POZORIŠTE LUTAKA “PINOKIO”
Z E M U N
L I C A:
ZUBAR ZUBA TRUBA
DEČAK JOVA
KARIJUS
BAKTUS
ZUB I
ZUB II
ZUB III
Događa se manje na sceni, a više u Jovinim ustima.
Na sceni su Zubar i dečak Jova. Zubar nosi veliku bušilicu za zube.
ZUBAR: Poštovani vrli auditorijume! Tri sam stare poderao gume dok sam do vas s drugog kraja grada pristigao! Čini mi se da bih dojezdio brže da sam iš’o peške. Al’ ne mogah jerbo instrumente vučem teške! Da li vi znate šta je ovo?
Pokazuje bušilicu. “Buši” na prazno.
ZUBAR: Dabome, bušilica. Ja njome… A da li vi uopšte znate ko sam ja? Ja sam onaj što pomaže deci a deca ga se plaše gore od babaroge opasne I stroge! Tako je – ja sam zubar Zuba što ga zovu Truba! A zašto se vi mene plašite.
Krene bušilicom prema publici. Reakcija.
ZUBAR: Zato što ja… Ja bušim deci zube? Varate se! Ja deci krpim zube! Ali, bez brige. Nisam došao ovde da vas pregledam I da vam stavljam plombe, mostove I bez veze proteze. Došao sam da vam nešto ispričam. Dakle, u mojoj prebogatoj praksi bio jednom jedan slučaj.
Dečak Jova se prometne preko glave.
JOVA: Ja sam taj slučaj!
ZUBAR: Dakle, bio jednom jedan dečak Jova.
Dečak Jova opet napravi neku vratolomiju.
JOVA: Ja sam taj dečak Jova! Jova iz snova!
ZUBAR: Elem, taj dečak Jova je obožavao da jede slatkiše.
Jova se sav umusavi od čokolade.
JOVA: Njam, njam!
ZUBAR: I najviše na svetu je mrzeo da pere zube.
JOVA: Bljak! Reći ću vam nešto stručno, opravdano i naučno: na dete sretno voda deluje štetno! Šuma njenih bodlji previše je gusta pa četkica nije ni za moja usta! Jednom rečju mrzim! … Da perem zube… Mrzim!
ZUBAR: Jeste! Tako je to bilo! I znate šta mu se dogodilo? Ne znate! U usta su mu se uselili antijunaci naše priče što jedan drugom ko jaje jajetu liče – Karijus i Baktus!
JOVA: Karijus i Baktus!
Fanfare. Zubar i Jova se prometnu u animatore, a na sceni se pojavi lutkarska scena – velika Jovina usta sve sa zubima. Iz zuba proviruju dva vragolasta stvorenja – Karijus i Baktus. Oni kopaju po zubima, buše, burgijaju… sve u svemu gore nego zubar. Zubi uzdišu, povijaju se, ljuljaju. U jednom trenutku Baktus se zamori.
BAKTUS: Uh, brate Karijuse, sedi malo da se odmorimo.
KARIJUS: Brate Baktuse, ti bi samo lenstvovao! Buši, buši, buši…
BAKTUS: Stani brate Karijuse. Meni se čini da smo izbušili dovoljno veliku rupu. Šta će nam veća kuća od ove?
KARIJUS: Vrlo brzo, kaš’će ti se samo.
U usta upadaju komadi čokolade. Karijus i Baktus se neizmerno raduju.
KARIJUS: Slatkiši, slatkiši, slatkiši! Eto vidiš: čokolade, marmelade, lizalice, šećerleme, slatke kreme, gojimo se bez dileme! Rastemo brate, rastemo, širimo se, razumeš!
BAKTUS: Razumem.
KARIJUS: I?
BAKTUS: Šta i?
KARIJUS: Šta nam onda valja činiti?
BAKTUS: Pa… jesti, naravno. Ne misliš valjda da odustanemo od naših malih slatkih navika!
