Dramski metod u praksi u PU „Lala i Lili“ Novi Beograd, starija grupa

 

 

Ciljevi radionice:

  • identifikovanje promena u prirodi
  • uočavanje karakteristika određenog godišnjeg doba
  • razvijanje intelektualne radoznalosti
  • razvijanje navika zdravog života
  • razvijanje logičkog mišljenja
  • razvijanje kreativnosti

 

Metod rada: dramski

 

Metode su putevi, načini, postupci kojima se služimo  u pružanju pomoći i podsticanju dece da upoznaju i razumeju svet oko sebe. Od posebnog je značaja da se primenjuju metode koje će dete motivisati da se neposredno, u što većoj meri angažuje , da apstraktne pojmove pretvori u stvarna iskustva.

Postoji velika sličnost između naučnog i dramskog procesa. U oba procesa deca moraju da budu aktivna, da rešavaju probleme, postavljaju pitanja, uče putem istraživanja i konstruišu znanje koje se nadovezuje i oslanja na prethodno iskustvo i informacije.

                            Odlomak iz knjige Priroda deci pripoveda, Dušice Bojović

 

Tehnike:

  • vaspitač u ulozi
  • improvizacija
  • vruća stolica
  • karakter na zidu
  • pomoćno sredstvo – lutka

 

Uvodne igre:

  • Dirigent

Pogodi ko me je probudio (lutka Nemanja)

PRIČA ŽBUNA KUPINE

 

autor Dušica Bojović

Opis radionice

Prva slika: NARATOR-VASPITAČ ZAPOČINJE PRIČU

 

Mali dečak Nemanja (lutka) sedeo je na krevetu, pored svoje mame. Gledao je kroz prozor u opusteli park. Bila je kasna jesen, početak decembra i vetar je pevao tužnu pesmu. (neka se deca uključe sa tihim šumom pesme) Zlatno lišće starog hrasta ležalo je rasuto po mokroj travi i kamenoj stazi. (posuti suvo lišće ili nacrtane modele) Ljuljaške su se na vetru (oponašamo vetar koji duva sve jače i jače i škrupu ljuljaški) same njihale i čeznule za decom. (oponašati guranje praznih ljuljaški)  Ali dece nije bilo u parku. Bilo je suviše hladno i tmurno. Deca su bila u kući. Pitanje: „Zašto su deca bila u kući?“

 

 

 

 

Druga slika: MAMA I DEČAK

 

U stanu na Bežanijskoj kosi, jedna mama je štrikala male, vunene čarape. Njeni prsti vešto su šarali zlatnim iglama najlepše vunene slike i mozaike. (oponašamo štrikanje) Povremeno bi pogledala ka tamnom nebu i teškim oblacima punim kiše.

Dečak Nemanja  (LUTKA) je spustio glavu u mamino krilo.(VASPITAČ)  Kroz prozor je gledao jedan žbun kupine koji je talasao svojim granama udarajući u drvenu ogradu.

Odigrati dijalog lutka/vaspitač-mama:

,,Zašto si tako zamišljen?“

,,Mama, vidiš li onaj žbun kupine u parku? On meni nešto govori. Neprestano mi klima i klima i klima i maše.

„Gde sine?“

„Tamo,iza ograde. Šta on hoće da kaže?“

,,Mislim da hoće da kaže… slušaj pažljivo pa ćeš i ti čuti…

Treća slika: JESEN

(vaspitač zaogrnut braon čaršavom) priča u ulozi žbuna tehnika: vaspitač u ulozi

 

Vidim srećnog, malog dečaka, kako sedi u svojoj toploj, osvetljenoj kući. Upravo je došao iz vrtića. Ja mu mašem, a on me začuđeno gleda. Pitam se da li Nemanja zna koliko je srećan. Napolju je hladno, vetar duva, kiša pada, a on sedi pored svoje mame koja ga mnogo voli.

Pogledajte mene,  kako je sve moje preostalo lišće žuto i tamno crveno. Sećate li se kako je letos bilo zeleno i kitnjasto. Ali stigla je jesen. U početku nije bilo loše. Još je trajalo miholjsko leto. Rana jesen je dobra domaćica. Kruške, jabuke, šljive, kukuruz, pa grožđe. (podstaknuti decu da sama nabrajaju plodove) Sve to rana jesen daruje. Međutim, kako su dani odmicali, bilo je sve hladnije i hladnije. Mrak je počeo rano da pada. Dan je postajao sve kraći, a noć duža. Stigla je kasna jesen. Sve manje se pojavljivalo sunce, a sve više tamni oblaci i magla.

