Dramska radionica

 

odlomak iz knjige VIŠE OD IGRE

 

Svaku od sledećih priča u okviru ove radionice, možete obraditi na istovetan način kao ovu. Prilikom pričanja deca treba da se aktivno uključe kao kod akcionih priča. Pokrete i reči osmislite sami ili u saradnji sa decom. Važno je da su jednostavni, odgovarajući dečjem uzrastu, i da ne remete dečju koncentraciju, već motivišu.

 

Upoznavanje
Pozovite decu da se aktivno uključe u pričanje priče. Kažite im:
„Da li biste bili ljubazni da mi pomognete da vam ispričam jednu priču? Važi, kad god vam dam znak (rukama napravite zečje uši na glavi)… i kažem, mali beli, … vi treba da dodate „zec”. Hajde da pokušamo… mali, beli… (nekoliko puta omogućite deci da vežbaju)
„Sada pažljivo saslušajte priču, naročito šta će sve životinje kazati malom belom zecu, jer će mi opet kasnije biti potrebna vaša pomoć da se tačno setite šta su životinje rekle. Da li ste spremni? Načuljite uši!”
U ovoj priči možete menjati vrste životinja koje zec sreće. Najbolje je izabrati životinje koje su deci bliske i koje imaju karakterističnu simboliku.

 

MALI BELI ZEC KOJI JE ŽELEO DA ŽIVI U MIRU

Nekada davno, živeli si mama zečica i tata zec koji su imali mnogo malih beba zečića. Bebe su bile različitih boja: crne, sive, crvene, braon, neke su bile šarene, a neke pegave. Među njima je bio jedan poseban zečić, najmanji, potpuno beo poput mleka, bez ijedne mrlje na svom krznu.
Zečja porodica je živela zajedno sa ostalim zečjim porodicama, duboko u šumi. Šuma je bila velika i gusta. U njoj je raslo visoko, zeleno drveće bora, jele i breze. Samo se tu i tamo prostirao i po neki proplanak. Potok je tekao sredinom šume. U granama drveća ptice su svijale svoja gnezda. Hrane je bilo dosta za sve stanovnike.
Zečja porodica je napravila kuću ispod grana velikog bora. Tu je imala zaštitu od kiše i snega.
Svi su bili srećni i zadovoljni svojim životom, osim malog belog… Objasniću vam zašto.
Ponekad je mali beli… ostajao potpuno sam. Čak su ga napuštala i njegova braća i sestre. Pošto se razlikovao od drugih, bio je potpuno beo, i veoma mali, niko nije hteo da se sa njim igra. Mali beli … je bio usamljen i odbačen. Zbog toga je bio veoma tužan. Ponekad su drugi zečevi pravili šale na račun malog belog …, jer je bio toliko mali i toliko beo. Govorili su mu ružne, grube, nepristojne reči. Reči koje su povređivale njegovo malo srce i njegovu veliku dušu.
Kada sunce ustupi mesto mesecu i padne noć, mali beli … nije mogao da zaspi, jer su ga braća i sestre neprekidno zadirkivali. Grickali su mu uši, golicali po šapama, štipkali za vrat i vukli ga za njegov majušni, snežno beli repić. Mali beli…to nikako nije voleo. Mrzeo je njihovo ponašanje. Bolelo ga je jer nije znao šta da radi. Posmatrao je senke životinja kako se šunjaju po mraku i osećao se tužno. Sanjario je o životu u miru i harmoniji. Sanjario je o boljem životu.
Jednoga jutra, mali beli … kome je bilo dosta svega, svih tih sukoba, zadirkivanja i udaraca, odlučio je da prošeta po šumi. Nadao se da će u šumi pronaći nekoga ko će mu pomoći da se oslobodi patnje i mržnje. Nekoga ko će mu pomoći da živi u miru.
Dosta vremena je prošlo dok mali beli …nije naišao na lisičju jazbinu. Znao je da lisica važi za iskusnu i lukavu životinju. Ponadao se da bi mu ona pomogla kakvim pametnim savetom. Odlučio je da joj se obrati:
„Dobar dan Gospođo Lijo. Ja sam mali beli … i želim da živim u miru. Vi ste pametni, da li me možete posavetovati šta da radim?”
Pošto je pažljivo saslušala zekinu priču, lukava Lisica mu je rekla:
„Mislim da je veoma dobro što pokušavaš da živiš u miru i nađeš rešenje za konflikte i probleme u svom životu. Kada sam ja bila mlada, nisam bila tako lukava i vešta kao što sam danas. Vreme i iskustvo koje sam stekla, pomoglo mi je da postanem prepredena i promućurna.
Sada, kada god imam kakav sukob, kada me neko povredi, ili ne misli isto kao ja, prvo udahnem i izdahnem veoma duboko i to nekoliko puta. Zatim zamislim da sam okružena plavom svetlošću i to mi pomaže da ostanem veoma smirena. Kada se smirim, mogu da razgovaram bez svađe, mirno, da bi razrešila sukob.”
Mali beli … je bio srećan što je dobio tako pametan savet kako da živi u miru. LJubazno se zahvalio Gospođa Liji.
Lisica se nasmejala i povikala za njim:
„Zapamti da je potrebno najmanje tri puta da duboko udahneš i izdahneš. To će ti pomoći da se oslobodiš patnje i besa i učiniće te srećnijim. Udahni vazduh na nos, a izdahni na usta, veoma lagano! Doviđenja, moj mali beli prijatelju!”
Malo dalje, mali beli …sreo je Gospođu Sovu. Već je dosta priča čuo o njoj. Ostale šumske životinje su pričale da je veoma mudra, pažljiva i ljubazna. Mali beli… je odlučio da i od nje zatraži savet.
„Dovar dan, Gospođa Sovo. Ja sam mali beli …koji želi da živi u miru. Pošto sam čuo da se vi nikada ni sa kim ne svađate, da li mi možete dati savet kako to postižete?”
„Oh, znaš, i ja se ponekad sa nekim posvađam. Ali uvek, baš uvek, pokušavam da razgovorom sa tom osobom i razrešim sukob ili nesporazum. Prvo, razmislim u čemu je problem između mene i te druge osobe, zašto smo se posvađale. Zatim, moram da razmislim i razumem kako se osećamo i ja i ta osoba. Na kraju, šta možemo da uradimo da bi se pomirile. Sledeći korak je iskren razgovor. Trudimo se da zajednički dođemo do najboljeg rešenja, kako da okončamo svađu. Sa rešenjem moramo biti podjednako zadovoljni.”
„To je znači način kako vi živite u miru?”
„Da, tako je. Sada imaš još jedan putokaz o tome kako da živiš u miru. Zapamti, moraš puno razgovarati da bi pronašao rešenje.”
Mali beli…se zahvalio i krenuo dalje. Bio je srećan što je naučio ovu novu majstoriju.
Malo dalje naleteo je na mladog Risa. Ova mala divlja mačka bila je poznata kao dobar slušalac.
„Dobar dan Gospodine Rise! Ja sam mali beli …i želim da živim u miru. Da li mi možete pomoći?”
Mladi Ris ga je pogledao i rekao:
„Tako znači, ti bi želeo da živiš u miru. Mogu ti pomoći ali moraš da me pažljivo saslušaš. U prošlosti, ja sam probleme koji su me mučili čuvao i krio duboko u sebi.To znači da nikome nisam pričao o tome. Zbog toga sam se osećao tužno ili ljutito. Mislio sam da me niko ne razume.
Danas, vidiš, ja sam u stanju da kažem šta mislim, šta želim i kako se osećam. Ali, takođe, naučio sam da pitam i druge za mišljenje, za njihova osećanja, želje, šta oni misle, kako oni posmatraju neke stvari. Podjednako je značajno i reći i saslušati. Na ovaj način živim u miru sa sobom, ali i sa drugima. Važno je uvažavati i sebe i druge, na taj način ćeš izbeći mnoge svađe i prepirke. Bićeš sposoban da živiš u srećnijem svetu.”
Mali beli …se zahvalio Risu i krenuo kući.
Kada je bio nadomak kuće, sreo je nekoliko svojih drugara koji su ga uvek zadirkivali, govorili mu ružne reči i ismejavali ga samo zato što je bio različit od njih, beo i mali. Mali beli …je tri puta duboko udahnuo i izdahnuo i zamislio plavu svetlost kako ga okružuje.Osetio je kako ga ispunjava mir i spokoj. Hrabro im je prišao rešen da porazgovara.
Zapitao ih je zašto se tako ponašaju prema njemu i objasnio im je da ga njihove reči i postupci vređaju i čine nesrećnim i tužnim. Rekao im je kako bi želeo da se oni ophode prema njemu, a onda pažljivo saslušao šta su mu odgovorili. Pokušao je da sa razumevanjem prihvati njihova objašnjenja i osećanja. Onda su zajednički pronašli rešenje koje ih je učinilo srećnim. Kada je sukob bio rešen, mali beli…je otišao kući.
Opisao je roditeljima svoju avanturu. Kako je ostao smiren zahvaljujući savetima Gospođe Lije, kako je razgovarao da bi rešio nesporazume sledeći upustva Gospođe Sove, i kako je uspeo da se izrazi i da sasluša druge kako ga je posavetovao mladi Ris. Sve to da bi ubuduće živeo u miru. Roditelji su ga pažljivo saslušali i na kraju mu čestitali.
Kada je otac Zec te noći stavio svu svoju decu na spavanje, predložio im je da svakoga dana provedu malo vremena razmišljajući šta mogu da urade kako bi živeli u miru. Svi su se složili da je to dobra ideja.
Te noći mali beli …je sanjao divne snove jer je znao da će od sutra svet u kome živi biti mirnije mesto.

