DEO AKTIVNOSTI

Aktivnost sam započela pozdravnom pesmom „Dobar dan“ (pesma je preuzeta sa seminara „Da u vrtiću svako uči radosno i lako“) kojom smo pozdravili goste, a zatim smo uz igru (takođe preuzetu sa seminara „Da u vrtiću svako uči radosno i lako“) „Tamo negde preko brda“ odlazili u zemlje u kojima se rade različite stvari. Igru sam koristila i za jutarnje telesne aktivnosti (i tom prilikom bile su angažovane one mišićne grupe koje su deca zadatim pokretima angažovala), ali i kao motivaciju za dalji tok aktivnosti. Igru smo završili odlaskom u zemlju u kojoj se radi i to nam je bio povod da razgovaramo o tome šta rade deca, a šta rade odrasli (polako ih upoznavajući sa različitim vrstama zanimanja ljudi).

Podsetili smo se i igre sa pokretima „Pera i perionica“ (igra takođe preuzeta sa seminara „Da u vrtiću svako uči radosno i lako“). Po završetku igre sam im se požalila da mi je u džepu nešto strašno žuljalo i izvukla sam veliki, metalni ključ, a zatim sa decom povela razgovor na temu od čega bi mogao biti taj ključ. Deca su nakon nekoliko predoga odlučila da to bude ključ od kraljevstva i na taj način smo se podsetili priče koja je namenjena redosledno pamćenju „Ključ od kraljevstva“ (priča je preuzeta sa seminara „Da u vrtiću svako uči radosno i lako“). Sama priča završava se pronalaženjem kovčežića u kome se nalazi priča.

GLAVNI DEO AKTIVNOSTI – priča KAPUT

Mašina Singerica je opet zapevala:

 

Klip, klap, klip, klap,

štep po štep,

ovaj šešir biće lep

 

Kada je tetka stavila šešir na glavu i izašla u park da prošeta svi su bili zadivljeni.

„Gde ste kupili šešir?” upitali su tetku

Tetka je odgovorila da je šešir napravila sama.

„Da li hoćete i nama da napravite tako lep šešir?” molili su ljudi tetku.

„Naravno,” odgovorila je tetka.

Počela je da šije šešire. Prvi, drugi, treći…Tetka je opet bila toliko za-uzeta šivenjem šešira za mnogobrojne mušterije da nije primetila kako je njen šešir izbledeo.

„O, šta da radim, žao mi je da bacim šešir, bio je tako lep,” pomislila je tetka. Onda se dosetila. Odlučila je da od šešira napravi broš. Makazama je isekla parče tamo, parče ovamo.

Mašina Singerica je opet zapevala:

 

Klip, klap, klip, klap,

štep po štep,

ovaj broš biće lep.

 

Odlomak iz knjige Priča u igri, igra u priči

Pošto sam pokazala deci tekst priče rekla sam im da bih ja njima mogla da pročitam tu priču, ali da bi im to moja drugarica iz detinjstva mnogo bolje ispričala jer ona zna mnogo lepo da pripoveda tu priču. Pitala sam se da li se slažu da je pozovem i da li će biti raspoloženi da joj pomognu, ako joj njihova pomoć bude zatrebala. Deca su se složila, a onda sam krenula sa primenom dramskih tehnika i koristeći se tehnikom vaspitač u ulozi – transformisala se u svoju prijateljicu iz detinjstva Milicu. Obukla sam kaput, obula čizme, stavila naočari i šešir na glavu. U ruci sam imala pleteni koferčić. Pozdravaila sam decu i predstavila se.

