Dramski metod u praksi vaspitačice Emine Živojinović i dece iz PU „Nada Naumović“ iz Kragujevca, vrtić „Bambi“.

Tema vaspitno obrazovnog rada za februar bila je ,,Moja mašta smišlja svašta“.
U okviru teme organizovano je više radionica koje se bave prirodom i očuvanjem prirode. Koristili smo knjigu „Uhvati ritam afričke priče“ Dušice Bojović iz koje smo odabrali nekoliko priča iz dela „Ekološke priče“ koje decu uvode u ekologiju koristeći dramski metod i tehnike.

Započeli smo sa akcionom pričom „Ekološka priča“

Akcione priče su priče u čijem pripovedanju aktivno učestvuju pripovedač/vaspitač i sva deca. One aktivno motivišu i pokreću decu, to jest deca nisu pasivni slušaoci, nego aktivni učesnici i pripovedači priče.
Prvo možete podeliti decu u grupe. Svakoj grupi dajte određeni zadatak/ulogu, bilo da je to jednostavno ritmično ponavljanjeodređenog teksta ,a to je najjednostavniji način jer ritmični govor predvidljiviji ritam od normalnog govora. Korak ispred je pesma koju možemo zadati određenoj grupi da otpeva kao ulogu. Kada deca usvoje principe učešća možemo otežavati zadatke dužim tekstom, kombinacijom pokreta, zvukova i govora itd. U nekim pričama možete od dece prvo tražiti da određeni deo teksta ponove iza vas, sledeći put sa vama, a na kraju sami.

Odlomak iz knjige “Moć mašte, moć pokreta”

Deca su podeljena u grupe. Svakoj grupi je dodeljena „ključna reč“. Sa decom sam više puta provežbala akciju koja sledi kada se izgovori „ključna reč“ da bi deci bilo potpuno jasno šta se od njih očekuje. Takođe smo uvežbavali i pokrete koje sva deca treba da izvedu zajednički. Tokom pripovedanja priče vodila sam računa da napravim pauzu kako bi deca imala vremena da reaguju.
U grupi ,,lav“ su bili: M.M., Marko, Teodor;
U grupi ,,slon“: Jana, Ljubica, Mia;
U grupi ,,ptice, bube i male životinje“: Lena, Elena, Maja Miladinović;
U grupi lovci: Konstantin, Staša, Marko;
U grupi ,,drvoseče“: Ogljen Marić, Teodor, Nikola i Ilija.
Pre obrade priče deci sam objasnila značenje pojma suša. Deca su pantomimom dočarala kako bi neverbalno nekome pokazali da su žedni.

EKOLOŠKA PRIČA

Ovo je akciona priča koja objašnjava dešavanja u Africi koja negativno utiču na životnu sredinu i uništavaju prirodu.

SVA DECA:

Afrika: bubnjaju o pod
Suša: plaze jezik
Vatra: njišu rukama iznad glave u obliku plamena
Kiša: „Kap, kap“ (izgovaraju)

Decu podelite u manje grupe i podelite im zadatke:

Lav: riču
Slon: trupkaju
Ptice, bube i male životinje cijuču, zuje, zvižduću
Lovci: „Bang, beng”(oponašaju pucanje)
Drvoseče: oponašaju seču drveta (zamahuju zamišljenom sekirom)

Kada specifičnu reč pomenete zastanite da deca imaju vremena da izgovore zadatu reč ili pokret.

