Praznik Kvanza

Uhvati ritam afričke priče – deo peti: Proslava praznika

Proslavljamo sa Eminom i decom iz vrtića “Bambi” PU “Nada Naumović” Kragujevac

Povodom proslave novogodišnjih i božićnih praznika u grupi počeli smo da paralelno proslavljamo praznik Kvanza (Uhvati ritam afričke priče – Dušica Bojović)

Započeli smo razgovor o proslavama i praznicima. Na pitanje koji praznik najviše vole deca odgovaraju – Novu godinu.

Na pitanje zašto najviše vole Novu godinu, deca odgovaraju:

Za novu godinu kiti se jelka, kiti se kuća, kupuju se deda mrazići na baterije, ukrašava se soba, pravi se Sneško Belić i Deda Mraz donosi polkone ispod jelke.

Na pitanje šta se radi na Božić ne znaju da odgovore, kažu da se kuca jajima, tako da zaključujemo kako im je potreban razgovor o proslavi Božića i običajima koji su vezani za taj dan.

Na pitanje šta im ti praznici predstavljaju odgovaraju – lepe dane i poklone.

Ne znaju da odgovore na pitanje zašto ih slavimo.

M.M. na to pitanje odgovara: „Zato što je to praistorijski način da porodica bude na okupu. Kad mi rodimo decu, moji mama i tata će biti bake i deke“.

Potrebno im je dodatno objašnjenje vaspitača šta praznici predstavljaju.

Praznik Kvanza

Dani Kvanze slave 7 principa. Decu sam upoznala sa principima, a onda sam povela razgovor sa decom kako oni razumeju te principe. Želela sam da ih povežu sa iskustvom iz svog života.

Prvi dan se slavi Umoja – jedinstvo.

Na pitanje šta to znači, deca odgovaraju da je to kada su svi u porodici zajedno –  bake i deke i mame i tate i ujaci i ujne i sestre.

Na pitanje kako to oni povezuju sa sopstvenim životom daju sledeće odgovore.

M.M.: „Ja, Mia i Maja smo se zajedno igrale ceo dan“.

Aleksa: „Ja i moja sestra smo se igrali zajedno celo veče“

Ognjen Marić: „Ilija, Koki i ja smo se zajedno igrali porodice“.

M.M.: „U porodici ima jedinstvo, kada svi razgovaramo ili zajedno večeramo“.

Drugi dan Kujičagulija slavi princip istrajnosti da se dođe do cilja.

Na pitanje šta to znači deca daju sledeće odgovore.

Ljubica: „Da nikada ne staješ“.

M.M.: „Kad imaš vere da ćeš da pobediš u nekoj trci ili nekom takmičenju“.

Milica: „Kad neko mnogo hoće da pobedi“.

M.M.: „Kad nešto pokušaš da uradiš i kad se prijaviš za to, onda posle ne možeš da odustaneš“.

Treći dan je Ujima – princip zajedničkog rada i odgovornosti.

Na pitanje šta to znači deca daju sledeće odgovore.

Milica: „Kad neko zajedno radi“.

M.M.: „Maja i ja kad smo kod vaspitačice Ivane pravili paketiće i kad smo bile radionica za pravljenje igračaka. Ja i Maja smo napravile paketić (misli na aktivnost iz likovnog koju je koleginica realizovala)“.

Ljubica: „Da se trudiš da nekome pomogneš“.

M.M.: „Da imamo odgovornost“.

Ognjen Marić: „Da radimo u timu, da radimo zajedno, da se zajedno slažemo (povezuje sa igrom „Ribarsko selo“ iz knjige „Korak po Korak 2″)“

M.M.: „Timski rad i da zajedno smislimo plan“

Četvrtog dana – Ujama slavi se princip saradnje.

Na pitanje šta to znači

M.M. izjavljuje: „Kad neko nešto napravi, on to ne može sam, mora da pozove drugare“.

Lena: „Kad neko radi zajedno, ja i moj drug smo pravili nešto od kamena, ja sam počela sama, i nisam mogla, i onda sam ga pozvala“.

Ognjen Marić: „Ja i moja sestra Anita smo sarađivali, pravili smo kulu od peska, i sestra mi je pomogla“.

M.M.: „Ja kad, Mia nije umela da nacrta devojčicu, onda sam joj ja nacrtala“.

Staša: „Sa mojim drugom sam se igrao i trkao, ko nacrta princezu i ja sam bio pobednik“. M.M.: „Ne pričamo o pobedi već o saradnji“.

Petog dana Nia se slavi princip smisla, namere, odgovornosti.

