Petrove nove pantalone - Dramski metod

Dramska radionica

Autor Dušica Bojović

UVODNA IGRA:

Vaspitač daje instrukcije:

Hodajte ponosno kao da ste upravo primili nagradu za najlepši dečiji crtež (uspravno, leđa zabačena unatrag, visoko podignute glave, pogled pravo ispred sebe)

Hodajte ljutito jer je vaš otac zaboravio da vas odvede da pogledate omiljeni film (odsečan korak, ubrzani pokreti ruku, čvrsto stisnute usne, namršten izraz lica…)

Hodajte nervozno/uplašeno: upravo ste gledali strašan film (pogrbljeni ste, sitni koraci, stalno se osvrćete oko sebe i unazad)

Hodajte tužno, vaš drug drugarica se razboleo (polagani pokreti, opuštena ramena, tužan izraz lica..)

Hodajte veselo, dobili ste na poklon lepu igračku (poskakujte, mašite rukama, osmeh na licu…)

Hodajte kao da vas boli na primer noga- upravo ste pali (ćopate na jednu nogu, zastajete u hodu, bolan izraz na licu)

Hodajte smešno- svako dete kreira svoj smešan način hoda

Hodamo kao određeni karakteri. U početku vaspitač daje instrukcije:

Hodajte kao malo dete – bebe

Hodajte kao kraljica-kralj

Hodajte kao baka-deka

Hodajte kao vojnik

Hodajte kao ptica

Hodajte kao lav, zeka

NIVO – PRIČAONICA

Deci pročitati priču služeći se pripovedačkim tehnikama i rekvizitima. Jedan od predloga je da dok pričate priču istovremeno je oslikavate simbolima .

Posle prvog čitanja postaviti deci pitanja koja se fokusiraju na dečja osećanja/reakciju na priču

Šta vam se najviše dopalo u priči?
Ko vam je najomiljeniji lik i zašto?
Ko vam se najmanje dopada i zašto?
Koji deo priče je bio najveseliji, najsmešniji…
Da li vam se dopao kraj priče?
Šta bi želeli da promenite u priči?

Napraviti metaforičku vezu sa pričom. Na primer: podeliti decu u parove i neka namotaju vunicu u klupko.

Podeliti priču u sekvence. Sekvence ilustrovati na karticama. Kartice koristiti u daljem radu kada želimo da promenimo određeni detalj, da bi proizveli novu situaciju: „Šta ako…?“

NIVO – PRIČAONICA-GLUMIONICA

Priču adaptirati u narativnu formu pogodnu za aktivno učešće dece u procesu pripovedanja. To podrazumeva narativnu pantomimu, improvizaciju, podelu uloga po grupama i ostale dramske tehnike koje će doprineti što većoj ko-kreativnosti i interakciji.

PETROVE NOVE PANTALONE

po motivima ruske narodne priče

Bio jednom jedan dečko koji se zvao Petar. Živeo je u kući (deca stave ruke iznad glave u obliku krova) na vrh brda (podignu ruku visoko i popnu se na prste). Petar je imao jagnje. (deca kažu meeeee…) Mnogo ga je voleo (iscrtati oblik srca) i uvek je vodio računa o njemu. Hranio ga je,(pantomima) češljao (pantomima )i pevušio:

„Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

kakvo nema niko…

Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

i voli ga ovoliko.“ (deca šire ruke)

(Sva deca pevaju)

Jagnje je raslo i Petar je rastao. Jagnjeća vuna je bila sve duža i duža ali Petrove pantalone nisu. Bilo su sve kraće i kraće. (pantomima) Ustvari pantalone se nisu menjale, nego Petar. Bio je sve viši i viši. (pantomima)

Došlo je leto. Petar je uzeo makaze (cik, cak cik, cak )i isekao vunu sa jagnjeta. Jagnje je bilo srećno. Dobilo je letnju odeću.

Vunu je Petar pažljivo sakupio i stavio u kurpu. Pevušeći veselo odskakutao je nizbrdo krivudavom stazom kod bake. (skakutati zamišljenom krivudavom stazom) Baka je živela u kući u podnožju brda.

Petar je zamolio baku:

„Draga bako, molim te očešljaj ovu vunu za mene.“

„Hoću,“ klimnula je glavom baka, „ako za to vreme ti opleviš korov u mojoj leji sa šargarepom.“

(Odigrati u parovima ovaj dijalog)

Petar je bio iznenađen. Nije mislio da će trebati i on nešto da uradi. „Ali šta je tu je,“ pomislio je Petar i slegnuo ramenima. Otišao u baštu i čupao, čupao, čupao, a baka je uzela češalj i češljala, češljala, češljala. (deca oponašaju) Bašta je bila oplevljena, a vuna očešljana.

Petar se zahvalio baki, a baka se zahvalila Petru. (improvizovati ovaj momenat- osmisliti dijalog)

Tada je Petar stavio očešljanu vunu u korpu i uputio se kod druge bake. Ta baka je živela na suprotnom kraju guste šume. Kroz šumu je vodila uska staza. Petar je bio hrabar dečko. Dobro je poznavao šumu. Nije švrljao tamo-onamo kao neki, nego je išao samo pravo i samo stazom. Hodao je odlučno.

