Jezero – interaktivna dramatizacija

Dramski metod u praksi u PU „Lala i Lili“ Novi Beograd

Interaktivna dramatizacija priče „Jezero“ iz knjige „Priroda deci pripoveda“ autora Dušice Bojović, urađena je za sve vaspitne grupe vrtića „Lala  i Lili“. Priča je poslužila kao kreirana motivacija, početak puta koji će deca sa vaspitačima zajednički prelaziti ka ostvarenju cilja: razvijanje ekološke svesti kod dece.

Istraživački duh je pokretač i samo srce svakoga učenja. Deca su od rođenja po prirodi istraživači. Nećemo preterati ako kažemo da je dete od samoga rođenja spremno da uči o svetu oko sebe, baš kao što je spremno da uči da hoda, govori i stupa u interakciju sa drugima. Ta dečja spremnost i prirodna zainteresovanost za naučne oblasti rezultuje velikim angažovanjem i interesovanjem dece kada im se ukaže prilika da istražuju.

Potrebu da se sa edukacijom dece u upoznavanju prirode krene što ranije uslovile su globalne klimatske promene koje su se odrazile na celokupan ljudski život.

Period predškolskog detinjstva je kratak vremenski interval u životu čoveka, međutim dete za ovo vreme stiče mnogo više nego tokom čitavog kasnijeg života i upravo je to period kada se postavljaju temelji buduće ličnosti.

Odlomak iz knjige „Priroda deci pripoveda“

 

 

Ciljevi:

• saznavanje o zajedničkim staništima određenih biljaka i životinja i njihovoj povezanosti
• pojam prilagođavanja živih bića životnim uslovima
• saznanja o načinima na koje čovek utiče na životnu sredinu i njihovim posledicama
• saznanje o zanimanju „ekolog“ i pojmu „ekologija“
• saznanje o načinima zagađivanja vode, zemljišta i vazduha i postupcima kojima se zagađenjenje smanjuje ili izbegava
• razvijanje svesti da je na zemlji veoma mali procenat vode za piće
• svest o koristi koje čovek ima od vode i načinima da se voda očuva
• svest da nema života bez vode; razmatranje mogućnosti da svaki pojedinac doprinese očuvanju životne sredine
• elementarno razumevanje ekološke poruke: «Mislite globalno, delujte lokalno»;
• razvoj poštovanja i ljubavi prema prirodi i živom svetu

 

Radionica je započeta 22. marta na „Dan vode“ i biće nastavljena u kontinuitetu. U narednom periodu planirana je radionica sa roditeljima na temu ekologije i obeležavanje „Dana Zemlje“ 22. aprila.

 

 

JEZERO

interaktivna priča iz knjige „Priroda deci pripoveda“

 

Napravite jezero na sredini sobe. (veliki plavi čaršav ili papir obojen u plavo) Sedite u krug oko jezera. Kažite deci  da u jezeru živi mnogo raznih vrsta riba.

(neka deca prethodno nacrtaju stanovnike jezera na kartonu, isecite modele i stavljajte jedan po jedan u jezero dok pričate priču)

Jezero je nastalo pre mnogo, mnogo godina. Velika santa leda se otopila, voda se slila i ispunila udubljenje u zemlji i tako je nastalo jezero. Zato se zove ledničko jezero, gorsko oko. Okruženo je divnom šumom, četinarskom , zimzelenom. Kako opojno mirišu iglice bora i jelke.

(neka deca stave ruku u zamišljeno jezero, neka opišu vodu, neka opišu zamišljenu šumu, udahnu vazduh)

U jezeru osim riba žive žabe, tritoni, punoglavci. U proleće na jezero sleću divlje patke i guske, pa neke ostanu da tu provedu tople letnje dane. Pored jezera raste trska u koju ponekad svrate rode.

(Krenite u obilazak jezera. Prošetajte dva-tri kruga. Radite gimnastiku, udišite vazduh, divite se čistoj vodi, mirišite cveće, pokazujte leptire, oponašajte let leptira. Recite deci: „Hajde da budemo ptica, da budemo bubica…“ skrećite deci pažnju na sve lepote prirode)

Ponovo sedite i nastavite priču.

 

Ovo jezero se pročulo po svojoj izuzetnoj lepoti i ljudi su počeli da dolaze na izlet. Palili su vatru, pravili roštilj, bacali otpatke i razno đubre u vodu i oko nje. Šuma je bila u opasnosti od požara. Životinje u šumi su prve osetile opasnost. Prestale su da silaze na jezero da piju vodu.