Nekada davno u Africi lav …….. je bio kralj džungle. Slon……. je bio kralj savane.
Lav i njegova porodica (iskažite ponos) su krstarili džunglom. Slon…i njegovo veliko krdo su krstarili po celoj savani. Starosedeoci Afrike koji su živeli u svojim kućama od blata ili slamnatim kolibama veoma su poštovali kralja lava….i kralja slona…..Ustvari, oni su se i pomalo plašili ovih veličanstvenih životinja. (strah)

Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

Deci se priča i način izvođenja priče veoma dopala. Uživali su u svojim ulogama i tražili su da priču ponovim nekoliko puta.
Nakon realizovane priče poveli smo razgovor kako da zaštitimo životinje i prirodu od neodgovornih lovaca u divnoj zemlji Africi. Ja sam preuzela ulogu ekologa koji je došao sa ekološke ekspedicije po Africi (tehnika „vaspitač u ulozi“) kod dece, da se sa njima posavetuje šta da se preduzme da bi se priroda i šume zaštitila. Stavila sam naočare i imala sam svesku (napravljenu od organskog papir) u koju sam sve zapisivala. Decu moja promena veoma motiviše i trude se da predlože rešenja problema.
Na moje pitanje zašto moramo da zaštitimo šume, deca daju sledeće odgovore:
Milica: ,,Zato što tamo žive životinje“.
Marko: ,,Zato što ima puno životinja i puno drveća što treba da se štite“.
Ognjen Marić: ,,Tamo u prirodi gde žive životinje, ne treba da se ubijaju, već da se o njima vodi računa“.
Milica: ,,One su mnogo skupocene“. (misli na šume)
M.M.: ,,Zato što bez kišnih šuma ne bi bilo kiše u Africi“.
Milica: ,,Zato što priroda može da pomogne onim ljudima koji nisu zli“.
Ljubica :,,Priroda ima kiseonik i vazduh i tako mogu da žive životinje i ljudi“.
Milica: ,,Ima ljudi koji mnogo vole prirodu i nose šatore da prespavaju u prirodi, napolju. Njima je sveže na vazduhu i lepo im je“.
Ognjen Marić: ,,Treba neko da čuva tu šumu. Treba da postoji šumočuvar i da kažnjava ljude koji diraju šumu i životinje“.
M.M.: ,,Bez kišnih šuma, neće biti ni životinja koje žive u kišnim šumama“.
Sledeće pitanje koje sam postavila deci bilo je kako da zaštitimo prirodu i životinje od neodgovornih lovaca. Decu sam obavestila da postoji zakon (deci je reč poznata) koji štiti određene životinje jer ih je ostalo veoma malo u prirodi. One ne smeju da se love. Rekla sam im da je u Srbiji pod zaštitom beloglavi sup, šareni tvor, patka njorka i još neke životinje i biljke. Deca su se veoma zainteresovala za ovu temu i dogovorili smo se da im donesem slike tih životinja i da ćemo napraviti „crvenu knjigu“ zaštićenih vrsta.
Milica: ,,Ako životinje hoće da se zaštite od zla, onda neka naprave štit-magičnu ogradu“.
Konstantin:,,Treba da Afrikanci naprave neku farmu za životinje da ima veliki krov, da lovci ne mogu da je vide. Kada dođu nemaju ključ da otvore vrata“.
Ljubica: ,,Ljudi treba da shvate da to nije lepo što rade. Treba da idu u školu za prirodu“.
Mia: ,,Ljudi ne treba da seku drva i ubijaju životinje“.
M.M. :,,Da nekako uplašimo lovce i drvoseče, da napravimo duha iz Afrike i lovci će da se uplaše i pobećiće“.
Teodor: ,,Da životinje nađu neki dom da se sakriju“.
Nikola:,,Ja imam knjigu gde sve životinje žive mirno“.
Milica: ,,Ako nešto uradimo lovcima i drvosečama, da ih gurnemo, da padnu sa neke stene, pa im onda spasimo život, pa onda oni to neće da rade“.
Ljubica:,,Ljudi iz Evrope nisu pošteni ako uništavaju prirodu iz Afrike“.
M.M.:, Oni koji uništavaju tu prirodu nisu pošteni ni prema Africi, ni prema sebi“.
Milica: ,,Ako uzimaju sve blago u Africi, onda jednog dana neće imati šta da uzmu“.
Ljubica: ,,Ljudi treba da misle mozgom, da misle da to nije lepo što oni rade“.
Konstantin: ,,Treba u Africi da stave natpise „Ostavite životinje na miru!“
Ognjen Marić: ,,Da gurnemo lovce i drvoseče u močvaru gde žive krokodili, pa da vide kako je životinjama“.
M.M.: ,,Ljudi treba da razmisle zašto uništavaju prirodu, kada bez sveta Afrike, ne bi bilo njihove divne šume“.
Milica: ,,Treba nekako da ih slažemo, da napravimo lažno blago“.(misli na lovce i drvoseče).
M.M.:,,Ali od čega?“
Milica: ,,Znam, lažno blago-tvrdi papir da obojimo i da napravimo krug od nečega, da oni misle da je to blago“.
M.M.: ,,Ali, blago Afrikanaca je šuma!“
Ognjen Marić: ,,Jedino da Afrikanci naprave zatvor sa lancem i da tu budu oni što seku drva i što ubijaju životinje“.
Ljubica: ,,Ljudi treba da znaju, da shvate šta im životinje daju“.
M.M.: ,,Ljudi Afrike treba da misle svojom glavom, da bez kralja lava i kralja slona, ne bi bilo ni Afrike, ni savane“.
Konstantin: ,,Ako lovcima stavimo rupu i lažni pod i dugme i pritisne se dugme i upadnu u rupu i stave im se lisice“.
Marko:,,Možemo da napravimo zamku od lišća i peska i onda oni upadnu, a nisu znali da je dole klopka“.
M.M.: ,,Treba biti pošten prema svim ljudima i ljudima Afrike i ljudima savane i ljudima svih zemalja“.
M.M.: ,,Da im stavimo lažno blago od kamenja u obliku dragulja pored kampa, oni će da uzmu i kad odu kući, videće da je to lažno blago, a Afrikanci će za to vreme da naprave zid od cigle, da oni ne bi ušli“.
Ognjen Marić: ,,Jedino da imaju klupu od drveta u zatvoru, i Afrikanci naprave tortu i onda ih dizalica pošalje kod policajca i onda ih izvadi iz zatvora i ubaci u kola da idu kući!“ (misli na lovce i drvoseče)
M.M.: ,,Da li uopšte Afrikanci imaju dizalice? Da li je dizalica toliko duga da ih vrati u Evropu?“
Konstantin: ,,Da im stavimo lažno blago do Evrope u kovčeg?“
Ljubica: ,,Ljudi treba da znaju da su životinje i biljke živa bića“.

