Primena u praksi dramskog metoda iz knjiga Dušice Bojović i seminara Moć mašte, moć pokreta-dramske tehnike u pricama za decu
Autor: Suada Hodžić, vaspitačica
Suada Hodžić je rođena i živi u Novom Pazaru. Diplomirala je na Mostarskoj akademiji 1987. god. Zaposlena je u PU “Mladost” u Novom Pazaru. O sebi kaže:
“Moja ambicija je oduvek bila da budem „dovoljno dobar vaspitač“ i smatram da treba mnogo ulaganja do toga. Možda sam na pola puta. Pisanje je moje lično zadovoljstvo i iza sebe imam jednu izdatu knjigu pripovetki za odrasle. Učeći od dece, nastajale su pozorišne predstave, pričice, pesmice, kompozicije. Dramski metod mi je širom otvorio vrata za profesionalne izazove! Nadam se da će se što više nas okupiti oko te ideje. Povežimo se i podržimo jedni druge!”

Adaptacija bajke Ružno pače u akcionu priču Crno pače
Ciljevi:

  • Razvoj divergentnog mišljenja kod dece
  • Negovanje poštovanja prema različitosti
  • Postizanje zadovoljstva dece interaktivnim učešćem

Priprema:

Prethodnog dana zamolila sam decu da se obuku u žućkastu ili svetliju garderobu, a samo jedno dete u crnu odeću. Pripremili smo zrnevlje kukuruza i pšenice, plavi papir koji će predstavljati potok, jedan žbun. Izradili smo maske mame patke, koke i guske.

CRNO PAČE

Vaspitačica:
“Da li ste čuli neku bajku u kojoj se spominje pače? (aludiram na bajku o ružnom pačetu i deca se javljaju misleći na nju.)
Ispričaćemo priču o jednom drugom pačetu koje je bilo crno i koje nije želelo da postane belo poput labuda. Ovo pače se nije stidelo što je tamne boje i nije bilo tužno što su ga smatrali drugačijim. Crno pače nije lutalo od kuće do kuće, moleći da ga neko prihvati, već je bilo spremno da putuje svetom samo, bez ikoga svog, ponosno. Želelo je da se druži sa onim koji nisu primećivali da je crne boje, već su u njemu videli dobrog prijatelja. Ali pođimo redom…
Da bismo ispričali priču potrebna mi je vaša pomoć. Neko od vas će biti mama patka, nekolicina će biti njeni pačići, među njima i crno pače. U dvorištu gde su oni živeli, živele su i ostale porodice živine, tako da ćemo izabrati mamu koku i njene piliće, kao i mamu gusku i njene guščiće. Za njih je važno da imaju potok za kupanje (postavljamo plave papire) i zrnevlje pšenice i kukuruza kao svoju omiljenu hranu (na poslužaonik sipamo zrnevlje).
(Dogovoramo se oko uloga mama i decu delim u tri grupe. Grupa koja glumi pačiće je sklupčana jer glume jaja. Takođe im saopštim da na moj znak “uključi se” grupi kojoj se budem obratila to predstavlja dogovoreni signal da ponove za mnom rečenicu. Kada sam sigurna da su deca shvatila svoj zadatak, nastavljamo dalje s pričom.)
Vaspitačica: “Mama patka je nestrpljivo čekala da se iz njenih jaja izlegu pilići. Već danima je razmišljala kako će ih naučiti da plivaju i jedu zdravu hranu. Radoznalo je zavirivala jaja, zamišljajući koja bi mogla biti boja njihovog perja. Obično je to bila žućkasto-zlatna boja, ali nikad se ne zna! Milovala ih je I radosno poskakivala oko njih. (pokazujemo)
Mama patka,
Radosna i slatka,
Zamišlja ona piliće svoje,
Svako pile zlatne boje.
Odjednom, na svim jajima, osim na jednom koje je bilo veće od ostalih, kora poče da puca, čulo se : kvrc-kvrc, (“uključite se”) Malo zatim, začu se i ono “pat-pat-pat” (“uključite se”) i pilići počeše da pomaljaju svoje glavice. (pokazujemo) Mama patka ih toplo dočeka.

Mama Patka:

Kva-kva-kva-kva
Pačja mama to sam ja.(“uključi se”)
Pat-pat-pat-pat,
Svoju decu volim ja! (“uključite se”)
Geg-geg-geg-geg,
Oni su moj beli svet!” (“uključite se”)

Pačići su u kolonu pošli za mamom i mašući nežnim krilima pozdravljali svet: kva-kva-kva-kva…(“uključite se”) Okupili su se oko onog jednog jajeta, iz kojeg nikako da se pojavi glava, očekujući još jednog brata. Pevali su mu u glas:

“Pat-pat-pat,
dođi nama i ti sad.” (“uključite se”)

Mama patka je kljunom malo kljucnula koru i …napokon se pojavila jedna crna glava… Gle! Iz jajeta izađe pače koje nije bilo zlatno-žute boje, već crne! Toplo se nasmeja i pozdravi svoju porodicu:

”Kva-kva-kva-kva,
evo stigao sam i ja!”(“uključi se”)

Svi ga iznenađeno pogledaše I rekoše:

