Predstava – „Deca sa prirodom pripovedaju“

Predstava priređena povodom proslave 40. rođendana vrtića „Sunce“ PU Čukarica

Nastala je kombinacijom priča iz knjige

Kreativni vaspitači, režiseri, scenografi, kostimografi, producenti iz vrtića Sunce, PU Čukarica, Bele vode

Kreirale su stihove kojima su povezali tekstove u celinu.

Publika je bila toliko zadovoljna izvođenjem predstave, talentovanim glumcima i režiserima da su dobili mnogobrojne ponude za gostovanje u drugim vrtićima.

Čestitam im od srca!

DECA SA PRIRODOM PRIPOVEDAJU

Dok gosti pristižu ide film o ekologiji….

DUNJA : pozdravlja goste recitacijom

Ekologija je divna pojava

To je vrlo korisna nauka

Ali počeću od početka

I objasniti u nekoliko retka

Prvo je priroda bila čista

Šuma gusta, a voda bistra

Životinja je bilo mnogo

Toliko mnogo da se samo zamisliti moglo

I tako je priroda dugo godina bila lepa

Dok nije upoznala čudnu sortu-čoveka

Čovek je hteo mnogo da menja ,prirodu da radi

Ali nije znao da će tako opasno prirodu da zagadi

Bacao je đubre svuda,puštao dim ovuda

Mutio vode bistre,sekao šume razne

I one su ostale prazne.

Sova, jelen i vuk izgubiše dom svoj

I tako nastade lom.

Kada je čovek sve to shvatio

Odmah se preobratio

Prvo je počeo prirodu da štiti

Vode da bistri,šume da sadi

Takav je čovek šta da se radi.

I šta je ekologija pitate se na kraju

To je kad prirodu pokvarite za čas

A onda shvatite-koliko je malo ostalo za vas.

Potrudite se jako, da popravite prirodu

Makar malko!!!

ZEMLJA, MESEC I SUNCE igraju se zajedno, trče po galaksiji, igraju se žmurke, love komete- jure ih i sl. neprestano se smeju

ZEMLJA Ja sam planeta zemlja, plava sam i zelena

SUNCE: Ja sam sunce, najveća sam zvezda u galaksiji, zato sam tako vrela i zlatna.

Dobacuju se sa zvezdama i pokušavaju da ih ubace u crne rupe

SUNCE: Mislim da sam veoma posebno i jedinstveno. Sijam i moji zraci čine da voda na zemlji svetluca. Bacam vatrene lopte i čini mi se da su svi srećni kada se pojavim. Osećam se fantastično što sam tako posebno!

Zemlja nekoliko trenutaka posmatra, pogleda u zvezdu u svojoj ruci,

ZEMLJA: Mislim da sam i ja posebna. Moje plavo nebo i zelena trava sviđaju se svakome.Cveće i drveće voli da živi na meni, raste, cveta i donosi najlepše plodove.

Kuća sam i životinjama i ljudima. Dom sam vodi koju ti Sunce činiš svetlucavom.Da, slažem se, super je biti poseban (klima glavom u znak odobravanja)

Oboje gledaju u MESEC koji ćuti

SUNCE: Meseče, a šta je kod tebe posebno?

MESEC (vrti glavom levo desno) Ja uopšte nisam poseban. Siv sam i pokriven prašinom. Pun sam rupa i uopšte ne sijam.

ZVEZDA: Bili su hvalisavi, oprosti im, tvoja skromnost je je tvoja posebnost.

SUNCE I MESEC stidljivo: Izvini Meseče.

ZVEZDA:Sinula mi je izvanredna ideja. Neka SUNCE baci svoju svetlost na tebe, onda ćeš sijati poput srebrne lopte na noćnom nebu.

Sunce obasjava mesec

MESEC: Ovo je divno, sada se i ja osećam specijalno.

Svi srećni igraju,pridružuju im se zvezde

Mesec zastaje briše znoj sa čela ,vruće mu je

MESEC – ZEMLJI ne bih da povredim sunce ali mnogo mi je vruće, njegova toplota je pretopla za mene.

