Odlomak iz knjige UHVATI RITAM AFRIČKE PRIČE

Centralni deo strukture dramskog metoda je priča. Ona je početak puta, osnovni stimulans i pokretač dečje imaginacije. Priča je nosilac ideje, poruke i sadržaja koje želimo da prenesemo deci. U prethodnom poglavlju objasnili smo prednosti pripovedanja priča.

Kada proces pripovedanja obogatimo i dramskim tehnikama, tada smo u mogućnosti da napravimo atmosferu u kojoj će se ostvariti najkvalitetnija kreativna veza dete-priča-pripovedač.

Zadatak pripovedača-vaspitača jeste da proceni kada i koju dramsku tehniku će upotrebiti tokom pripovedanja da bi najefikasnije preneo ideju i poruku same priče.

Pre nego što se odlučite za odredjenu tehniku razmislite o sledećem:

  1. O čemu ili o kome je priča?
  2. Kakvu poruku nosi?
  3. Sa kakvim problemima se suočavaju likovi?
  4. Kako rešavaju probleme?
  5. Kako se priča završava?

U ovoj knjizi upoznaćete se sa funkcijom predloženih tehnika u toku pri-povedanja.

Integracijom priče i dramskih tehnika, svaka priča postaje svojevrsno istraživanje, dramska igra i izazov deci da sama tragaju za rešenjima i komuniciraju idejama.

Dramskim tehnikama kao elementom pripovedanja ostvarujemo više ciljeva:

  • postiže se veća dinamika priče, podiže se tenzija
  • uspostavlja se pozitivni dijalog
  • priča dobija elemente pozorišne predstave u kojoj su glavni glumci deca
  • dete postaje akter i aktivni učesnik pripovedačkog procesa, više nije pasivni slušalac
  • elementi priče za koje procenjujemo da su od naročitog značaja i koje želimo da naglasimo, pomoću dramskih tehnika postaće  nezaboravni doživljaj i iskustvo, a tada i trajno vlasništvo dečjeg saznanja
  • naše aktivno učešće i odnos koji upućuje na saradnju, motivisaće i ohrabriti decu da slobodnije izražavaju sopstvena osećanja, ideje i rešenja. Na taj način kreiramo opuštenu i podsticajnu atmosferu
  • dramske tehnike svakoj priči dodaju element interaktivnosti
  • u stalnoj komunikaciji vaspitač odmah dobija povratnu informaciju da li su sadržaji i pojmovi pravilno shvaćeni i na taj način usmerava aktivnost u željenom pravcu. Takodje vaspitači stiču informaciju šta deca već znaju i kakve stavove imaju prema onome šta će učiti.
  • u neprekidnoj komunikaciji koju nameću dramske tehnike izgradjuje se svesnost dece o sličnostima i razlikama u iskustvima ostalih pojedinaca u grupi. Posmatranjem drugih, deljenjem ideja i interpretacija izgradjuje se atmosfera „zajedništva“ koja je važna za učenje. Tako decu podstičemo da razmišljaju, tragaju i istražuju.

U knjizi „Moć mašte, moć pokreta“ detaljno su opisane za ovaj uzrast preporučene dramske tehnike, zato ćemo se ovde samo ukratko osvrnuti na svaku od njih.