KARIJUS: Nikako, Baktuse, nikako! Ali uskoro ćemo biti ko loptice debeli…
BAKTUS: Uh, to me veseli!
KARIJUS: … da će nam faliti prostor! A sem toga, rešio sam da kupim auto!
BAKTUS: Auto?
KARIJUS: Ogromnu limuzinu! Udobnu i finu! Zamisli Baktuse, ti i ja se vozikamo od nepca do nepca, od zuba do krajnika a na nas se slivaju eurokrem, sladoled od vanile…
BAKTUS: Lešnika i suvog grožđa…
KARIJUS: Tiramisu, lenja pita, suva pita…
BAKTUS: Doboš torta i retorta…
KARIJUS: Princes krofna i patofna…
BAKTUS: Nabacani mimo plana…
KARIJUS: Kolači od marcipana!
BAKTUS: Ej, Karijuse, a šta ako nam auto prokliza na šlagu?
KARIJUS: Ne brini se, biće to limuzina fina s pogonom na sva četiri točka napravljena od tvrdih medenjaka!
BAKTUS: A gde ćemo ga parkirati?
KARIJUS: Konačno pravo pitanje, Baktuse. Da bi čuvali auto treba nam garaža.
BAKTUS: A da bi napravili garažu…
KARIJUS: Tako je Baktuse, moraćemo još da kopamo po Jovinim zubima!
BAKTUS: A šta misliš o onom gore očnjaku? On mi se nekako odavno dopada. I istovremeno me nervira, nervira, nerviraaaa!
KARIJUS: Zašto te nervira, nervira, nerviraaaa?
BAKTUS: Zato što je tako zdrav i beo…
KARIJUS: I što je još netaknut i ceo!
BAKTUS: Znaš, razmišljao sam da u njemu napravimo još jednu kuću pa da se preselimo. U tom šiljatom očnjaku bili bi kao u dvorcu iz srednjeg veka!
KARIJUS: Neka, neka! Ne preteruj, Baktuse. Pa ovde dole nam je mnogo sigurnije. Zamisli samo šta bi bilo da se pojavi ona odvratna četkica za zube. Pa tamo gore bi nas odmah izčačkala!
BAKTUS: Ha, ha, ha! Pući ću od smeha! Kažeš četkica, ha, ha!
KARIJUS: Glupi Baktuse, pa šta je tu smešno?
BAKTUS: Pa, Jova nikad ne pere zube!
KARIJUS: Aaa, nemoj brate, biti toliko siguran. Ja imam mamutsko pamćenje. Ja se dobro sećam da ih je nekad prao.
BAKTUS: Nekad bilo. Ali od tada je prošlo toliko nedelja. A, ne – mi smo ovde zaštićeni ko svete krave u Indiji! Odaću ti jednu tajnu.
KARIJUS: Tajnu?
BAKTUS: Čarobnu i bajnu: Jova se plaši i četkice i vode. Misli da će mu se od vode istopiti zubi! Brate, mi smo na sigurnom!
KARIJUS: Dobro, ako tako misliš, ti gradi gde hoćeš. Ja ostajem ovde. I još nešto: garažu pravimo pored moje kuće!
BAKTUS: Dobro, dobro. Ti buši dole, a ja ću gore. Buši, buši, bušiiiii…
Baktus i Karijus krenu da kopaju po Jovinim zubima. Karijus dole, a Baktus gore. Zajedno «repuju» song.
KARIJUS i BAKTUS: Zubar je Zuba obična Truba
I ne može, ne može nam ništa
Jer mi smo lukaviji i gori
Od desetoglavih čudovišta
I zato: ne možeš, ne možeš,
Ne možeš nam ništa!
KARIJUS: Svi misle da uživamo. Ali, nije nama lako!
BAKTUS: Ako, karijuse, ako! Bar će nam biti lepo kad napravimo kuće. Samo… Ja ću živeti mnogo bolje od tebe, brate. Uskoro, kad se i naši rođaci dosele pa se rašire… Ja ću tada živeti u svom dvorcu kao kakav kralj i s visine ću osmatrati grad!