ZEMLJA: Napraviću ti senku, zakloniću te od sunca, pa ti više neće biti vruće (razgovaraju tako da sunce ne čuje)

MESEC: Ali ne mogu da povredim prijatelja, on je meni poklonio svoju svetlost

ZEMLJA: Ne brini, zakloniću te samo neko vreme, prvo malo pa malo više i sve više dok ne budeš otpuno u mom hladu

ZVEZDA: A onda uzmi svoju senku i onda će opet sijati poput srebrne lopte na nebu i tako radi svakog meseca.Sigurno će te svi mnogo voleti.

Žabe iz vode skakuću svi u glas

Ž1. Ovaj život na zemlji nije lak

SVE: Znate zašto kvak, kvak, kvak?

Ž2. Ne prija nam topli zrak (gleda u nebo-sunce)

SVI: Ali stvarno, kvak

Ž3 Dugo nisam vode pio. Vratite nam baru našu….

SVI: Topla voda…bljak bljak bljak

Ž: Sunce žuto,

zašto si na nas tako ljuto?

Suvi život nije lak,

Sunce dođi čuj naš glas

Ti si nam sad jedini spas!

SUNCE: Žabice moje, neka me neko shvati, i ja moram ponekad sjati. Lišćem sam okitio grane, svima sam ulepšao dane

Ž: Sunce naše, nama je to jasno,

ali mi ti govorimo glasno kvak, kvak!

Vrati nam našu baru,

ona nam život znači,

bez nje se ne možemo snaći

Ž Uništio si nam stan, isterao iz kuće van, sad nas roda stalno vreba, ona hranu stalno treba kvak, kvak!

SUNCE: Situacija vaša stvarno je tužna, vama je voda stvarno nužna.Strpite se preko noći, sutra će oblak sivi umesto mene doći

Ž : Doneće oblak sutra kišu i naša pluća će lakše da dišu.Biće hladniji zrak

Svi: Kvak, kvak, kvak!

ZEMLJA: Pogledaj samo životinje moje, počeše sunce, tebe da se boje

SUNCE: Nisam samo ja krivac, i meni ljudi čačkaju živac

Niko o nama više ne brine, zato će i voda sa zemlje da se skine.

ZEMLJA: Nemoj tako druže moj poslušaj samo te pesme poj

I nisu svi ljudi nemarni tako,

Pa to će ti objasniti dete svako!

Na drugom kraju sale deca sede ispod drveta sa vaspitačicom, oni se igraju dok ona piše

DETE: Vaspitačice, šta to pišete? Vidite šta smo zajedno napravili…(pokazuju)

Vaspitačica: Pišem deco plan rada, mislila sam da malo razgovaramo o tome koliko je voda važna i kako da se sa poštovanjem odnosimo prema njoj

DETE : Voda je u nama i oko nas, i ne bi mogli da živimo bez vode

DETE : Bez vode ne bi ništa postojalo, ni trava, ni cveće, ni jedna biljka, ni životinja

DETE : Žabe i ribe ne bi imale gde da plivaju, a ljudi ne bi imali šta da piju i umrli bi od žeđi

VASPITAČICA: Sve što ste rekli je tačno, a sad da razmislimo kako bi mogli da uštedimo vodu, da je sačuvamo čistu?

DETE : Mogu da zatvorim vodu dok perem zube

DETE : A ja mogu da zatvorim tuš dok se sapunjam

DETE : Neću se više igrati vodom u vrtiću dok perem ruke

DETE: Svet bez vode ni bi bio dobro mesto za život, zato uvek treba da vodimo računa kako da potrošimo što manje vode. Negde u svetu postoje mesta gde deca nemaju čistu vodu za piće. Prema vodi treba da se odnosimo sa poštovanjem i ljubavlju.

MESEC: Bravo deco, sve ste u pravu,

Dok vodu trošite pamet u glavu,

Ako vode nestane, tad nema leka

Neće vam pomoći ni moja plima i oseka.

SUNCE: Kao voda, i vazduh je važan

Nek vam to bude zadatak snažan

Pazite da ne zagađujete njega

Plućima vašim treba iznad svega!

