Dramski metod u praksi: „LJEPŠI LAKTAŠI ZA LJEPŠU PLANETU“
Predstavljam kreativne bibliotekarke iz JU Narodna biblioteka „Veselin Maslesa“ Laktasi, koje na veoma posvećen način angažuju i motivišu decu da knjigu zavole i prihvate kao sastavni i neraskidivi deo svog života. Ovo je primer na koji način je interaktivna priča Jezero iz moje knjige u pripremi spontano dramatizovana u malu pozorišnu predstavu kao rezultat kontinuiranog rada sa decom u biblioteci u Laktašima.
JEZERO –interaktivna priča iz knjige u pripremi
http://www.dramskimetod.com/2011/02/jezero/
Dušica Bojović – O akcionim pričama za decu
Priče su jedan od najmoćnih alata kojima se edukatori služe u radu sa decom.
Struktura svake kreativne drame u svom centralnom delu, glavnoj aktivnosti, uvek ima određenu priču ili pesmu na kojoj se temelje i grade ideje i ciljevi. Magijom priče decu vodimo na put u svet mašte, gde realnost može da bude na trenutak zamenjena fantazijom, gde deca mogu da se poistovete sa emocijama svojih junaka, steknu iskustva, usvoje nove vrednosti i tako učenje postaje moćno. Zato je od velike važnosti da deca zavole čin slušanja i pričanja priča. Aktivnost pripovedanja deca ne smeju da osete kao nametnutu obavezu. Imperativ za sve praktičare je da sam proces pričanja priča učine živim, dinamičnim, interaktinim i uzbudljivim.
Ako deca imaju aktivnu ulogu u toku pričanja priče ona bolje razumeju ideju, angažovanija su, jača je koncentracija, motivisanost i deca lakše sagledavaju koncept i unutrašnju mudrost i poruku same priče. Kada se deca emocionalno i intelektualno uključe razvijaju kreativnost i imaginaciju.
Praksa upućuje da postoji više načina kako da angažujemo decu da aktivno učestvuju radeći sa nama zajedno u toku priče. Jedan od načina su interaktivne ili akcione priče.
Naravno, priče nemaju fusnotu sa objašnjenjem kako pripovedač treba da ispriča priču da bi animirao publiku da se angažuje. Zato je zadatak kreativnog pripovedača da osmisli i dodatne elemente koji će priču učiniti akcionom.
Interakcija podrazumeva da vaspitač vodi decu kroz priču gde deca imaju svoje uloge. Vremenom, kada interaktivne priče postanu redovan edukativni alat vaspitača, deca će sama znati koja je njihova uloga, šta se od njih očekuje, prepoznaće ustanovljene znakove. Vaspitač-pripovedač i deca postaju harmonična celina. Ovo je momenat gde može doći do spontane igre uloga i dramatizacije. Posle akcionih priča, ove dve tehnike su temelji za male pozorišne predstave. Svako dete ili grupa dece ima svoju rolu u skladu sa pričom, vaspitač je moderator i oni deluju zajedno. Ovakve aktivnosti traju duže i zahtevaju više pripreme, ali rezultat je izvanredan. Rezultat može biti i spontano, bez drila, naučena pozorišna predstava, što predstavlja veliki uspeh kako za decu tako i za vaspitača.
U nekim pričama deca će dramatizovati akciju u toku pričanja, u drugima će samo određene emocije ili tekst karakterističan za određene likove odglumiti. U suštini, svaka priča može da se adaptira za slušaoce-decu, bilo da se deca uključe verbalno, pokretima, oponašanjem zvukova prirode, oglašavanjem karakterističnih zvukova životinja… Deca mogu, a i poželjno je, da se i sama kreativno izraze i daju svoje sugestije kako određenu ideju realizovati. Možete ih pozvati da budu koautori priče. U početku zatražite od njih pomoć da daju imena glavnim likovima, ili da opišu mesto dešavanja, a kada deca steknu iskustvo, smelost i samopouzdanje, možete im dopustiti da kreiraju i režiraju zaplet, pitajući ih:
– I šta se posle desilo?
– Kako bi vi rešili ovaj problem?
– Šta će majka da uradi?
Možemo zaključiti da je ključna reč uključiti se.