KARIJUS: Kako ti sanjariš, Baktuščiću moj! Da li će nas mnogo biti ili možda neće, zavisiće dosta od faktora sreće!
BAKTUS: Sreće?
KARIJUS: Ili nesreće. Ako ništa drugo to zavisi bar – s koje se strane gleda na stvar. Šta ako Jova prestane da jede slatkiše. Pa onda ćemo i mi morati da se iselimo ili da mladi skapamo od gladi.
BAKTUS: Šta je tebi? O čemu se radi? Pa mi se toliko zaslađujemo da ćemo se skoro raspući od hrane.
KARIJUS: A… Pamtim ja i dane kad je taj dečko jeo samo šargarepu i crni hleb. Joj, joj, joj. Tad sam skoro umro od gladi!
BAKTUS: Ti samo pričaš neke tužne priče, Karijuse! Šargarepa, crni hleb, beda, glad, bljak! Evo! Gledaj! Šta sam ti rekao, stiže klopaaaa!
Na scenu (u Jovina usta) počinju da upadaju karamele, kifle sa čokoladom, sladoled sa šlagom…
KARIJUS: Samo da se ne dozove pameti pa da ne počne da jede zdravu hranu, voće, polubeli hleb…
BAKTUS: Ne, karijuse! To su kifle sa čokoladnim kremom i krofne sa džemom!
Karijus i Baktus se slade. Pevaju song.
KARIJUS i BAKTUS: (Zajedno.)
Bravo, bravo!
Ej, ura, ura, ura!
U Jovinim zubima mi smo!
Nikad bez šećera nismo!
Karamele slatke male,
Najbolje su, vredne hvale,
I ono što nam stiže sad:
Bele kifle, krem i slad.
Tralalalala, tralalalala,
Tralalalala, tralalalala.
KARIJUS: Gledaj Baktuščiću, stiže i moja limuzina!
U usta uleti beli medenjak sa točkovima od čokolade.
BAKTUS: Kako je lep. Hajde da se provozamo.
KARIJUS: Juhuuuuuu! Dvesta na sat!
Začuje se nesnosno brujanje motora. Baktus i Karijus se voze po Jovinim zubima. Gore-dole, levo-desno, napred-nazad… Buka motora je nesnosna. Ponekad podseća na zvuk bušilice za zube.
BAKTUS: Kako dobro ide!
KARIJUS: Biturbo mašina!
BAKTUS: Karijuse, ova mašina traži auto put sa bar četiri trake!
KARIJUS: Tako je Baktuse! Hajde da izađemo iz Jovinih usta da se malo provozamo po njegovoj glavi!
BAKTUS: Idemo na piće u Jovine uši. Sigurno ni njih ne pere.
KARIJUS: Sjajna ideja!
BAKTUS: Turiraj mašinu, Karijuse, napreeeed!
KARIJUS: Razvaljuuuuuj!
Karijus i Baktus odjure kolima. Zubi ostaju sami. Zubi uzdišu. Proviruju da vide da li su Karijus i Baktus stvarno otišli.
ZUB I: Ne mogu da verujem…
ZUB II: …Otišli su.
ZUB III: Ah, ne radujte se prerano. Vratiće se oni čim se provozaju.
SVI ZAJEDNO: Ah, avaj, avaj.
Zubi, jedan po jedan, pevaju song.
ZUB I: Nekada bejah i ceo i beo,
ZUB II: Jer samo zdravu hranu sam jeo!
ZUB III: A sad sam deo sveopšte krize…
SVI ZAJEDNO: Jer crv me crni žutila grize!
ZUB I: Nekada bejah i ponos i dika…
ZUB II: Jada i bede sada sam slika!
ZUB III: A sad sam deo sveopšte krize…
SVI ZAJEDNO: Jer crv me crni žutila grize!
