Akciona priča za decu
Odlomak iz knjige UHVATI RITAM AFRIČKE PRIČE
Priče o životinjama započnite u ulozi bake. (vaspitač u ulozi, stavite maramu i naočare, predstavite se deci kao dobra prijateljica Anansija)
Zamolite decu da vam pomognu tokom pričanja tako što će kada im vi date dogovoreni znak da riknu poput pravog lava, a kada im date drugi dogovoreni znak da mjauču poput mačke. Na taj način, aktivnim učešćem dece tokom pričanja priče obezbedićete njihovu pažnju.
NEOBIČAN LAV
Anansi mi je ispričao da je u afričkoj savani upoznao šest malih lavića. Posmatrao ih je kako se povazdan igraju u žutoj travi. Dok se igraju lavovi uče o svetu oko sebe. Baš kao i vi, deco.
Zastanite i neka deca nabroje svoje omiljene igre. Možete organizovati pantomimičnu predstavu „Pogodi igru“.
Ali uveče, morali su da idu u pravu lavovsku školu. To je bila večernja škola u kojoj ih je veoma strog učitelj, stari lav, učio umetnost rike.
„Deco, lav je kralj svih životinja”, važno je započeo predavanje učitelj. Mali lavići su se ponosno isprsili. „Kralj je uvek u pravu, nikada ne sme da bude slab i nespretan“ nastavio je svoje predavanje lav. „Ali najvažnije od svega, niko ne sme da se podsmeva lavu. Ukoliko se to dogodi, tada lav mora da rikne tako zastrašujuće, tako glasno i opasno da se sve životinje uplaše i nijednoj ne padne više na pamet da se smeje lavu. Znači, rika je veoma važna. Hajde sada da vežbamo.“
Jedan po jedan, mali lavići su izlazili pred učitelja i rikali: „Mijau, mijau, mijau!“
Učitelj je zadovoljno klimao glavom. Iako je to bio samo mjauk, ni nalik rici odraslog lava, stari lav je znao da će mjaukanje jednoga dana kada lavići porastu, biti prava lavlja rika. Poslednji je izašao lavić koga su zvali Badža. Svi su iščekivali da začuju njegovu riku. Ali, Badža nije mogao da kaže ništa više od stidljivog, jedva čujnog: „Miii!“
„To ne valja”, rekao je učitelj, „Hajde Badžo, probaj još jednom.“ Badža je duboko udahnuo , napravio je pravu lavlju grimasu, ali, opet ništa . Samo tiho, nečujno : „Miii!“
„Ovo nikada neće biti lavlja rika”, tužno je rekao učitelj. Ostali lavići su se smejali. Badža je bio veoma tužan. Ovo je bilo nešto najgore što je moglo da se dogodi jednom lavu. Još jednom je duboko udahnuo i iz sve snage pokušao da rikne. „Miii!“ „Miiiii!“ Badža je posramljeno spustio glavu. Jedna suza mu se skotrljala niz obraz. Brzo je šapom obrisao oči. Njegova braća su se još više smejala.
Ovde zaustavite priču. Neka jedno dete improvizuje akciju Badže, dok se druga deca podsmevaju.
Diskutujte sa decom o osećanjima i ponašanjem Badžine braće.
Nastavite priču.
Dani su prolazili. Leto je prošlo, stigla je jesen. Lavići su porasli. Neki od njih su skoro mogli da riču baš poput odraslih lavova. Ali Badža i dalje nije mogao da proizvede ništa više od bednog piska: „Miiii!“ Jedne večeri kada su lavovi zarikali za laku noć, Badžin otac je poveo Badžu u šetnju.
„Pošto ne umeš da ričeš pravilno i čestito kako dolikuje kralju životinja”, rekao je otac sa suzama u očima, „moraćeš da nas napustiš i ne vraćaj se dok ne dokažeš da si najopasnija afrička životinja i bez znanja umetnosti rike.“
Badža je slutio da će se ovo dogoditi. Lavovi su toliko ponosne životinje da ne praštaju i ne tolerišu greške. Badža je šmrcnuo, oči su mu bile pune suza, zagrlio je snažno svog oca poslednji put.
