akciona dramatizacija – muzička igra

Dramski metod i seminar „Moć mašte, moć pokreta“ u praksi Suade Hodžić iz Novog Pazara.

 

 

 

Mogući ciljeve:

–   Identifikacija sa ulogom (lutkom) meda

–   Povećanje emocionalne pismenosti putem dramske igre

–   Jačanje timskog rada i postizanje kolektivnog zadovoljstva

 

Korelacija sa oblastima:

 

–     Fizičko vaspitanje

–     Upoznavanje prirodne i društvene sredine (karakteristika određenih godišnjih doba)

–  Likovno vaspitanje (izrada plišanog meda)

–     Matematički pojmovi (vremensko saznanje, relacije, brojevi)

–     Muzičko vaspitanje (muzička igra Ljutito meče)

 

 

Tehnike: Vapitač u ulozi lutke pričalice i lutke spavalice

 

Deca u ulozi porodica podeljeni u grupe: mame i tate, medvedića, zečeva, mačaka, ježića i lija.

 

Sastanak: Dogovor oko podele uloga.

 

Lutka pričalica:

Mesec obukao čizmice žute,

Oblaci obukli plave kapute.

A jedno meče, već treće veče

Neće da spava. Gleda gore u zvezdano nebo,

A kad se umori spusti glavu dole i broji prste svoje.

 

Dok lutka pričalica govori, deca pantomimom opisuju radnju.

 

Meče se ljuti već treći dan

Što ga teraju u zimski san

I zamišljeno stalno ćuti.

 

(meče je zamišljeno)

 

Tata se ljuti, mama se ljuti

I svi mu vele:

Tata i mama:

 

Otkad postoji med i pčele, (svi zzzzzzz)

otkad postoji sunce i veče,

nismo videli takvo meče. (upiru prstom u medu)

 

Meče:

Neću da spavam, neću i tačka.

Zašto ne spavaju zec i mačka?

Zašto ne spavaju ježić i lija,

Neću da spavam kad mi ne prija.

 

Porodica zečeva: (u zečjem poskoku: skok-skok-skok)

 

Zečevi smo hitri mali,

Za san zimski nismo znali.

Malo meče, blago tebi,

Što ćeš zimu prespavati.

 

Pesma: „Trči zeka izdaleka“ – koreografija

 

Meče:

Neću da spavam, neću i tačka!

 

Porodica mačaka: mrnjau-mrnjau-mrnjau

Baš si čudno meče malo,

Mi samo miševe juriti znamo.

Da je nama bunda tvoja,

Odrekle bi se mačjeg soja!

 

Pesma: Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke (prva strofa uz koreografiju)

 

Meče:

Neću da spavam, neću i tačka!

 

Porodica lija: ah, našoj pameti nema kraja!

Lisice su mudre, to svako zna.

Al kad zima dođe, jesti se nema ništa.

Zato, meče malo, ne budi tvrdoglavo.

Spavaj zimski san i budi pećine kralj!

 

Pesma: Razbole se lisica – koreografija

 

Meče:

Neću da spavam, neću i tačka!

 

Porodica ježića: boc-boc-boc!

Da je nama tvoje salo,

Zahvale bi bilo malo.

Tvoje bi bilo bodlje sve,

Za kutak lepe pećine te!

 

Recitacija uz pokrete: Sklupčao se mali jež

 

Meče:

Neću da spavam, neći i tačka!

Baš mi je krivo što sam meče!!! (ljutito)

 

Mama:

Kaži mami, milo moje,

Šta te toliko naljutilo?

 

Meče:

Neću da spavam zimski san,

Hoću da šetam svaki dan.

Hoću da gledam TV do kasno u noć,

Zabava moja, nikad neće proć.

 

Tata:

Medvedi mi smo, porodica stara

od davnih davnina

od medveda prvog

svi odlično znamo

tradicija znana

leto je za igranje,

a zima za spavanje.

 

Meče:

Neću da spavam, neću i tačka!

 

Tata:

Ne možeš biti ni zec, ni mačka,

Ni ježić, ni lija, i tu je tačka!

 

Meče:

Baš mi je krivo što sam meče

I moram da spavam svako veče!

Hoću da budem neko drugi,

Na primer, na primer…

Vetar ludi!

 

Svi pokretima ruku i duvanjem dočaravaju vetar.

 

Tata:

Na tebe sam mnogo ljut,

Pripremi mi jedan prut.

Ne možeš iz svoje kože,

Pitaj druge, da li to može?

 

Horski (životinje):

Meče, meče, što spavati nećeš,

Hvataj se u kolo naše,

Dok ti pamet ne dođe i staše.

 

Kolo uz odabrani instumental.

 

Tata:

O sunce milo, o vasiono sva,

Zašto imam ovakvo dete ja!?

(hvata se za glavu)

 

Mama:

Smiri se sad i ti.

Moramo ga naučiti

Da svaki živi stvor

Ima poreklo i rod svoj.

 

Tata:

Ako hoćeš ti ga uči,

Ako ne, ja ću ga istući!

 

Mama:

Ne možemo, sine,

Menjati što smo

I moramo znati ko smo.

Mi smo snažni i važni

Nas se boje svi.

Kada se uspravimo na dve noge

Veći smo i jači

od babaroge.

 

Meče (češka se po glavi):

Vidi, vidi, nisam znao,

Da smo tako snažni, da smo tako važni.

 

Mama:

I još sine, imamo dar,

Ne treba nam hrana kad spavamo zime cele.

Ispod bunde je sala dosta,

To je bar računica prosta.

 

Meče:

Vidi, vidi, i to mi se mama sviđa,

To se svaki dan ne viđa.

 

Mama:

Kad doleti prva lasta

I procveta prva bašta,

Budimo se, sine moj

I slušamo ptica poj.

 

Meče:

Hvala mama, što sad znam,

Kakav život imam na dar.

Odmah idem na spavanje,

Zapevaj mi uspavanku,

Da te ne gnjavim dalje.

 

Mama:

Oh, i meni se zeva.

Pozovimo lutku spavalicu da nam peva.

 

Lutka spavalica:

 

Velikim zimskim spavačima,

Veselih snova krojačima,

Poklanjam uspavanku za dug i miran san:

 

Spavanje je kao hrana,

Spavati treba svakog dana.

Mišići tada kažu – hvala,

I oni imaju svoja prava.

Zato sklopi oči i san će doći.

Sklopi, sklopi oči i san će doći. (peva)

 

(Narativnom pantomimom porodica medvedića oponaša spavanje.)

 

Ostale porodice životinja se hvataju za ruke:

Veselimo se skupa,

Mečetov san nastupa.