Takođe je veoma važno napraviti dobar balans. Premalo učešća – manja deca će izgubiti pažnju; Previše ili pogrešan način učešća, dovešće do toga da sama priča izgubi svoju nit i ideju.
Bilo da adaptiramo već poznatu priču ili da kreiramo novu, moramo nastojati da izaberemo dobru tehniku koja će doprineti da struktura same priče i događaja u njoj, kao i emotivni dodir, animira decu i ostvari cilj, a to je edukacija kroz igru.
Dramski metod u praksi: „LJEPŠI LAKTAŠI ZA LJEPŠU PLANETU“
-Od akcione priče do dramatizacije-
Mesto događanja: Laktaši
Izvođači: Dramska radionica dečjeg odeljenja Narodne biblioteke
Povod: Dan planete Zemlje i Dan Opštine Laktaši
Naziv manifestacije: „Ljepši Laktaši za ljepšu planetu“.
Podršku manifestaciji su pružili JU Narodna biblioteka „Veselin Maslesa“ Laktasi, vrtić i Omladinski centar.
„PRIČA O JEZERU“
Tekst: Dušica Bojović
Glumci: Anđela, Ivana i Marija, čitaoci i drugari iz Integrisanog centra
Entuzijazam za rad sa decom, osmišljavanje i izrada scene: teta bibliotekarke
Jezero
dramatizacija
Na scenu ulazi Šumski patuljak, najveći ljubitelj i čuvar prirode. Osvrće se nervozno, gledajući čas u zemlju, čas u šumu, čas u nebo. Prelazi pogledom po publici i odmahuje glavom.
ŠUMSKI PATULJAK: Ne valja brate, nikako ne valja! Pa priroda je nešto sa čim se ne treba igrati, a pogotovo ne uništavati. A ova mladost, a tek zrelost! (pokazati prema mlađoj, a zatim starijoj publici). Dobro, de, svi mi griješimo, ali neki ljudi baš pretjeruju…Eee, da bar vide da je to na njihovu štetu. A prave probleme – kao da im ne treba ni čist vazduh, ni čista voda…kao da ne postoje ni biljke, ni životinje. Eeee! (Duža pauza. Šumski patuljak spušta glavu i zamišljeno hoda lijevo – desno. Zatim podigne glavu i uputi pogled ka publici.)
No dobro, nisu oni izmislili probleme. Problema je bilo i biće. A valja ih popraviti, pa se tako učiti na vlastitim greškama. Da, čovjek je veliki, onoliko koliko prizna da je pogriješio, a još je veći kad grešku ispravi ili ublaži.
Zvaću djecu! Oni će mi pomoći da vam pokažemo kako se stvar može spasiti. Marijaaa, Ivanaaa! (dolaze) Sjećate li se vi jezera?
NARATOR 1: Našeg Jezera?
ŠUMSKI PATULJAK: Da.
NARATOR 2: Jezera koje smo spasili?
ŠUMSKI PATULJAK: Da, da. Hajde da im pokažemo kako je to bilo.
NARATOR 1: Jezero je nastalo pre mnogo, mnogo godina. Velika santa leda se otopila, voda se slila i ispunila udubljenje u zemlji i tako je nastalo jezero. Okruženo je divnom šumom, četinarskom, zimzelenom. Kako opojno mirišu iglice bora i jelke.
ŠUMSKI PATULJAK: (stavlja ruku u vodu i stresa se) Djeco, stavite ruku u vodu! (djeca dodiruju zamišljenu vodu) I kakva vam je voda?
Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore)
ŠUMSKI PATULJAK: A šta kažete za šumu, kako vam ona izgleda?
Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore)
ŠUMSKI PATULJAK (duboko udahne i izdahne): Hajde sada svi!
Svi duboko dišu.
ŠUMSKI PATULJAK: I da čujem, kakav vam je vazduh?
Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore)
NARATOR 2: U jezeru osim riba žive druge životinje, žabe, punoglavci, račići. U proljeće na jezero slijeću divlje patke i guske, pa neke ostanu da tu provodu tople ljetne dane. Pored jezera raste trska u koju ponekad svrate rode.
ŠUMSKI PATULJAK: Imam ideju! Hajde da prošetamo malo!
