Likovna radionica u funkciji razvijanja mišljenja i vizuelnog likovnog senzibiliteta, domen spoznaje kroz emociju, koja detetu može da omogući da vidi oblik, svet oko sebe, nenametljivo i na autentičan način uvodi ga u nove spoznaje, koje podstiču istraživačku delatnost, lični izraz, sopstveno uverenje, orijentaciju i odrednicu koja ga vodi ka stvaralačkom mišljenju i spoznaji istinskih vrednosti.
„Ako se u boju umočeni sundjer baci na zid i tada osmotri nastala mrlja, nastaće sugestivno dejstvo, mrlja će mobilizovati predstavu slike koju nosimo u sebi.“ Leonardo da Vinči
Podsticaj je audio-vizuelni doživljaj, koji stvara istančan osecaj. Dete ima pred sobom prazan list papira i mekanu olovku, ima zadatak da žmuri dok učitelj čita poetski ili prozni tekst (primeren uzrastu) i slobodno šara olovkom po listu, sjedinjeno sa maštom i vodjeno poetikom koja sintetizuje imaginaciju i smelost.
„S jeseni, kad počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk, kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada, bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što zvezde padaju, vrtoglavo. Onda udara o tle, s tupim krikom.Ne radja se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljustura, iznutra beličasta, a iz nje iskaču vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jagodice nasmejanog crnca…“ Danilo Kiš (Rani jadi)
Dete uplivava u jedan zaumni prostor, gde pročišćeni zvuk pojačava naboj, prenosi suptilnost sa imaginarnog na duhovno-intelektualni plan, zatim vizuelni, jer je sledeći korak da pogleda šta je nacrtalo. Iz „šume informacija“, koje na prvi pogled može ugledati na svom listu papira, raznolikih krivih, pravih, talasastih linija, spirala, vrši odabir poduhvatima koji nude stvaralačku igru i radost, koristi različite materijale, komponuje. Pronalazi meru sopstvenog ukusa, koji nadrasta tajanstveni sklop linija i oblika, mrežu, lavirint iz koga kombinuje, diše sopstveni dah bez uljuljkanosti zadatih, očekivanih manira. Dete istražuje, koleba se, iz haotičnog stanja iznalazi svoj put. Dostiže tragalačku rafiniranost, protkanu dopadljivom, dominantnom emocijom, opčinjenošću, na kojoj se ne zaustavlja, već je nadgradjuje, shodno svojoj sopstvenosti i svom unutrašnjem damaranju.
Izgradjuje svoj gest, svoju formu, boju, kompoziciju, promišljenim izrazom, gde je izbegnut „suvišak proračunatosti“. Memorisani utisci, produbljeni različitim raspoloženjima su interpretacija duha, čist izraz sa manjkom predrasuda, koje se još uvek nisu previše razvile na tom uzrastu, realnost u neprekidnom kretanju, a prividnom mirovanju, kakav utisak univerzum zaista i ostavlja.
Autor: Tanja Rakić.