Zapažanja vaspitača:
Deca su veoma posvećeno analizirala problem zaštite kišnih šuma i životinja. Iznosila su kreativne predloge iz kojih sam zaključila da su shvatili kolika je važnost zaštite prirode. Rečenice su sve bogatije, misao jasna. Deca stupaju u spontane dijaloge i rade timski na rešavanju problema.

Odigrali smo igru uloga. Tri deteta su bila u ulozi lovaca, a tri u ulozi mladih ekologa. Deca-ekolozi su ubeđivala lovce da ne love životinje pod zaštitom.

Realizovana je i igra ,,Safari“- upoznajmo životinje u Africi, iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

Deca su bila oduševljena već pri samom prikazu igre. U vrtiću smo pronašli male životinje-igračke: lava, nosoroga, tigra, zebru, žirafu. Deca su sedela žmureći na sredini sobe dok sam sakrivala životinje. Prvi put, sam sve životinje sakrila na jedno mesto. Pronašli su ih Ognjen Marić i Ljubica.
M.M. me pita: ,,Je l` možemo opet, zabavno je? Mislila sam da si ih sakrila na različitim stranama.“
U drugom krugu, životinje sakrivam ispod jedne od kućica koje su deca pravila sa roditeljima u radionici pri obradi ,,Priče o nebu, Suncu i Mesecu“ iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“. Pronalaze ih istovremeno Mia, Ilija i M.M.
Deca traže da se igra ponovi više puta.