ZEMLJA: Da njega nema na mojoj planeti

Bilo bi stvarno teško živeti,

Ma poslušajte šta će vam leptiri reći,

Šta je za njih put ka sreći.

(leptiri, svi zajedno lete, skoro u jednom mestu)

LEPTIR: Drugari, evo početak je jeseni i mi smo krenuli u toplije krajeve. Samo pogledajte kolika je gužvaaaa…

LEPTIR : Anja, skloni krilo sa mog lica, da li bi bio ljubazan da skloniš antenu sa mog krila, probošćeš ga…

LEPTIR: Uh kakva je gužva danas(izdvaja se iz grupe) svi izgledamo potpuno isto….samo što nisam zaspaooooo…….

(grupa ostalih leptira se udaljava)

LEPTIR: pogledajte….duga…kako su joj samo lepe boje

LEPTIR: Znaš li da duga nastaje kad sunčevi zraci prolaze kroz kapljice vode?

LEPTIR. Stvarno? Priroda je neverovatna….

LEPTIR: Pitam se kako bi bilo proleteti kroz nju…fijuuuu (odleće prema dugi)

(vraća se posle nekog vremena sa šarenim krilima)

LEPTIR: Šta ti se dogodilo? Pogledaj svoja krila…

LEPTIR: Vidi stvarno! Mora da sam pokupio malo duginih boja dok sam prolazio kroz nju. Brzo proleti i ti, ja idem po drugare, duga traje samo nekoliko minuta moramo da požurimo.

(ide po ostatak grupe i vraća se sa njima)

LEPTIR: Pogledajte nas sada, svi smo različiti i svi smo jednako lepi.

(Lete po prostoru i recituju)

SVI: Ako želiš da te prati sreća

Budi češće u društvu drveća

Kad izgubiš upornost i volju

Sastani se sa suncem u polju

Ako želiš lepu boju lica

Umivaj se rosom sa latica

Ako su ti slabe glasne žice

Pozajmi ih od cvrčk,a od ptice

Ako želiš biti duga veka

Slušaj dobro šta žubori reka

Ako ne znaš petu stranu sveta

Potraži je oko suncokreta

Kad se pogneš pod bremenom tuge

Provuci se ispod dve-tri duge

I videćeš vedriji i mlađi

Koliko će ti život biti slađi.

LEPTIR: Umorili smo se od ovolikog leta, ima li neko da mu društvo ne smeta?

DRVO 1: Leptiri duginih boja

Nek vam je dom krošnja moja,

pa da vam pričam svoje zgode

kakve sve bitke šume vode.

DRVO 2: Ruke su naše grane snažne,

A noge drveta ne vidi oko,

Čvrsto ga drže u zemlji duboko.

DRVO 3: Zemlja je izvor snage i pića,

Njom se hrane sva živa bića-od slona, majmuna sve do prasića.

DRVO 1: A svi zajedno-to je prvo,

Vazduh dišu što pravi drvo.

DRVO 2: Ako nemamo ekološki sluh,

pa nastavimo do daske

da zagađujemo vazduh

svi ćemo jednom nositi maske.

DRVO 3: Svakoga dana ljudi moji

Po neko novi ne postoji

Neko ko ide, raste i diše

Zauvek se s planete briše.

ZAJEDNO ŠUMA: Neka se uzbuna oglasi jako

svi na red stižemo tako!

(ubacuje se koka, nešto radi, mete…)

KOKA: Jeste, jeste, koko daaaa

Da je tako nek se zna

Ali za to nam treba vrlina

A sada ih retko ko ima.

(odmahuje glavom i gleda u trojku sa farme)

PAS: Av, av, na lepoj farmi živimo ova veoma veoma bredna crvena koka(ko, ko, daa), velika siva maca (mjauuuuuu), roze prasence (grok grok), i ja, mali žuti pas

MACA: Mi smo dobri drugari, ali imamo samo jednu manu

PRASE: Mi smo strašnooooo lenji.

KOKA: Vidi zrno pšenice, od ovoga mogu da napravim hleb ali biće mi potrebna vaša pomoć da posadim seme. Ko će mi pomoći da ga posadim?