(Odigrati stazu savesti: Jedna grupa dece predstavljaju Crvenkapu i nagovaraju Petra da nabere cveće baki. Druga grupa predstavlja lovca koji nagovara Petra da ide samo pravo.Obe grupe iznose razloge za i protiv)

Kada je stigao u bakinu kuću seo je na stolicu da se malo odmori. Popio je naiskap šolju svežeg mleka.

(pantomima)

Zamolio je baku: „Draga bako, ispredi ovu vunu za mene. Samo neka bude debeo konac. Molim te nemoj da se ubodeš kao Trnoružica, pa da spavaš 100 godina. Nemaj vremena da te toliko čekam.“

„Ja bih Petre, moj dečače, brzo isprela tvoju vunu. Imam još uvek vešte prste i dobru, staru preslicu. Ali nemam vremena. Moram da čuvam krave.“, rekla je baka.

„Bako, nemoj da brineš. Ja ću krave čuvati. Šetaću ih u krug po livadi.“ predložio je Petar, uzeo prutić i odveo krave na livadu. (deca oponašaju šetnju u krug)

(odigrati dijalog u parovima)

Baka je isprela vunu, a Petar je pripazio krave.

Petar se zahvalio baki, a baka se zahvalila Petru. (improvizacija)

Petar je klupko stavio u korpu i uputio se kod deke koji je bio moler.

Deka je živeo na drugoj obali reke. Petar je morao oprezno da pređe preko brvna. (pantomima održavanja ravnoteže)

„Deko, doneo sam klupko vune. Molim te da mi daš malo svoje boje da je ofarbam.“

„Kako si ti sladak dečak,“ nasmejao se se deka. Moja boja nije ono što tebi treba. Idi u prodavnicu i kupi flašu boje za vunu, a meni kupi tri četke i jedan valjak. Evo ti 100 dinara. Radnja je na drugoj strani reke. Uzmi čamac.“

(odglumiti dijalog u parovima)

Pošto je Petar voleo da se vozi čamcem ovaj zadatak mu nije pao teško. Petar je odveslao na drugu stranu reke. (deca oponašaju veslanje) Kupio je deki, (mogu deca da kažu) a sebi veliku flašu plave boje. Sve za (mogu deca da kažu).

Petar se zahvalio deki, a deka se zahvalio Petru. (improvizacija)

Onda je sam stavio vunu u veliki lonac, dodao je boju i mešao, mešao, mešao, (pantomima) i pevušio:

„Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

kakvo nema niko…(Mary has a little lamb…)

Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

i voli ga ovoliko.“ (deca šire ruke)

(Sva deca pevaju)

… sve dok vuna nije postala plava. Baš poput ljubičice.

Tada je Petar otišao kod svoje majke i rekao: „Draga mama, molim te stavi vunu na razboj, i istkaj je za mene.“

„Biće mi drago da to uradim“, rekla je mama, „ukoliko za to vreme pripaziš svoju malu sestru.“

Ovoga puta Petar je bio ponosan što mu je mama poverila tako važan zadatak. Da pazi na svoju malu sestru. Pevao joj je, zvečkao zvečkom, dobacivao joj loptu, zasmejavao je praveći grimase,(deca oponašaju a, možete odigrati igru „Nasmej me“ u parovima) sve dok mama nije svojim čarobnim prstima, na razboju, od vune napravila vunenu tkaninu.

Tada je Petar otišao do krojača. Krojač je imao krojačku mašinu koja je veselo škriputala. (neka deca oponašaju zvuk – neka budu mašina)

Rekao je: „Gospodine krojaču, molim Vas da sašijete odelo od ove vunene tkanine za mene.“

„Moj mali čoveče, naravno da hoću, ako pokosiš malo trave i nahraniš moje svinje. Zatim nasečeš u šumi drva i doneseš ih.“ rekao je krojač i dodao „Ali moram prvo da ti uzmem meru.“

Krojač je uzeo metar i pažljivo zapisao na parčetu papira dužinu Petrovih nogu i širinu Petrovog struka. (neka deca jedno drugom uzimaju meru – igra)

Petar nije bio iznenađen. Do tada je naučio lekciju. Uzeo je kosu i pokosio travu. Zatim je kukuruzom nahranio svinje. Na kraju je otišao u šumu i sekirom isekao drva. Drva je poslagao kraj krojačeve peći.

(pantomima)

Za to vreme krojač je vredno radio i sašio je najlepše pantalone za Petra. Petar je probao pantalone. Prvo je levu nogu stavio u levu nogavicu, a onda desnu u desnu nogavicu. Zakopčao je dugme. Pantolone su mu stajala kao salivene. Petar se ogledao u ogledalu. (deca se ogledaju- možete odigrati dramsku igru Ogledala) Bio je veoma zadovoljan.

U nedelju ujutru Petra je obukao nove pantalone, otišao do svog jagnjeta i šapnuo mu na uvo:
„Hvala ti puno za moje nove pantalone. Mislim da si zaslužilo pesmu:

„Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

kakvo nema niko…

Petar ima malo jagnje, Petar ima malo jagnje,

i voli ga ovoliko.“ (deca šire ruke)

„Meeee!“reklo je jagnje, i zvučalo je kao da se smeje.

Pitam se, da li ste i vi nešto zaslužili? Da li i vi imate puno prijatelja?

Posle drugog čitanja pitanja koja postavljamo sada se odnose na dečje razumevanje priče