Realizovana je igra ,,Zebra“ iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“.

Marko je u ulozi bubnjara i određuje ritam kretanja dece koja su u ulozi zebri i kreću se u krugu oko njega. Marko, promenom ritma udaranja u bubanj (brzo, sporo), decu raduje.
Sva deca žele da budu u ulozi sledećeg bubnjara. U šešir stavljam kockice iste boje osim jedne koja je različite boje. Dogovaramo se da ko izvuče tu kockicu postaje sledeći bubnjar. Deci se ovakav način veoma dopada.
Ognjen Marić je sada u ulozi bubnjara. On prvo, gotovo nečujno,udara u bubanj, pa odjednom brzo i jako, što kod zebri – dece, izaziva mnogo smeha i ona veoma dobro usklađuju svoje kretanje sa promenom ritma. Decu motivišem govoreći im: „Sada su zebre umorne, uplašene, vesele, šunjaju se, kriju se od lovaca,“ a bubnjar prati osećanja odgovarajućim ritmom.
Igra se deci mnogo dopala i podseća ih na igru ,,Staza slonova“.

Realizovana je priča ,,Sačuvajmo kišne šume“.

ŠETNJA KIŠNOM ŠUMOM

vođena mašta

Hajde da zajedno posetimo kišnu šumu. Zatvorite oči. Uzmite svoju zami-šljenu kameru i popnite se na magičan leteći tepih. Poleteli ste. Preleteli ste svoj grad, preleteli ste mnoge zemlje i stižete u kišne šume, veoma, veoma daleko. Držite se čvrsto dok slećete između gustih grana visokog drveća.
Sada se nalazite na mekanoj zemlji. Držite oči zatvorene i pustite vaša čula da istražuju okolinu. Da li osećate jak miris tropskog cveća i vlažne zemlje? Da li osećate lepljiv, topao vazduh?

Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

Posmatramo slike kišne šume, životinja i biljaka koje se nalaze u njoj i razgovaramo.
Marko je prepoznao i imenovao banana drvo, za mahagoni drvo kažu da je veveričino, kapok drvo nazivaju jesenjim, a Marko je prepoznao i imenovao i kokos drvo na slici.
M.M. za kokos drvo kaže:,,Kao u raju.“
Marko dodaje: ,,Meni je brat kupovao kokos, pa smo ga zajedno pili.“
Ognjen Marić: ,,Meni baka od kokosa pravi kolače.“
Kada smo govorili o životinjama u kišnim šumama, Milica za termite kaže da nisu zli, a M.M. da zmije u proleće menjaju odeću. Na slikama imenuju zmiju, žabu, gusenicu, vevericu za koju kažu da je mnogo dobra, slatka, brzo trči i jede polako da je niko ne bi čuo. Za životinju okapi kažu da je zebrasti konj.
Milica pita: ,,Kako veverice imaju male noge, a brzo trče?“
M.M. na to dodaje:,,Možda brzo trči, zbog ravnoteže svog repa“.
Na slici prepoznaju i slepog miša.
M.M.: ,,Slepi miš visi na drvetu i spava. On ima radar koji mu kaže šta je ispred njega“.
Marko: ,,Slepi miš je sisojed“.
Ljubica pita:,,Kako slepi miševi mogu da spavaju naopačke?“
M.M. dodaje: ,,Oni se drže nogama za granu i pokriju je krilima kad je noć“.
Prepoznaju papagaje. Kažu da su dobri, šareni, da pričaju sve i ponavljaju. Imenuju sovu na slici. Kažu da ona leti noću i viče – hu,hu,hu i da ima dobar vid. Afrički sivi papagaj ih podseća na orla, za bonoba kažu da je šimpanza i da izgleda kao majmun iz crtanog filma ,,Kralj lavova.“ Deca su pokazala veliko interesovanje za priču o kišnim šumama, interesantno im je kad čuče i pokazuju prizemlje kišne šume, pa se polako dižu, pokazuju njene spratove.