(Svako dete, jedno po jedno, neka ubacuje u jezero predmete iz džaka. Kako koji predmet stave u jezero, izvadite po jednu ribu i bacite pored jezera)

Uskoro, jezero je bilo puno đubreta, bez riba i živog sveta u njemu. Nazvali su ga Mrtvo jezero, kao Mrtvo more. Patke nisu više posećivale ovo jezero. Rode su ga zaobilazile u visokom letu. Voda se zagadila. Svuda oko jezera bilo je mnoštvo razbacanog prljavog papira. (pobacajte papir) Plastične kese letele su nošene vetrom. Po neka je šuškala zakačena na iglice kleke.  (pobacajte kese)

Ovo je postalo veoma tužno jezero. Ružno je izgledalo i ružno je mirisalo. Šuma je tužno gledala i žalila za bistrim gorskim okom u kome se nekada ogledala.

(ovo je momenat kada treba da upitate decu kako mogu da pomognu jezeru da ponovo bude srećno jezero – Gorsko oko)

Napravite tri-četiri improvizovane kutije za reciklažu (staklo, konzerve, plastika, papir ) Neka deca vade predmete iz jezera i stavljaju u određenu kutiju-sortiraju. Sakupite i papir razbacan oko jezera.

Nastavite priču.

Naša akcija je uspela. Očistili smo jezero. Vratili smo ribe. Vratili smo rode. Doletele su i patke. Žabe veselo krekeću, mada se nisu obradovale rodama poput nas.

(vratite ribe u jezero, deca mogu da glume povratak roda, patki, žaba)

Jezero je opet srećno jer smo ga spasili i oživeli. Zahvaljuje nam se i šuma i namiguje svojim gorskim okom. Srna je dovela lane da se napije čiste jezerske vode.

Održite sastanak i rešite problem: kako sprečiti u budućnosti da ljudi ponovo zagade jezero. (angažovanjem čuvara, neka deca nacrtaju kante za otpatke i postavite ih oko jezera)

 

Odglumite igru uloga

Scena: Nesavesno dete i dete koje vodi računa o prirodi

 

 

OPIS INTERAKTIVNE DRAMATIZACIJE PRIČE „JEZERO“

 

 

Ova priča je pretočena u interaktivnu dramatizaciju u kojoj su učestvovali vaspitači i deca. Osmišljena je scenografija. Najveću zaslugu u pripremi ambijenta, scenografije, njenoj lepoti i vernom prikazu jezerske sredine kao i njegovih stanovnika ima vlasnica vrtića Milica.

Podeljene su uloge, urađene su lutke na štapu, tekst nije posebno pisan već su se vaspitači u kratkim crtama dogovorili kako da tekst improvizuju da bi mogli u svakom momentu da prate iskazana interesovanja dece kao aktivnih učesnika predstave. Napravljene su i četiri kutije za reciklažu u koje će deca kasnije sortirati i bacati otpatke. Svaka kutija je jasno obeležena.

Glavni likovi dramatizacije su bile ptice selice: roda, divlja guska, divlja patka i labud (vaspitači) koje se vraćaju na Biserno jezero u proleće, ekolog (Dušica), ekološki policajac (dete) i deca-ekološki pomoćnici.

Ptice selice, po povratku sa juga, na jezeru zatiču svoje stare prijatelje stanovnike jezera: žabe, guštere, zmije, vilin-konjice, ribe, kornjače, kao i srnu i lane koji svakodnevno piju vodu na jezeru. Na jezeru raste lokvanj i trska, pored jezera je divna četinarska šuma.

Ptice razgovaraju i opisuju gde su provele hladne zimske dane, (Afrika) dive se lepoti i čistoj vodi jezera. Udišu čist vazduh, komentarišu svoje novo perje.

U sledećoj sceni pojavljuje se ekolog (Dušica) koja animira decu da pogode koje je njeno zanimanje. Deca pogađaju da je istraživač prirode i tek kasnije će se setiti naziva zanimanja. Ekolog iz svoje „ekološke torbe“ vadi razne instrumente kojima se služi i deca „ekološki pomoćnici“ mu pomažu. Zajednički mere temperaturu jezera, dubinu jezera, dužinu kornjače, visinu i širinu ptica i žaba, slikaju ih, posmatraju kroz lupu. Sve je propraćeno „zvucima prirode“ koje deca osluškuju i pogađaju ko se čuje. Ekolog vodi dijalog sa decom i opisuje im u kratkim crtama navike i način ponašanja svake jezerske životinje. Deca postavljaju pitanja na koje ekolog odgovara. Deca su naročito impresionirana gušterom-tritonom, koga miluju veoma pažljivo.

Zatim je povedena priča koliko vode ima na planeti Zemlji, a koliko ima vode za piće. To je deci prikazano pomoću flaše pune vode (sva voda na zemlji je „kobajagi“ prikupljena u flaši) i jednom malom gutljaju koji je presut u čašu – ukupna količina vode za piće na zemlji. Na taj način je deci dočarano koliko je važno da tu malu količinu pitke vode moramo da sačuvamo od zagađenja. Deci je predočeno da je voda koju mi danas pijemo ista ona voda koju su nekada pili dinosaurusi.