Avaj, avaj, i avaaaaaaaj!
Kraj songa.
ZUB I: Braćo! Dosta kukanja! I ovome će jednom doći kraj.
ZUB II: Kada? Kad se skroz iskvarimo, požutimo i poispadamo.
ZUB I: Otići će Jova kod zubara pre ili kasnije!
ZUB III: More, kad kasnije? Da li vam je jasno: kasnije je kasno!
ZUB I: Moramo nešto da preduzmemo da nateramo Jovu da ide kod zubara Zube Trube!
ZUB II: Nemoguće. Jova se toliko plaši zubara da će radije celog života trpeti bol nego što će tamo otići.
ZUB I: Imam predlog.
ZUB III: Slušamo te.
ZUB I: Hajde da se svi istovremeno jako zaljuljamo. Jova neće moći da izdrži takav bol. Prevladaće strah.
ZUB II: Možda hoće a možda i neće.
ZUB III: Bilo kako bilo ništa drugo nam ne preostaje. U pravu si, brate, hajde da pokušamo. Izvesno il neizvesno, ljuljajmo se levo-desno!
ZUB I: Ajmo svi zajedno, tri četiri, saaad! A, a , a , aaaaaaaa.
Usta (scena) se ljuljaju levo-desno. Muzički prelaz. Na sceni se pojavljuju Zubar i Jova.
ZUBAR: Jova je tada uzviknuo…
JOVA: Ja sam tada uzviknuo: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa… Bole me zubiiiiiiiiiiiiiii!
Muzički prelaz. Zubar i Jova se opet prometnu u animatore. Karijus i Baktus se vraćaju u Jovina usta. Još uvek se sve ljulja ali lagano, takoreći ljuljuška.
KARIJUS: Šta je ovo, Baktuse?
BAKTUS: Ko je oborio moje stvari sa polica?
KARIJUS: Ko je srušio moje ormare?
BAKTUS: Ko je dirao moj pijuk?
KARIJUS: Ko je sklonio moju lopatu? Tačno znam da je stajala ovde u rupi – šupi.
BAKTUS: Gde je moja hidraulična bušilica?
KARIJUS: Kao da je bio zemljotres. Hajde, brzo da sve sredimo.
Karijus i Baktus brzo dovode stvari u red. Karijus nastavlja da kopa.
BAKTUS: Ehej, Karijuse, jesi li onde dole?
KARIJUS: Nisam onde dole nego ovde dole!
BAKTUS: Pa to i mislim: onde dole!
KARIJUS: Kako mogu da budem onde dole kad sam ovde dole. Čuješ valjda da radim… Ovde dole.
BAKTUS: Šta radiš?
KARIJUS: Kopam tunel od mog zuba ovde dole do tvog zuba onde gore – da mogu kolima da dođem tačno do tvojih vrata!
BAKTUS: Oštroumno, oštroumno! A kad ćemo opet ići na piće u Jovine uši? …Da se vozimo ovde i onde i tamo i ‘vamo, horizontalno i vertikalno i, normalno, tako stalno? Bilo je fenomenalnoooo!
KARIJUS: Uskoro, Baktuse, uskoro. Sad moramo malo da radimo. Ne možemo samo da se sladimo i tu i tamo vozikamo. A kako je tebi onde gore?
BAKTUS: Misliš ovde gore?
KARIJUS: Mislim. (Kao za sebe.) Ovde gore.
BAKTUS: Divno. Sad baš sedim i uživam u pogledu. Samo beli planinski vrhovi, dokle god mi pogled seže! Kad bi samo znao kako Jovin zadah divno reže.
KARIJUS: Ala ti znaš da uživaš.
BAKTUS: Nego, šta to tako pišti?
KARIJUS: Čekaj da čujemo.
Tišina. Osluškuju. Prolomi se Jovin glas iz off-a.
JOVIN GLAS: (Iz off-a) BOLE ME ZUBIIIIIIIIII!
BAKTUS: A, ništa važno. To samo Jova kuka.