Na pitanje šta znači  imati nameru deca daju sledeće odgovore.

M.M.: „Kad neko nešto nameri da pobedi“.

Ljubica: „Kad neko nešto hoće“.

Ognjen Marić: „Kad smo se Staša i ja igrali bej blejda želeo sam da se moj blejd vrti duže nego Stašin“.

M.M.: „Kad smo se danas igrale ja sam htela da Mia i Maja dođu na Havaje gde sam ja kobajagi išla da putujem, zato što mi u igri Mia obećala da će da dođu“.

Šestog dana – Kumba slavi se kreativnost.

Deca pojam kreativnosti povezuju sa događajem iz nekog crtanog filma gde hoće da savladaju jednu zlu vešticu ali ne mogu. Evo kako oni tumače pojam kreativnosti.

Ljubica: „Kad neko ume nešto da radi“.

Ognjen Marić: „I nešto lepo napravi“.

Na pitanje da li su kreativni u vrtiću daju sledeće odgovore.

Staša: „Naučili smo“.

M.M.: „Kad nešto crtamo, mi to lepo nacrtamo. Kad sam pobedila u crtanju.” (misli na likovni konkurs koji je bio na nivou svih vrtića)“.

Na pitanje kako znaju da su kreativni

M.M. odgovara „Kad nekoga pitamo, da li smo to lepo nacrtali ili uradili i taj neko nam kaže – Da – i kaže ono iskreno što misli“.

Ognjen Marić: „Ako se nekom sviđa ono što sam ja uradio – napravio od kocaka robota“.

Ognjen Marić: „Kad razmišljaš svojim mozgom“.

M.M.: „Sve to sami učimo – mašta može svašta“.

Sedmog dana – Imani – slavi se princip vere.

Na pitanje kako razumeju pojam vere daju sledeće odgovore.

Ljubica: „Kad veruješ u sebe“.

M.M.: „Kad veruješ u sebe da ćeš da uradiš ono što si smislio odavno. “

Ljuibica: „Kad veruješ u druge“

Ljubica: „Kada veruješ u Boga. “

Ljubica: „Ja sam verovala u Mariju da će da pobedi u takmičenju crteža zato što lepo crta“. Ognjen Marić: „Ja sam verovao u svoga tatu da će da mi kupi najbrži prst (zelena ruka koja ide i izabere nekog za stolom i posle kaže – Oha, pretvori se u Tarzana) „.

M.M.: „Ja sam verovala u igri da će Mia da dođe na Havaje ali ona nije došla“.

Ljuibica: „Ja sam verovala da će moja grupa da pobedi u štafeti u plivanju i pobedili smo“.

Lena: „Verovala sam u Elenu kada sam je pitala hoće li da bude sestra u igri i ona je htela“.

Proslava praznika Kvanza po danima

Prvog dana palimo crnu sveću – to je dan zajedništva u kome delimo naša osećanja.

Na pitanje šta se događa u našem životu, šta nas čini srećnima, a šta tužnima deca daju sledeće odgovore.

Ognjen Marić: „Tužno mi je kad neko ne može da hoda, a srećan sam kad je ceo svet srećan“. Marko: „Tužan sam kad niko neće sa mnom da se igra, a srećan sam kad hoće“.

Iva: „Tužna sam kad neko plače, a srećna sam kad neko hoće da mi kupi igračku“.

M.M.: „Tužna sam kad neko nekoga laže, a srećna sam kad je cela porodica na okupu“.

Lena: „Rastužuje me kad neko nekom nešto rasturi u igri, a srećna sam kad se svi zajedno igramo“.

Na pitanje šta je to što ih ljuti odgovaraju.

Ognjen Marić: „Kad neko neće sa mnom da se igra, a ja moram sam da se igram“.

Staša: „Kad meni neko ne da igračku da vidim“.

Iva: „Kad neko neće da se druži sa mnom“.

Ljubica: „Kad neko neće da me primi u igru“.

Todor: „Kad me neko laže“.

M.M.: „Kada neko neće da me nauči neku igru da igram“.

Lena: „Kad neko nekog bije i kad se neko posvađa“.

Na pitanje o čemu maštaju daju sledeće odgovore.

Ognjen Marić: „Maštam da sam šampion“.

Marko: „Maštam da su mi roditelji kupili lovačku pušku, pa sam sa njom ulovio divlju svinju“. Ljubica: „Maštam da budem princeza“.

Konstantin: „Da vozim pravi vojni avion“.

Iva: „Da imam krila da letim po nebu“.

M.M.: „Da budem prima balerina“.

Nikola: „Kako sam na dvorcu“.

Evo njihovih izjava šta misle jedni o drugima.