 

Ispred svakoga deteta stavite čašu vode. Neka dobro osmotre vodu. Kažite im da ćete im ispričati priču bez kraja.

 

Priča:

Voda se nalazi svuda oko nas. U okeanima, morima, rekama, jezerima, pod zemljom. Pogledajte sada ovu čašu punu vode  Zamislite da smo u nju sipali svu vodu koja postoji na zemlji. Od pune čaše vode, vodu za piće čini samo veoma mali deo. Gutljajčić. Ostalo je najviše slana voda ili led. Ne može da se pije.

Ista količina vode postoji na zemlji od kada i zemlja postoji. Nema nove vode. Ustvari, mi danas upotrebljavamo i pijemo istu onu vodu koju su pili dinosaurusi pre 250 miliona godina.

Voda u vašoj čaši možda je bila kiša koja je padala pre nekoliko dana, ali voda je stara više nego što je stara zemlja. Ima više godina. Kada su prve ribe izašle iz mora i odlučile da žive na zemlji, voda  iz ove čaše je bila deo toga mora. Kada su se dinosaurusi kupali u jezerima, vaša voda u čaši bila je deo tih jezera.

Odlomak iz knjige „Priroda deci pripoveda“

Voda je materija koja neprestano kruži u prirodi.(prethodna radionica „Priča o kapljici Milici“ iz knjige „Priroda deci pripoveda“)

Deca su imala saznanja o lednicima – da je to zaleđena voda. (prethodna radionica o Severnom polu, „Zašto medvedi imaju kratke repove“ iz knjige „Moć mašte, moć pokreta“) Takođe su imala saznanja gde se voda nalazi: potoci, reke, jezera, mora, okeani, česma …

Zatim je ekolog  deci opisao kako je nastalo Biserno jezero, pričao je sa decom o ledenom dobu, zagrevanju Zemlje i nastanku najčistijih, ledničkih jezera.

Ekolog je uzeo uzorak vode u flašicu i ispričao deci da ekolozi rade u prirodi i labaratoriji. Pozdravio se sa decom, rekao im da nosi uzorak vode da ispita njenu čistoću i da će se vratiti za nekoliko dana.

Na scenu stupaju ljudi (vaspitači) koji dolaze na jezero, na izlet. Ponašaju se veoma neodgovorno: galame, pale vatru, bacaju razne otpatke u jezero i uskoro je jezero potpuno prekriveno otpacima od različitog materijala (staklo, plastika, papir, metal). Ptice su uznemirene i beže sa jezera.

Deca reaguju veoma burno postavljajući pitanja:

„Šta rade ovi ljudi?!“

„Zagađuju nam jezero!!!“

„Sramota!!!“

„Nema više životinja. Odleteše ptice, a samo što su doletele!!!“

„Nestala je i kornjača. Mnogo se uplašila.“

Vraća se ekolog. Zabrinut je i ljut. Pita decu ko su ovi ljudi. Deca mu odgovaraju. Pita ljude zašto se tako ponašaju. Ljudi ga ismevaju.

Ekolog pita decu: „Koga zovemo u gradu kada neko pravi nered?“

Deca su jednoglasna: „Policiju!“

Ekolog: „Sada ću da zovem specijalnu ekološku policiju.“

Uzima telefon i zove. Javlja se ekološki policajac (dete). Ekolog mu objašnjava situaciju i moli ga da dođe. Ekološki policajac (dete) dolazi, pokazuje „legitimaciju“ i kažnjava ljude za zagađivanje prirode.

Ekolog postavlja pitanje: „Šta sada da radimo?“

Deca: „Da očistimo jezero.“

Ekolog pokazuje deci znak „reciklaža“ i objašnjava im pojam.

Upućuje decu kako će jezero očistiti i sortirati đubre na osnovu materijala od koga je napravljeno.

Deca pristupaju čišćenju i bacaju otpatke u obeležene kutije (kante za reciklažu)

Ptice se vraćaju na jezero koje je ponovo čisto. Deca se raduju.

Sledeći korak:

 

Dogovoreno je da se uradi eksperiment. Odabrana su četiri materijala (teško razgradiva): plastika, papir, staklo, metal i organski materijal – parče jabuke. Deca su izašla u dvorište i zajedno sa Milicom zakopala u zemlju odabrano đubre.

Dogovoreno je da  22. aprila to otkopaju da vide šta se dogodilo.

Sledeći korak biće ukrašavanje kutija za reciklažu i osmišljavanje ekološke značke koju će deca praviti.

 

N   a   s   t   a   v   i   ć   e        s   e . . .

Autor  radionice

Dušica Bojović

pisac i dramski metodičar

Izvođači radionice

Celokupan tim vrtića „Lala i Lili“