 

Sledeći korak
Razgovor između malog belog zeca i njegovih prijatelja namerno nije opisan. Taj deo će u kasnijim aktivnostima deca sama da osmisle i odglume. Najbolje je postaviti Vruće stolice i decu motivisati da stupe u interakciju direktno se obraćajući jedni drugima. Važno je da primalac i pošiljalac poruke ponove prethodno izrečeno.

 

Diskusija
Cilj razgovora je da otkrijete kako su deca razumela priču i kako su se osećala dok su je slušala. Počnite tako što će deca hronološki prepričati događaje. Neka sva deca učestvuju u prepričavanju.

 

Moguća pitanja:
– da li ste uživali u priči o malom belom zeki koji je želeo da živi u miru?
– ko želi da započne prepričavanje, ko će mi reći šta se desilo na početku priče? (pozovite dobrovoljca) Hvala!
– šta se desilo nakon toga? (pozovite drugo dete) Hvala!
– kako su se odnosili prema malom belom zecu njegova braća, sestre i drugari? Zašto?
– kako se osećao mali beli zec?
– zašto je zec krenuo u šumu?
– koje životinje je sreo?
– čemu ga je lukava lija naučila?
– neka deca sednu i pokažu čemu ga je lija naučila: tri puta treba duboko da udahnu na nos i izdahnu na usta. Neka zatvore oči i zamisle plavu svetlost koja ih okružuje
– šta je zec naučio od mudre sove?
– šta je zecu predložio mladi ris?
– šta je uradio mali beli zec kada je naišao na svoje prijatelje?
– šta je otac zec predložio svojoj deci?