KARIJUS: A jesi li mogao da čuješ šta je rekao?
BAKTUS: (Oponaša Jovu.) Rekao je: «Bole me zubiiiiiiiiii!»
Obojica prsnu u smeh.
BAKTUS: Ja mislim da je Jova prava maza.
KARIJUS: Sad ću malo da ga zavitlavam. Sad ću da tresnem po jednom mestu, gde znam da boli.
BAKTUS: Kako si ti pametan, Karijuse!
KARIJUS: Slušaj.
Karijus tri puta pijukom udari po zubu.
KARIJUS: Ha, ha, ha!
JOVIN GLAS: (Iz off-a) JAO! JAO! JAO!
KARIJUS: Jesi li čuo nešto?
BAKTUS: (Oponaša Jovu.) Rekao je: «Jao, jao, jao!»
Obojica se kikoću.
BAKTUS: E, Karijuse, ajde još jedanput!
KARIJUS: Sa zadovoljstvom.
Karijus opet raspali.
JOVIN GLAS: (Iz off-a) BOLE ME ZUBIIIIII!
Karijus i Baktus se nesnosno kikoću.
MAMIN GLAS: (iz off-a) MORAŠ, JOVO, DA PEREŠ ZUBE!
KARIJUS: Ko je to bio?
BAKTUS: To je bila Jovina mama.
KARIJUS: Šta je rekla?
BAKTUS: Jao, Karijuse, ja se bojiiim.
KARIJUS: Rekla je: « Ja se bojiiiim?»
BAKTUS: Ma ne. Ja se bojiiim, a ona je rekla: «Moraš, Jovo, da pereš zube!»
KARIJUS: Lepo ja kažem da će se to kad tad dogoditi. Nadrljali smo!
BAKTUS: Možda još nije sve izgubljeno.
KARIJUS: Kako to misliš?
BAKTUS: Hajde da nagovorimo Jovu da ne pere zube. Da mu vičemo, da ne radi šta mu mama kaže. Da vičemo u horu. Jen’, dva, tri.
KARIJUS i BAKTUS: (Zajedno.) Jovo, ne čini šta ti mama kaže! Ne čini šta ti mama kaže!
KARIJUS: Jovo, ne budi lud! Tvoja mama nema pojma!
BAKTUS: Jovooo, mi smo tvoji hi-tech fensi prijatelji, Jovoooooooooooo!
KARIJUS: Jovoo, znaš li šta je novo: četkica ima bodlje grube – nije to, brate, za tvoje zube!
Umesto Jovinog odgovora začuje se klokotanje vode.
BAKTUS: Ništa nam ne vredi. Ne čuje nas, rode, od klokota vode.
KARIJUS: Vode? Bljak!
BAKTUS: Da, da, vidim kako sipa vodu u čašu!
KARIJUS: Pomolimo se, avaj, za sudbinu našu!
BAKTUS: Evo i četkice! Upomoć, Karijuse! Upomoć!
Pojavi se četkica. Polako, sa zuba na zub ide pravo prema Baktusu. Prati je zlokobna muzika. Četkica pleše levo, desno, gore dole.
KARIJUS: Skači ovamo dole, Baktuse. Ovde dole si sigurniji!
BAKTUS: Misliš onde dole!
KARIJUS: Ne nego ovde i onde gore! Skači gde bilo, Baktuse, samo skačiii!
BAKTUS: Ne vredi da kukam, tresem se i plačem: gore ili dole – svejedno je – skačeeeeeeem!
Baktus skoči dole. Krije se sa Karijusom. Baletska igra – četkica pleše po Jovinim ustima. Igra skrivalice sa Karijusom i Baktusom. Karijus i Baktus provire – ona naglo krene prema njima. Oni se brzo sakriju… I tako nekoliko puta. Na kraju četkica otpleše dalje. Karijus i Baktus bojažljivo proviruju.
KARIJUS: Ode.
BAKTUS: Ode.