Tako, svakim narednim danom, moje lišće se sve više suši i vene. Uskoro će toliko oslabiti da će se jedva držati za grane. Na kraju će vetar oduvati i poslednji list sa mojih grana. Ja sam listopadni žbun, ponekad zavidim mojim zimzelenim drugarima na njihovim iglicama. (deca duvaju i lišće zakačeno na žbun opada)

Četvrta slika: ZIMA

(vaspitač zaogrnut belim čaršavom u ulozi žbuna zimi, po njemu i oko njega posute pahuljice)  tehnika: vaspitač u ulozi

 

Onda će pasti sneg. (pahuljice posipamo po žbunu) Pokriće me i neće mi biti  hladno. Sneg je za mene poput jorgana. Park će oživeti. Dečji, veseli glasovi, Sneško Belić, sankanje, grudvanje, zimske radosti. (deca nabrajaju)  Pa onda Nova Godina. Sve će biti okićeno i svetlucavo. Jelke, moje zimzelene drugarice, tada će biti najsretnije i najponosnije. Njihove igličaste grane krasiće srebrne zvezdice, zlatne kugle i raznobojne svećice. Najlepši događaj u celoj godini za mene je dolazak Deda Mraza. Moji drugari – drveće u parku i ja se svake godine takmičimo ko će prvi ugledati sanke Deda Mraza na nebu.

Sneg će se otopiti. Ledena kiša i oštar februarski vetar opet će se poigravati mojim golim granama.

Hladno mi je, ali  ja sam strpljiv žbun. Znam da neće biti zauvek tako.Čekam. Podnosim kišu, vetar severac, ali nisam tužan nego srećan. Da li znate zašto? Zato što u svom korenu osećam toplinu i život. Stiže mart.

Peta slika: PROLEĆE

(vaspitač zaogrnut zelenim čaršavom) tehnika: vaspitač u ulozi

 

Na granama su mi izrasli mali zeleni pupoljci.  (pokazati pupoljke) Oni kriju riznicu lepote. Poput bisera. Malo po malo zemlja postaje meka, nebo plavo, sunce toplije i jednog dana ptice selice dolete sa juga  i zapevaju:

,,Proleće! Stiglo je proleće!“ (sva deca uzvikuju, prikazuju kako se raduju proleću)

U tom trenutku osetim kako kroz moje grane lagano poteče sav biljni sok. Pupoljci me zasvrbe poput dečjih boginja.  (deca se češu) Mlada, nežna trava zagolica mi stablo, slatka proletnja kiša napoji moje svetlucave pupoljke. Sve više i više guram napred listiće, (deca oponašaju guranje listića) sve dok jednog jutra ne osvanem obučen u svetlu, veselu, zelenu haljinu. (mali zeleni listići – zakačiti na čaršav)  Naherim se i ponosno klatim granama. Veselo otpozdravljam celom svetu, a naročito deci. (mašemo svi)

Radujem se što nisam više usamljen, što mi više nije hladno i što je priroda oko mene oživela. Pitanje: „Šta je pomoglo da priroda oživi?“

Svakim danom pupoljci su sve veći i snažnije dok na kraju ne procvetaju – beli, blistavi i mirišljavi. (nežno roze cvetići – posipamo po čaršavu) Pčele i drugi insekti često svraćaju do mene. Bumbar je najbučniji, a pčela najvrednija. (deca oponašaju zujanje insekata)

Šesta slika: LETO

(vaspitač zaogrnut crvenim čaršavom) tehnika: vaspitač u ulozi

 

Sada sunce greje sve jače i jače, dani su duži, a noć sve kraća. Opet osećam promenu, na meni i oko mene. Stiže novo doba. Leto! Vreme za odmor. Vreme da moje latice padnu u zelenu travu i … vidite! Tamo gde su bile latice sada su male, zelene bobice. (pokazati bobice-zelene) Pažljivo, okrećem ih ka suncu. Tokom letnjih noći, sakupljam rosu i pojim ih. Dan za danom sve su veće, zrelije i tamnije, dok na kraju ne postanu tamno, tamno plave i veoma sočne i ukusne. (kupine-plave)

Ponosno ih pokazujem malom dečaku, koji me svaki dan posećuje. Pružam grane i nudim ih. On bere kupine i trči ka svojoj majci da ih podeli sa njom. (lutka)

Uberi ih dobri dečko. Čuvao sam ih za tebe. Sunčao sam ih i hranio sve dok nisu sazrele za jelo. Slatke i sočne kupine.

Lutka bere kupine sa žbuna i deli ih sa decom.

Klatim se zadovoljno i ponosno, jer sam dobro uradio svoj posao. Znam da će me dečak i dalje gledati kroz prozor. Sigurno će misliti…

„Evo ga mali žbun kupine koji je bio tako ljubazan prema meni. Vidim ga i volim ga. Znam da je napolju siguran, dok mi maše. Znam da i on mene voli. Sledeće godine, opet će mi pokloniti slatke kupine.“

Mama je završila svoju priču. Mali dečak se nasmejao i rekao da mu se priča mnogo dopada. Otišli su da večeraju, a žbun je nastavio da se klati i maše dečaku

Sledeći korak: tehnika Vruća stolica (vaspitač u vrućoj stolici u ulozi jeseni)

Deca postavljaju pitanja, a vaspitač odgovara. Pitanja i odgovori se beleže da bi se na osnovu njih napravio Karakter na zidu jeseni.

Radionica Promena godišnjih doba radiće se u kontinuitetu tokom čitave godine. Na osnovu prikupljenih podataka dobijenih tehnikom vruća stolica pravićemo karakter na zidu svakog godišnjeg doba.

Sliku ćemo stalno dopunjavati novim podacima, crtežima i dečjim iskazima.

 

Autor radionice

Dušica Bojović

 

Izvođači

Tim PU Lala i Lili