Deca su se slatko smejala i pitala se da li sam to ja ili neko drugi, ali kako je priča odmicala – zaboravili su na taj prvi momenat transformacije. Rekla sam im da me je njihova vasptačica pozvala da im ispričam jednu priču i da ću ja to vrlo rado učiniti. Rekla sam im da je to priča o mojoj tetki Ljubici. Pitala sam ih da li oni imaju tetku i kako se zove. Nisam im odmah saopštila čime se moja tetka bavila, ali sam im rekla da je ona bila pravi majstor svog zanata. Otvorila sam koferčić i pokazala šta je moja tetka koristila za rad. Bilo je tu platno, krojačke makaze, konci, dugmad, čiodice, krojački santimetar, krede, ziherice … i deca su lako pogodila da je u pitanju zanimanje krojača

Nastavila sam sa pripovedanjem priče i pričala im o nekadašnjim i sadašnjim mašinama za šivenje pominjući osim njihovog načina rada i imena mašina (bogateći dečji rečnik na taj način). Kada sam im demonstrirala kako se mašina moje tetke oglašavala (kako je pevala) uključila sam i drugu dramsku tehniku – akciona drama i zamolila decu da ponove nekoliko puta repetitivni momenat oglašavanja mašine. Kada sam tokom pripovedanja priče došala do dela u kome je tetka sašivši sebi kaput otišla da se prošeta – zamolila sam decu da se podele u dve grupe i namestila sam ih da sede jedni naspram drugih. Jedna grupa je oblačila kaput, a druga se divila tetkinom novom kaputu. Koristeći tehniku narativne pantomime oblačili smo kapute. Podsećala sam ih da je napolju hladno i da zakopčaju svako dugme. Prilazila sam nekima i popravljala nekoliko dugmića. Predložila sam im i da vežu kaiš na kaputu ako ga imaju i da krenu u šetnju. Prilikom svake šetnje podsećala sam ih da šetaju ponosno, ispravljenih leđa, ramena malo zabačenih unazad …

Grupe su se prilikom oblačenja svakog novog komada garderobe menjale. Tu smo primenjivli tehniku igre uloga. Za svaku prepravku kaputa pitala sam decu šta misle šta je tetka učinila sa njime. Kada nisu mogli da pogode – sugerisala sam im da je to odevni predmet čije ime počinje glasom J, ili P, ili Š, ili … Deca su i sama nudila svoje predloge šta napraviti od kaputa, pa su predlagali od kaputa – haljinu, od prsluka šal …

Prilikom korišćenja akcione drame i ponavljanja repetitivnog momenta – tekst je ostao nepromenjen (osim odevnog predmeta), a menjali smo pokret koji smo izvodili dok izgovaramo tekst. Najpre je to bilo samo oglašavanje, a zatim smo dodali pljesak, pa tapkanje nogama, pa pucketanje prstima, pa kombinaciju pucketanja prstima i pljeskanja dlanom o dlan (kao taktiranje za pesme u dvočetvrtinskom stavu)…

Takođe kada sam pripovedajući priču stigla do dela u kome je tetki iz džepova prsluka krenulo sve da ispada – potrudila sam se da rasipam po podu sve te predmete, a zatim smo (dok smo ih sakupljali) pričali o važnosti da se tako neki predmeti na koji se mogu povrediti – moraju dobro čuvati, aludirajući na čiodice jer deca na dnevnom nivou bockau čiodicama razne sličice na tepihu (zadatak iz oblasti početnog pisanja) i podsećajući ih šta se može dogoditi ako čiodicu izgube na tepihu.

Takođe, tokom pripovedanja priče, koristila sam sliku kaputa koju sam prateći tok priče prekrajala i pravila nove predmete.

Dramsku tehniku improvizaciju sam koristila tokom čitave aktivnosti. Pošto sam im ispričala priču i rekla da sam je ja ispričala njima, a da je oni mogu ispričati kome žele – pozdravila sam se sa njima i vratila u sopstvenu ulogu njihovog vaspitača.

Uz nastavak priče „Ključ od kraljevstva“ vratili smo sve na svoje mesto (priču u kovčežič, kovčežić u ormar …).

Razgovor smo nastavili na temu reciklaže (razgovarali smo važnosti reciklaže i podsećali se kako to mi u vrtiću činimo utičući na buđenje dečje ekološke svesti) i saslušala sam sve njihove predloge šta bi uradili sa kaputom da su bili na mestu tetke krojačice.

Po završetku aktivnosti deca su čiodicama bockala male slike kaputa.