Karijus počne da kašlje i pljucka.
KARIJUS: Fuj, fuj, fuj! Umalo se nisam udavio od te proklete paste za zube.
BAKTUS: Kako je samo grozno šuštalo i bučalo. Da li sad smemo da izađemo iz rupe?
KARIJUS: Sam’ oprezno i polako da za tobom ne bih plako.
BAKTUS: Možda na nas vreba jošte…
KARIJUS: Pobiće nas iz milošte.
BAKTUS: Iz milošte?
KARIJUS: Iz milošte prema Jovi!
BAKTUS: Ah, ljuljaju se naši snovi. Hajdemo napolje!
KARIJUS: Samo polako, ne budimo glupi…
BAKTUS: Ne možemo život provesti u rupi! Ja izlazim pa šta bude!
Baktus proviri napolje. Prenerazi se. Odmah se stropošta natrag.
BAKTUS: Grozno! Strašno!
KARIJUS: Još je tu? Još se krije?
BAKTUS: Nije, nije!
KARIJUS: Pa šta je onda?
BAKTUS: Prožima me jeza gadna – godina nam sledi gladna! Sve je opustošila, počistila i slistila! Odoše zalihe hrane, ni grama čokolade! Prođe ko tajfun, ko brzi voz!
Karijus bojažljivo proviri.
KARIJUS: Haaaaa! Propali smo, brate, avaj, propali skroz!
Tužni pevaju song.
KARIJUS i BAKTUS: Sve što beše dobro, slatko,
Nesta negde sasvim glatko.
Sve nam uze ta četkica kleta
Sada nas čeka ružna dijeta.
Ničeg ovde više nema
Kraj je i slatkih dilema:
Belih kifli ili šećerlema?
Šta li nam se grozno jošte sprema?
Kraj songa. Na sceni se pojavljuju dečak Jova i Zubar Zuba Truba.
ZUBAR ZUBA TRUBA: Jova je napokon odahnuo.
Jova odahne.
ZUBAR ZUBA TRUBA: I bio je bolje volje i rekao je…
JOVA: Sad mi je boljeeee!
ZUBAR ZUBA TRUBA: Al’ spokoja stanje slatko trajalo je vrlo kratko. Jer, k’o što već znate Karijus i Baktus, onamo vam oni, ne bejahu momci mirovanju skloni.
Zubar Zuba Truba i Jova se opet prometnu u animatore. Karijus i Baktus proviruju iz rupa u zubima.
BAKTUS: Kakva pustoš, čemer, beda – bitak nam se slatki neda!
KARIJUS: Stani, brate, stani! Ne očajavajmo! Još smo živi!
BAKTUS: To je tačno, ali…
KARIJUS: Nema ali! I nema da se žali! Tugu s lica skini, sve što li nas ne ubije…
KARIJUS: i BAKTUS: (Zajedno.)… To nas jačim čini!
KARIJUS: … Zato, napred, na rad!
BAKTUS: … Buši, buši, buši…
KARIJUS: …Buši, buši, bušiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!
Na scenu istrči Jova.
JOVA: Bole me zubiiiii.
Karijus i Baktus zastanu.
KARIJUS: Stani, brate. Šta je to bilo?
BAKTUS: Ma ništa. To Jova opet kuka.
KARIJUS: Mi smo ti koji treba da kukaju. Ja sam gladan.
BAKTUS: Stomak mi cvili, tužnu pesmu peva…
KARIJUS: Avaj, brate, avaj, al’ mi krče creva!
BAKTUS: Još uvek se nadam da neću da stradam. Niz nepca će glatko stići nešto slatko.
KARIJUS: Ala ti sanjariš, Baktuščiću, brate. Od teg posla ič ne ima!
BAKTUS: A da pokušamo da razgovaramo sa Jovom. Da ga nagovorimo.
KARIJUS: Da li ti je jasno da je za to kasno. On nas više ne sluša.
BAKTUS: Da vičemo glasno: «Daj nam nešto masno!»