KAPOK DRVO

Kapok drvo je najviše drvo u kišnim šumama Afrike. Ono je sklonište za mnoge biljke i životinje. Ljudi mu pripisuju natprirodna svojstva. Afrikanci veruju da ako jastuk na kome spavaju napuni kapok pamukom, snovi će biti lepši, doneće im sreću i uvećati njihovu snagu. (razgovarajte sa decom o snovima. Deca mogu da naslikaju, a zatim odglume svoje snove)
Sečom ovog drveta ugrožava se prirodno stanište i dom za mnogobrojni biljni i životinjski svet afričkih kišnih šuma.

Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

Dramskom tehnikom „vođena mašta“ uz muziku sa CD-a ,,Zvuci prirode,“ deca zamišljaju da su zaspala na jastucima punjenim kapok pamukom od koga će im snovi biti lepši. Nakon ,,buđenja“ govore o svojim snovima.
M.M.: ,,Sanjala sam da sam igrala gde puno cveća, trave, ptica, leptira. Igrala sam u toj livadi cveća.“ – pokazuje kako je igrala, vrti se kao balerina. „U snu sam bila veverica, koja je tražila orahe na livadi. Veverica me je pitala da li mogu da joj pomognem da se popne do visoke grane i ja sam joj pomogla“.
Ognjen Marić:,, Ja sam bio kralj, a jedna devojčica je bila kraljica, ne znam kako se zove i onda smo se mi venčali.Došao je moj drug i pitao me je – Da li mi je ovo žena. Ja sam mu odgovorio: ,,Normalno. On se oduševio i tako oduševljen reče meni: ,,Da li ti imaš čamac?“ onda je on otišao svojim čamcem, a ja svojim mojoj kući. Njemu se moja kuća mnogo dopala“.
Marko: ,,Sanjao sam da sam išao sa Ljubicom na more i išao sam da joj kupim sladoled, a ona je išla na plažu. Onda smo našli laboratoriju, to je bila naša laboratorija. Onda smo tako učili i jeli sladoled, a posle smo se vratili u našu kućicu na moru“.
Milica:,,Sanjala sam da je bilo leto. Mnogo je bilo vruće pa su mama i tata izneli bazen. Ja sam se kupala..Imala sam neke igračkice i sa njima sam uzimala vodu i ponovo je prosipala u bazen…“
Teodor: ,,Bio sam u džungli. Tamo sam video lepe stvari: banane, drveće, cveće i bilo je lepo. Onda sam uzeo jednu bananu da pojedem. Šetao sam, malo sam trčao. Uživao sam u prirodi i u drveću“.
Lena: ,,Sanjala sam da sam bila u Africi i da sam videla mnogo lepu džunglu. Našla sam visoko drvo i popela se. Videla sam zlatnu jabuku i ona je pala sa drveta i odletela zato što je bila čarobna, do drugog drveta i odvela me do njenih drugarica“.
Ljubica: ,,Sanjala sam da smo svi mi išli na letovanje. Dugo smo putovali i umorili smo se. Onda smo videli odmaralište i hteli smo tamo da se odmorimo. Oni su nas primili i dali su nam sobu i restoran. U restoran smo ušli i seli za čarobni sto. Šta god smo poželeli od hrane, sto nam je dao“.
Mia: ,,Bila sam u lepoj haljini i sve životinje su plesale oko mene, one dobre i one koje nisu dobre“. (pokazuje, vrti se u zamišljenoj haljini i pleše.)

Deca su poželela da naslikaju Kapok drvo i slikali smo temperama.
Sledeći korak koji planiram je dramatizacija priče Kapok drvo iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“