„Zbogom Badžo!“ rekao je otac. Tužno je gledao svoga sina kako se udaljava.
Badža je čitavu noć hodao i kada je svanulo stigao je do džungle. Naišao je na široku reku. Pošto je ožedneo sišao je do reke da se napije vode. Začuo je šapat: „Zdravo, kako se zoveš?“ Badža se osvrtao na sve strane. Na kraju je ugledao dva oka kako vire iz vode i merkaju ga.
„Zovem se Badža, a ko si ti?“
„Ja sam čamac”, rekao je krokodil. „Sedi na moja leđa i ja ću te prevesti na drugu obalu.“
„Mnogo ti hvala”, rekao je Badža. On nikada do tada nije video krokodila.
Srećan što je upoznao tako ljubazno stvorenje Badža je seo na krokodilova leđa. Zaplovili su rekom. Ali odjednom, krokodil je skočio i odbacio jadnog Badžu poput loptice u vis. Širom je otvorio svoja ogromna usta i dok se lavić snašao već je bio progutan i u krokodilovom stomaku.
Tu je bio mračno kao u pećini. Badža se veoma uplašio. „Da samo znam da riknem”, pomislio je, „sigurno bi me tada čamac opet pustio napolje“.
Ali pošto svi znamo da Badža nije znao da riče poput pravog lava, iz stomaka krokodila dopirao je samo onaj jadni zvuk mjauka i cičanja. Lavić nije prestajao da cijuče. Kada je krokodil stigao kući majka ga je upitala: „Oskare”, tako se zvao krokodil, „Šta si to pojeo za doručak? Kakav se to cijuk čuje iz tvoga stomaka?“
„Pojeo sam lava!“ ponosno je odgovorio Oskar. Oskar je imao četiri brata i dve sestre. Kada su oni čuli kako se Oskar hvali da je pojeo lava, prasnuli su u smeh. Koliko su se glasno smejali počele su da im liju krokodilske suze.
„Ha, ha, ha, iz tvoga stomaka se čuje mišiji cijuk, a ti kažeš da si pojeo lava”, zadirkivali su Oskara braća i sestre. Badža je zacijukao još glasnije.
„Ali, stvarno sam pojeo lava”, Oskar je ljutito rekao, „govorim istinu.“
„Mi ti ne verujemo”, rekao je Oskarov nastariji brat. „Ti se nikada ne bi usudio da pojedeš lava”,dodala je Oskarova namlađa sestra. „Glupi Oskar, glupi Oskar, ne sme da pojede lava, sme da pojede samo miša. Oskare ko te šiša.“
Ovde opet zaustavite priču. Ponovo odigrajte igru uloga.
Nastavite priču.
Oskar se strašno naljutio. Rešio je da im dokaže kako je u pravu. Zavukao je ruku duboko u svoj krokodilski stomak i izvukao Badžu. Badža je izleteo iz Oskarovih usta poput rakete. Sleteo je čak na drugu obalu. Svi krokodili su mogli da vide kako je Oskar zaista pojeo lava.
Badža je bio presrećan što ga je pištavi zvuk spasio da ne postane krokodilski doručak. Čak je mahnuo krokodilskoj porodici sa druge strane reke pre nego što se uputio svojoj kući.
Kada je ispričao svojoj porodici kako se snašao i bez rike, kako ga je mjaukanje spasilo da ne bude krokodilski doručak, svi su ga zadivljeno gledali. Nikada više nisu ismejavali Badžu. Bili su ponosni na njega.
Pozovite na vruću stolicu sve aktere priče. Zapišite pitanja koja će im deca postaviti.
Ključno pitanje je: Ako se neko razlikuje od nas da li ga treba osuditi i ismejavati. Koje su osobine koje treba poštovati, a koje ne?