KARIJUS: Bolje da ištemo sa pekmezom kifle.
BAKTUS: Ili možda plačinke s euro kremom, šećerom il’ džemom!
KARIJUS: Ne preteruj. Ko što dobro znaš – sad je došlo vreme – daj, daj, daj, daj šta daš!
BAKTUS: Dobro, hajde. Tri četiri.
Obojica viču koliko ih grlo nosi.
KARIJUS i BAKTUS: Jovo, prijatelju naš! Hoćemo kifle! Hoćemo kifle! Hoćemo kifleeeeeeeeeee!
Pauza. Ništa se ne dešava. Onda se iz off-a začuje glas zubara Zube.
ZUBAR ZUBA TRUBA: ZINI, JOVO, ZINI DOBRO, JUNAČE!
Opet muk.
KARIJUS: Šta se to čulo?
BAKTUS: Neki je čovek nešto rekao.
KARIJUS: Šta je rekao?
BAKTUS: Rekao je ZINI, JOVO, ZINI DOBRO, JUNAČE!
KARIJUS: Možda je to rekao neki pekar. Možda stižu naše kifle.
BAKTUS: Juhuuu! Nadam se da nije zaboravio pekmez.
KARIJUS: Jaooo! Kakvo je to svetlo!
Usta obasja jaka svetlost.
BAKTUS: Kao da celo sunce hoće da uđe u Jovina usta. Čekaj da vidim šta se dešava.
Baktus se popenje Karijusu na ramena. Proviruje napolje.
BAKTUS: Jao grozno! Ispred je neka ogromna lampa. Deset puta je veća od sunca!
KARIJUS: Uf, uf! Šta još vidiš?
BAKTUS: Vidim jednog čoveka u belom mantilu.
KARIJUS: Pih to je Zubar Zuba Truba!
BAKTUS: On nama ne može ništa, je li tako Karijuse?
KARIJUS: Nisam siguran.
BAKTUS: Mi smo ovde sigurni! Hajde da mu prkosimo!
KARIJUS: Ako misliš da ćemo ga tako oterati…
BAKTUS: Hajde, hajde!
Karijus i Baktus repuju song.
KARIJUS i BAKTUS: Zubar je Zuba obična Truba
I ne može, ne može nam ništa
Jer mi smo lukaviji i gori
Od desetoglavih čudovišta
I zato: ne možeš, ne možeš,
Ne možeš nam ništa!
Kraj songa. Začuje se zujanje bušilice.
BAKTUS: Jao, Karijuse, on i ne haje za nas. Uključio je neku groznu mašinu.
KARIJUS: Kakvu mašinu?
BAKTUS: Nešto veliko, ružno i sjajno. Zuji i okreće se.
KARIJUS: Fuj, fuj! To je bušilica!
BAKTUS: To stiže ovamo, to stižeeee! Upomoooooć!
KARIJUS: Bežimo na onaj zdravi zub. Njega neće dirati!
Pobegnu na jedan zdrav zub u samom uglu. Odatle posmatraju bušilicu koja buši po Jovinim zubima.
BAKTUS: Gledaj Karijuse! Sad buši po našim rupama! Rastura nam kućuuuu!
KARIJUS: Uh! Što sam ljut! Što sam ljuuuut!
BAKTUS: Da skočimo i ugrizemo bušilicu?
KARIJUS: Ne vredi. Suviše je tvrda.
BAKTUS: Da ugrizemo zubara za prst?
KARIJUS: Suviše smo mali. Neće ni osetiti. A ima i rukavice.
BAKTUS: Da mu skočimo u usta! Da ga izudaramo po zubima?
KARIJUS: Ne, brate! Sa zubarima se ne vredi tući.
BAKTUS: Vidi! Vidi! Sad štrca vodu u naše rupee!
KARIJUS: Pih! Kakva glupost!
