Ауторка Душица Бојовић дужи низ година проучава и практично примењује драмски метод у раду са децом. Стечена знања понудила је у својим књигама које нуде читаоцима практичне технике које могу да примене у раду са децом предшколског и школског узраста. Међу познатијима су„Више од игре – драмски метод у раду са децом“, „Моћ маште, моћ покрета“, „Прича у игри, игра у причи“.
Драмски метод нуде детету сигурност: са једне стране то су приче које су повезане са дечијим емотивним искуствима и као таква су деци блиске, са друге стране нуде довољну дистанцу потребну детету да се осећа сигурно – јер иако су емотивна дешавања које приче провоцирају позната детету, прави лик није само дете. Дете може да га осети и разуме, али има и сигурност прикривања иза игровног контекста.
Ауторка већ на самом почетку књиге објашњава повезаност приче и драме и указује на везу засновну на урођеној способности деце да се играју. Оживљавање прича за децу представља природни израз, сматра ауторка, а њено стручно знање омогућава заинтересованим практичарима да уђу у свет дечије емоционалности, да је осете и да заједено са децом јачају сопствену, као и дечију емоционалну писменост.
Значај приче у развоју детета јесте истицан давно, али се развојем наративне психологије у савременим радовима додатно истиче њен значај. Учећи да се стави у позицију драмских јунака, препозна емоције али и елементе приче, дете се оспособљава да се адекватно избори са сопственим емоцијама и покушајима дефинисања наратива о себи. У причи је све дозвољено. Драмска радња омогућава одигравање и оживљавање онога што је испричано у причи, а уjедно омогућава и слободу због позиције „као бојаги“, јер прича није из стварног света, него је плод нечије маште. Управо та дистанца, да се нешто дешава другима, а не њему, дозвољава да се разговара о забрањеним темама и испоље и доживе забрањене емоције.
Осим подстицања емотивног развоја деце, приче и драмске радионице представљају детету и интелектуални изазов. Дете се налази пред задатком који тражи проналажење не једног тачног одговора, него што више њих, што различитих и маштовитијих. Ангажовање дивергентних способности јесте ретко како у свету одраслих, тако и у вођеним активностима намењеним деци. Уједно, задаци који се постављају пред савременог човека, можда више него раније захтевају управо ове врсте способности. Такође, усвајање структуре приче (увода, заплета, кулминације, расплета) јесте неопходно како за разумевање сопствених искустава, тако и за каснијег пажљивог читаоца књижевних дела.
Драмске активности су осмишљене тако да могу да се реализују и индивидуално и у вршњачкој групи. Тако активност добија и битну социјалну димензију која омогућава бољу кохезију унутар групе, јер деца могу да поделе са другима своја интимна размишљања, боље да разумеју вршњака и лакше заузиму њихове позиције.
Заснована на драмском методу књига нуди 23 приче које на маштовит начин преплићу интересантне теме за децу предшколског узраста и могућности за практичаре да приступе и моделују дечија осећања и унапреде њихове компетенције у социјалној сфери развоја, на занимњив и креативан начин. Као што се на почетку књиге наводи, догађаји су усмеравани на стварне проблеме које деца имају у животу: осветљава неке од њихових страхова, отвара теме које су за децу од практичног значаја као што је одбојност према неким врстама хране… Приче се користе као могућност да се о емоцијама отворено прича, нуде деци могућности да сагледају своју ситуацију из другачије перспективе а практичарима нуде обиље идеја како је могуће ове танане процесе дечијих душа учинити предметом свог рада.
Ауторка иде и корак даље: она нуди начин на који би се емоционални доживљају повезани са причама могли изразити, али и васпитавати кроз заједничку дискусију са децом повезаним са емоцијама, које ликови прича нуде и које децу позивају на препознавање емоција, изражавање и њихово моделовање.
Приче су осмишљене тако да лако код маштовитог практичара могу да подстакну нове идеје и игре. Уједно, дате су и смернице за оне ситуације када су потребније јасније инструкције како емотивно и когнитивно ангажовати дете у смисленој активности са вршњацима.
Ова књига нуди начине да се дечијем емотивном свету приступи на игровни начин и у раду са децом граде вештине којима се емотивни и социјални свет деце изражава, обогаћује и трансформишу кроз искуства драмског метода.
Dejan Videnović, psiholog