Svi kreću za Šumskim patuljkom u obilazak jezera.
ŠUMSKI PATULJAK: Stop! A sad gimnastika! Je-n, dva, tri, čet’ri…
(djeca rade vježbe).
ŠUMSKI PATULJAK: Dosta! Nego, da vidimo kako skače zeko!
(Djeca skakuću)
ŠUMSKI PATULJAK: A kako lete ptice?
(djeca imitiraju let ptica)
ŠUMSKI PATULJAK: E djeco, ja sam se umorila. Da mi malo sjednemo?
(svi zajedno sjedaju oko jezera)
NARATOR 1: Ovo jezero se pročulo po svojoj izuzetnoj ljepoti i ljudi su počeli da dolaze na izlet. Palili su vatru, pravili roštilj, bacali otpatke i razno đubre u vodu. Šuma je bila u opasnosti od požara. Životinje u šumi su prve osjetile opasnost. Prestale su da silaze na jezero da piju vodu.
NARATOR 2: Uskoro, jezero je bilo puno đubreta, bez riba i živog svijeta u njemu. Nazvali su ga Mrtvo jezero, kao Mrtvo more. Patke nisu više posjećivale ovo jezero. Rode su ga zaobilazile u visokom letu. Voda se zagadila. Svuda oko jezera bilo je mnoštvo razbacanog prljavog papira.
NARATOR 1: Ovo je postalo veoma tužno jezero. Ružno je izgledalo i ružno je mirisalo. Šuma je tužno gledala i žalila za onim jezerom na čijoj se površini nekada ogledala.
Uporedo sa pričom naratora, djeca (uz pomoć teta) vade životinje i ubacuju smeće u jezero, i razbacuju ga okolo.
ŠUMSKI PATULJAK (ustaje, gleda okolo i hvata se za glavu): Pa ovo je prava katastrofa! Pogledajte šta su ljudi napravili od onako divnogh jezera! (zamišljena) A i mi, ako budemo sjedili, nismo ništa bolji! Ovo se mora ispraviti! Zato, hajdemo mi lijepo da očistimo jezero, može li?
DJECA: Može! (Uz pomoć teta skupljaju smeće i dodaju naratorima, koji stoje pored kutija i raspoređuju smeće koje im donesu djeca. Zatim vraćaju ribice i ostale životinje u vodu.)
ŠUMSKI PATULJAK (obraća se publici, dok gore navedena radnja traje): Pokupićemo smeće (pokazuje na djecu), ali dobro ćemo paziti gdje šta stavljamo. Veoma je važno da razdvojimo otpatke. (zatim pokazuje na kutije) Staklo ćemo staviti u plavu kutiju, papir u zelenu, plastiku u bijelu, a limenke u žutu kutiju.
(Napravi kratku pauzu posmatrajući rad djece, te se ponovo obraća publici)
Mi, zapravo, radimo dva posla, čistimo jezero (pokazuje na jezero) i pripremamo smeće za reciklažu (pokazuje na kutije). Zna li neko šta je reciklaža? To je prerada otpada u novu sirovinu. Od toga se ponovo prave kese, kutije, sveske…
ŠUMSKI PATULJAK (prolazi oko jezera, posmatra i kad je jezero ponovo čisto, ribice vraćene i smeće pokupljeno obraća se djeci): Ohoho, baš ste to dobro odradili!
DJECA: Uraaaa, uspjeli smo!
NARATOR 2: Naša akcija je uspjela. Očistili smo jezero. Vratili smo ribe. Vratili smo rode. Doletele su i patke. Žabe veselo krekeću.
NARATOR 1: Jezero je opet srećno jer smo ga spasili i oživeli. Zahvaljuje nam se i šuma i namiguje svojim gorskim okom. Srna je dovela lane da se napije čiste jezerske vode (pokazuje na platno).
ŠUMSKI PATULJAK (nakon što i naratori sjednu sa djecom oko jezera, izađe skroz na početak scene): Bavljenje prirodom je težak zanat u kome se čine velika djela, a autori obično ostaju anonimni.
Naratori, tete i djeca ustaju, prolaze krug oko jezera i mašući izlaze sa scene. Za njima izlazi i Šumski patuljak.