BAKTUS: Ne diraj moju kućuuu! Gledaj Karijuse, zatvara onu moju lepu rupu u očnjaku! Sad ću da ga ugrizem!
Karijus uhvati Baktusa. Zadrži ga.
KARIJUS: Stani budalo! Ispraće te napolje. Udavićeš se u vodi.
BAKTUS: Bljak! Gledaj! Sad zatvara i tvoju kuću!Uskoro neće biti ni jedne rupe u koju možemo da se zavučemo.
KARIJUS: Avaj! Odoše balkoni! Ode dnevni boravak! Ode spavaća soba! Ode kablovska i satelitska! Ode sve! Hoćeš li već jednom prestati! Slušaj ti odvratni zubaru! Prestani već jednom!
BAKTUS: Ne, Karijuse! Ne izazivaj ga! Avaj, video nas je. Ide bušilicom prema nama! Gotovi smo!
KARIJUS: Brzo, Baktuse! Sedaj u kola! Moramo da bežimo odavde.
Obojica uskoče u kola. Karijus pali motor.
BAKTUS: Brzo Karijuse! Turiraj mašinu. Moramo da napustimo Jovina usta!
KARIJUS: Mission completed! Ready for escape! Gas! Gas ! Gaaaaas!
Uz škripu kočnica odjure kolima iz Jovinih usta. Sve se smiruje. Na scenu izlazi zubar.
ZUBAR ZUBA TRUBA: I tako je Jovi konačno laknulo. Ništa ga više nije bolelo. Radost se uselila u njegovo srce. A znate ko se najviše radovao? Verovali ili ne – Jovini zubi!
Jovini zubi sada stoje uspravno. Sasvim beli – blistaju.
ZUB I: Uh, brate, više se ne ljuljam!
ZUB II: I nepca ne žuljam.
ZUB III: Opet sam zdrav!
ZUB I: Opet sam ceo!
ZUB II: Kristalno sjajan!
ZUB III: Sjajan i beo!
ZUB I: Živeo zubar Zuba!
SVI: Živeoooo!
I dok se zubi raduju Zubar Zuba Truba završava svoju priču.
ZUBAR ZUBA TRUBA: Možda je malo tužno to što se dogodilo Karijusu i Baktusu! Ali, ima neko ko je srećan što se sve dogodilo, baš kako se dogodilo – onaj čiji su to zubi. A to je lično i tome slično dečak Jova. A što se Karijusa, i što se Baktusa tiče – ne brinite za nastavak priče jerbo… već će se oni snaći.
Karijus i Baktus jezde u svom automobilu.
KARIJUS: Prokletnik! Izbacio nas je iz kuće!
BAKTUS: Gotovi smo! Umrećemo od gladi i bez doma svog!
KARIJUS: Ali, stani, brate, stani! Ne očajavajmo! Još smo živi!
BAKTUS: To je tačno, ali…
KARIJUS: Nema ali! I nema da se žali! Tugu s lica skini, sve što li nas ne ubije…
KARIJUS I BAKTUS: (Zajedno.)… To nas jačim čini!
KARIJUS: Siguran sam da postoji još dosta dece koja ne peru zube.
BAKTUS: U pravu si. Naći ćemo mi novi dom!
KARIJUS: (Publici.) Da li ste vi oprali zube pre nego što ste došli na ovu predstavu?
Reakcija.
BAKTUS: Nešto loše čujem.
Publika ponovo reaguje. Karijus i Baktus se nešto domunđavaju.
KARIJUS: Misliš onaj dečak tamo.
BAKTUS: Onaj… u sredini sale.
KARIJUS: A, sad vidim. Ne gubimo vreme! Juriš u njegova usta!
BAKTUS: Turiraj mašinu! Gas! Gas! Gaaaaaaas!
Uz škripu kočnica Karijus i Baktus kreću u nove pohode. Animatori se klanjaju, a u pozadini se čuje song «Zubar je Zuba obična truba…»
K R A J
T U R B J E R N E G N E R
Adaptacija: Igor Bojović