po motivima priče nepoznatog autora

Odlomak iz knjige „PRIRODA DECI PRIPOVEDA“

Poglavlje: Od semena do ploda

Dok pripovedate priču u krilu držite korpu punu jabuka.

Jednog jesenjeg dana dečak koji se zvao Predrag nije znao šta da radi. Umorio se od igranja istih igara sa istim igračkama. Mučila ga je strašna dečja bolest poznata po imenu dosada. Njegova mama je bila zauzeta pravljenjem soka od jabuka i nije imala vremena da se sa njim igra.
„Šta da radim?“ upitao je Predrag mamu.
Predragova mama je uvek imala interesantne ideje koje su lečile dosadu. Tako je bilo i ovoga puta. „Predlažem da kreneš u potragu,“ rekla je mama.
„Potraga, šta je to potraga?“
„To je kada tražiš nešto veoma važno, nešto što se teško pronalazi,“ objasnila je mama.
„A za čim da tragam?“ zainteresovao se Predrag.
Mama je nekoliko trenutaka razmišljala: „Treba da pronađeš malu crvenu kuću bez prozora i vrata sa zvezdom unutra.“
(porazgovarajte sa decom šta misle da Predrag treba da pronađe.)
Predrag nije nikada čuo za takvu čudnu kuću. Obično je njegova majka imala dobre ideje, ali ova je baš bila malo čudna. Prava zagonetka.
(postavite deci nekoliko jednostavnih zagonetki)
Pošto je sve bilo bolje od dosađivanja u sobi, Predrag je rešio da pokuša da pronađe tu neobičnu kuću. Znao je da zvezde žive na nebu. To je njihova kuća ali nebo nije crveno. Rešenje zagonetke treba da pronađe na drugom mestu.
Obukao je jaknu i krenuo niz ulicu. Razgledao je sve kuće kraj kojih je prolazio. Bilo je nekoliko kuća obojenih u crveno, ali svaka je imala i prozore i vrata i nijedna nije izgledala kao mesto gde bi živela zvezda.
(neka deca, jedno po jedno,improvizuju Predragovu šetnju ulicom)
Predrag je ugledao devojčicu koja se igrala u parku. Imala je rumene obraze i pevala je poput slavuja. Odlučio je da pita devojčicu da li ona zna nešto o maloj crvenoj kući bez vrata i prozora sa zvezdom unutra.
„Nikada nisam čula za takvu kuću. Hajde sa mnom da pitamo moga tatu. On je farmer. Zna kako se gaji pšenica i zna kada će da pada kiša. Možda zna nešto i o crvenoj kući bez vrata i prozora sa zvezdom unutra,“ predložila je devojčica.
Predrag je krenuo sa devojčicom. Išli su stazom preko brda do lepe, bele kuće. Devojčicin otac je sedeo na verandi. Pored njega su bile korpe pune zlatnog kukuruza i žutih bundeva koje je ubrao toga jutra.
„Tata,“ rekla je devojčica, „ovo je Predrag. On je u potrazi za malom, crvenom kućom bez vrata i prozora sa zvezdom unutra. Da li znaš gde može da je pronađe?“
Farmer je skinuo šešir i počešao se po glavi. „Mislim da sam nekada davno čuo za tu kuću. Najbolje bi bilo da odeš do moje bake. Ona je veoma stara i veoma mudra. Zna da pravi odličnu pitu od jabuka i da isplete najtoplije rukavice za zimu. Ako postoji neko ko je čuo za tu kuću onda je to ona.“
Predrag se uputio ka bakinoj kući. Stara dama je sedela u stolici za ljuljanje i plela crvene rukavice.
„Izvinite bako,“ rekao je Predrag, „gde mogu pronaći crvenu kuću bez prozora i vrata sa zvezdom unutra?“
Kada je baka čula šta je Predrag pita prasnula je u smeh. Klupče crvene vune se otkotrljalo.
„Dragi dečače i ja bih volela da pronađem takvu kuću. Bilo bi mi toplo u dugim zimskim noćima, a svetlost zvezde je lepša od svetlosti sijalice,“ rekla je baka i dodala „pronađi vetar, on zaviruje u svaki dimnjak, sve čuje i vidi, možda on zna gde je crvena kuća.“
(sva tri dijaloga neka deca odglume u parovima, obratiti pažnju na način govora devojčice, oca i bake)
Već umoran, Predrag se jedva popeo na vrh brda. Pitao se da li je njegova majka, koja obično sve zna, ovoga puta pogrešila.
Pozvao je vetar: „Vetre, da li znaš gde je mala crvena kuća bez vrata i prozora sa zvezdom unutra?“
„Daaaaaa,“ zahučao je vetar vetrovitim glasom, „znaaaaaam. Prati meeee.“
Predrag je krenuo za vetrom. Vetar ga je malo pogurao u pravcu u kom je hteo da idu. Vetar je bio pravi obešenjak. Poigravao se sa Predragovom kapom. Sišli su niz brdo u dolinu. Konačno su stigli do voćnjaka.
(jedno dete je Predrag, a drugo vetar)
Vetar se popeo na drvo i bacio jednu crvenu jabuku pred dečaka. Predrag je podigao jabuku. Jabuka je bila velika, okrugla. Sunce ju je obojilo u rubin crvenu boju. Braon peteljka je stajala uspravno poput dimnjaka. Jabuka nije imala ni prozore, ni vrata.
„Da li je unutra zvezda?“ pitao se Petar.
Trčao je do kuće. Vetar je trčao za njim.
„Mama, mama,“ povikao je Predrag „našao sam, pogledaj, jabuka.“
Mama je uzela mali nož
(ovo je momenat kada treba da presečete jabuku)
i presekla jabuku na pola. U sredini jabuke nalazila se zvezda koja je čuvala seme jabuke.
Predrag je uspeo. Pronašao je malu crvenu kuću bez vrata i prozora sa zvezdom unutra.