Todor o Staši: „Nevaljao je malo, ali ovako je dobar“.

Staša o Todoru: „Najbolji je“.

Ljubica o Mii: „Ponekad pravi gluposti ali je dobra“.

Mia o Ljubici: „Nekad je dobra, a nekad loša“.

Teodor o Konstantinu: „Mnogo je dobar i smišlja lepe igre“.

M.M. o Nikoli: „Da uvek nekad otvori mozak i kaže nešto iskreno, a nekad ne. On u svakoj priči i pitanju nekada bude iskren, a nekad ne“.

Nakon podele osećanja i iznošenja mišljenja jednih o drugima, uhvatili smo se za ruke, napravili krug i razgovarali o izreci „Svi za jednog, jedan za sve“.

Deca izreku tumače ovako.

M.M.: „Kad neko ide iza nekog – to je izreka musketara“.

Ljubica: „Kad drugima pomažemo“.

Teodor: „Kada se udružimo“.

Drugog dana Kvanze palimo crvenu sveću. Ovo je dan zajedništva posvećen tradiciji. U goste smo pozvali bake i deke. Deca su bila presrećna. Radionica je počela uobičajenim ritualom proslave praznika Kvanze, zatim su nam neke bake ispričale recepte jela koja se još od davnina spremaju (mafine, posna paprika, bosanski lonac, bakin kolač), zatim je jedna od baka pričala i praktično pokazala sa svojom unukom kako se plete pletenica, a potom su deke udarale u bubanj. Nakon toga razgledali smo ručne radove koje su bake donele, a zatim su se deca poslužila kolačima koje su napravile za njih, da bi na kraju i bake i deke sedele i crtale sa svojim unucima. Radionici je prisustvovalo 20-oro baka i deka. Na početku radionice bila je vidno primetna neverica kod baka i deka kakav je to praznik koji slave njihovi unučići, da bi se na kraju sama radionica završila njihovim opštim oduševljenjem i željom za ponovnim vidom ovakvog druženja.

Trećeg dana palili smo zelenu sveću – to je bio dan zajedništva posvećen zajedničkim ciljevima. Deca predlažu zajednički cilj.

M.M.: „Da otkrijemo sve strane sveta“.

Milica: „Da napravimo nešto bilo šta – igračku za decu“.

M.M.: „Da nacrtamo kako mislimo da izgleda radionica kod Deda Mraza“.

Ognjen Marić: „Da nam ovo bude radni dan“.

Vaspitač predlaže da zajednički srede sobu, jer im to uvek najteže pada u toku dana i da se klasifikuju kocke u delu sobe koji zovemo – ispod galerije. Deca klasifikuju kocke među kojima pronalaze bojice, izgubljene sudove iz kuhinjskog kutka i neke davno izgubljene igračke koje su donosila od kuće.

Proslava ovog dana praznika Kvanze je bila odličan motiv za rad.

Četvrog dana Kvanze palimo crvenu sveću i slavimo ga zajedno sa mešovitom grupom. Ovo je dan zajedništva kada kupujemo poklon jer smo cele godine štedeli. Na pitanje šta znači štedeti novac deca odgovaraju:

M.M.: „Kad neko čuva novac za ono što je hteo da kupi“.

Marko: „Kad čuvaš pare, pa odeš u penziju, pa ideš u prodavnicu i kupiš lovačku pušku“.

Dečji predlozi šta bi mogli da kupimo kao naš zajednički poklon.

Teodor: „Neku igračku – farmu“.

LJubica: „Da kupimo odeću za sve nas – marame, duge košulje“.

M.M.: „Foto aparat da možemo da slikamo celu porodicu i da uramimo sliku i pošaljemo nekom dečaku ili devojčici“.

Lena: „Jedan disk sa crtanim filmovima o životinjama“.

Maja Milovanović: „Lutku ili loptu“.

Elena: „Medu“. Ognjen Marić: „Sveske za neki rad što nam se u živou nekad lepo desilo“.

Staša: „Neke igračke“.

Konstantin: „Autiće za dečake a za devojčice barbike“.

Milica: „Neki ranac ako nam zatreba da idemo na neka putovanja“.

Vaspitač predlaže da se kupi robot koji bi umesto dece sređivao sobu.

M.M.: „Meni nije zabavno kad ništa ne radim“.

Ognjen Marić: „Ja hoću tog robota“.

Ljubica: „Ako sve to robot radi, onda mi ispadnemo lenji“.

Deci je interesantno kada piju vodu ili sok iz ćupa jedinstva i izgovaraju: „Herembi“ – otpijmo zajedno.