Upoznavanje: Na početku kažite deci da ćete im ispričati priču. Umesto da sede i slušaju, deca će dobiti određene zadatke i uloge – učestvovaće u priči. Zato moraju da slušaju pažljivo i kada čuju određenu reč treba da urade ono što se dogovorite.
Potrebno je da deci objasnite značenje određenih reči, na primer hvalisav – kada pričate svima da ste najbolji u svemu.
Sledeći korak je dogovoriti akciju na određenu reč.
Proverite izgovaranjem dogovorenih reči da li su deca razumela.
Sledeći korak je da deca pronađu svoj lični prostor u sobi u okviru koga se mogu slobodno kretati.
Decu ne delimo u grupe, nego na dogovorene KLJUČNE REČI sva deca rade isto.
Čitajte umetnički i polako.
KLJUČNE REČI:
Kornjača: deca se pognu unapred kao da nose teret na leđima
Zec: Deca prave zečje uši i kaži njuš, njuš…
Hvalisavac/hvalisao: Deca stanu uspravno i isprse se
Šuma: deca se pretvaraju u drvo i šušte
Životinje: Svako dete bira koja životinja želi da bude, kreće se i oglašava
Brz/brzo/najbrži: Deca se kreću u okviru svog ličnog prostora najbrže što mogu
Trk/trčati/trka: deca oponašaju trčanje u mestu
Sporo: Deca se kreću usporeno
KORNJAČA I ZEC
Nekada davno, kada je svet bio mlad, u šumi, pored mnogo drugih životinja, živeo je zec koga su zvali Hvalisavac. Nadimak je dobio jer se povazdan hvalisao koliko brzo može da trči. Stalno je govorio:
„Ja sam najbrža životinja u šumi! Niko ne može da trči toliko brzo kao ja“.
Druge životinje su se umorile i dosadila im je ova priča.
Jednoga dana kornjača, kojoj je zec stao na leđa da održi svoj poznat govor, mnogo se naljutila i glasno je rekla:
„Zecu, dosta je bilo tvog hvalisanja. Ja te izazivam na trku.“
„Ha, ha, ha, ha, ha,“ od smeha se zec uhvatio za stomak, „pa ti hodaš toliko sporo da te mogu pobediti trčeći na jednoj nozi.“ hvalisavo je odgovorio.
Dogovorili su datum i vreme trke. Ova vest se brzo proširila šumom i sve životinje su došle da gledaju neobičnu trku i da navijaju za sporu kornjaču.
Kada je meda dao znak, trka je počela. Zec je potrčao najbrže što je mogao kroz šumu. Posle izvesnog vremena pomislio je:
„Ja sam toliko brz da kornjača nema šanse da me pobedi, ona je mnogo spora, malo ću da prilegnem.“
Ubrzo, zec je zaspao.
Kornjača je polako hodala kroz šumu. Prošla je pored uspavanog zeca. Stigla je do cilja.
Životinje su je glasno bodrile.
Buka je probudila zeca Hvalisavca. On je potrčao koliko su ga noge nosile prema cilju. Ali, bilo je kasno.
Spora Kornjača je pobedila. Sve životinje u šumi su čestitale kornjači.
Od toga dana zec je prestao da bude hvalisavac, jer je shvatio da upornost, a ne brzopletost pobeđuje.
