interaktivna priča iz knjige Dušice Bojović
„Priroda deci pripoveda“ (dramski metod u radu sa decom)
Dramski metod u praksi Zorice Berar, kreativnog vaspitača. Zorica nesebično deli svoje veliko iskustvo i maštovite sadržaje svoga rada sa decom.
Vrtić je u Kovilju, PU „Radosno detinjstvo“.
Zorica kaže:
Već nekoliko dana bavimo se vrlo ozbiljnom i vrlo inspirativnom temom reciklaže. Bilo je nemoguće zaobići Dušicino „Jezero“ i upustili smo se u tu avanturu.
Bilo je to baš ovako:
Negujući partnerske odnose u grupi i trudeći se da nam neposredna dešavanja i životne situacije dece predstavljaju izvore sadržaja u vaspitnoj grupi aktivnost smo započeli igrom „Predstavi se“.
U našu grupu pristigla je nova devojčica pa se svakodnevno trudimo da primenjujemo ovave igre i aktivnosti kako bi ona uspela da zapamti imena sve dece. Za ovu igru koristili smo loptu kao zamišljeni predmet koji smo otkrili uz pomoć zagonetke.
Predstavljali smo se na razne načine, a završili smo predstavljanjem prvim slovom imena. To nam je bio podsticaj za igru „Na slovo, na slovo“ … L … lastiš.
Jutarnje telesne aktivnosti smo realizovali uz muzičku igru „Iskoči“ koja zahteva upotrebu lastiša.
Potom smo radili vežbe oblikovanja na kooperativan način i takođe uz primenu lastiša. Trudili smo se da ne jednak način angažujemo sve mišićne grupe.
Uvažavajući predloge i ideje dece, u daljem toku aktivnosti smo realizovali igru „Ribice pobeguljice“ (igra za koju je takođe neophodan lastiš i koji je deci često sinonim za ovu igru). Razbrajalicom smo odredili prvu ribicu koja želi da pobegne iz jezera.
Negujući pozitivnu atmosferu u grupi igrali smo ovu igru dokle od je trajalo interesovanje dece.
Razgovorajući o stanovnicima jezera, a poštujući uzrast dece i neophodnu pripremu za polazak u školu crtali smo, a zatim isecali ribice.
Narednog dana smo nastavili naš rad.
Najpre smo pravili jezero.
Nije bilo lako zalepiti trsku. Svi su bili angažovani.
Kada se još malo ruku složilo – jezero je bilo gotovo
Uz motivacionu priču „Čarobno jezero“ iz knjige Dušice Bojović „Više od igre“ krenuli smo u prolećnu šetnju najpre kroz livadu, pa kroz šumu da bi stigli do „čarobnog jezera“.
Igru smo iskoristili i za jutarnje telesno vežbanje trudeći se da tok priče ima logičan sled i da podjednako angažujemo sve mišićne grupe.
Oslušnli smo šta nam to jezero šapuće i pokušali da mu pomognemo.
Jezerom su zaplivale ribe i žabe. Došle su divlje patke i rode i jezero je bilo srećno.
Prateći interaktivan tok priče i koristeći kako akcionu dramu, tako i dramsku tehniku pripovedanja, jezero je ponovo postalo veoma tužno.
Ekolozi su prionuli na posao i jezero je ubrzo ponovo bilo srećno.
Svi stanovnici jezera su se ponovo vratili u njega i oko jezera se zaorila pesma.
Aktivnost je realizovana kao ugledna aktivnost (sa diskusijom i analizom).
Naša priča o ekologiji se nastavila odlaskom u OŠ „Laza Kostić“ u Kovilju gde smo bili gosti na času geografije Milenine mame na temu „Voda izvor života“