“ Ti nisi kao mi, žućkasti pačići svi.”(“uključite se”)
Mama patka i njeni pačići, sa zadnjim crnim pačetom u voziću, krenuše do obližnjeg potoka, usput kvakćući i veselo mahajući krilima: kva-kva-kva-kva, (“uključite se”).
Mamin prvi zadatak je bio da nauči decu da plivaju. Kad su došli do potoka, najpre mama, a potom jedno po jedno pače, skočili su u vodu. Čulo se: buć-buć-buć-buć, (“uključite se”)
Pačići su zaplivali. Prskali su se bistrom vodom iz potoka: pljus-pljus-pljus-pljus, (“uključite se”).
Zatim su primetili loptu u potoku i započeli igru dobacivanja…(igramo se) Samo crnom bratu niko nije hteo da baci loptu!
Ubrzo je došlo vreme za spavanje i odmor. Svi su opet za mamom pošli: kva-kva-kva-kva, (“uključite se”).
Crni brat je išao poslednji i u jednom trenutku se spotakao i pao… Svi su se u glas smejali i zadirkivali ga: smotanko-trapavko, smotanko-trapavko! (“uključite se”)
Crno pače ne samo što je bilo veliko i nezrapno, već mu je nasred lica čučao dug i neugledan kljun!
Mama patka se ljutila na svoje pačiće i prekorno im je govorila: “Deco moja, ne zadirkujte brata, zbog toga će biti svađe, a možda i rata!”(“uključi se”)
Usput su naišli na svoje prve komšije: mamu koku i njene piliće.

Pilići su pijukali: “Pi-pi-pi-pi-pi pi-pi, mama, mama, gde si ti?” (“uključite se”),
Mama koka je odgovarala:
“Ko-ko-ko-ko-ko-ko-da, evo deco, tu sam ja.” (“uključi se”)
“Pi-pi-pi-pi-pi-pi-pi, gladni smo ti mama mi.” (“uključite se”),
Mama ih je smirivala:
“Ko-ko-ko-ko-ko-ko-da, meni zrno, vama dva!” (“uključi se”)

Kad su ugledali crno pače na kraju kolone, mama koka je podrugljivo rekla:
“Oh, kakav je ovo stvor, crn I veoma spor?!” (“uključi se”) Brzo je odvela je svoju decu da se ne bi uplašili od crnog pačeta. Išli su u koloni glasno pijukajući:
“Pi-pi-pi-pi-pi-pi-pi!” (“uključi se”) (deca sedaju na određeno mesto u sobi)
Tu negde, u njihovoj blizini, gegala se i mama guska sa svojim guščićima. Bila je veoma bučna:

“Ga-ga-ga-ga-ga!” (“uključite se”) Kada su ugledala mamu patku i njeno crno pače, guska je prestrašeno rekla:
“Ga-ga-ga-ga-ga, nek se čuje, nek se zna, crno pače je nesreća! (“uključi se”)

Mama patka je pesmom pokušala da pobedi crne misli njene komšinice guske:
“Kva-kva-kva, ponosna sam mama ja! (“uključi se”)
Guska se sa svojim guščićima brzo odgegala na drugu stranu: geg-geg-geg. (“uključite se”) (deca sedaju na određeno mesto u sobi)
Sada su dvorištem šetali samo patka i pačići. Bili su veoma umorni. Imali su uzbudljiv dan. Prošli su kroz mnoge prijatne i neprijatne situacije. Mama je želela što pre da zaspi. Pačićima se takodje spavalo i počeli su da zevaju: zev-zev-zev-zev. (“uključite se”)
Kada je mama zaspala, jedno pače je predložilo ostaloj braći da oteraju crno pače, bojeći se da bi im moglo doneti nesreću! Šuškali su da je njegov dugi kljun veoma ružan i baš ničemu ne može da služi! Zajedno su zamahnuli krilima i ustremili su se svojim kljunovima na crnog brata terajući ga:
“Iš-iš-iš-iš od nas, ti nisi više bratić naš!” (“uključite se”)
Crno pače nemade kud. Izađe u noć tamnu kao njegovo perje. Pronašao je jedan žbun da ga zaštiti od hladnoće, tu je zastao i zaspao.
Ujutru, kada se crno pače probudilo, nije želelo da razmišlja crno, već ružičasto! Zato je smišljalo vežbe za jutarnju gimnastiku. Zapevalo je:
“Jedan-dva, jedan-dva, rodio se divan dan, jedan-dva, jedan-dva crno pače to sam ja! (“uključi se”)
Umesto da bude tužno, crno pače je zračilo vedrinom, kao da je znalo onu staru izreku: u zdravom telu, zdrav je duh!
Kada se mama patka probudila, odmah je primetila da nema crnog pačeta. Pomislila je da je otišlo da se kupa. Ubrzo su se svi pačići probudili veoma gladni pa im je mama predložila da krenu na doručak. Mislila je da će im se njjeno crno dete pridružiti. Objasnila je deci da mogu jesti pšenicu i kukuruz, ali da se čuvaju žućkastih kamenčića.
“Slušajte pažljivo,” rekla je mama patka, “žuti kamenčići su veoma privlačni, liče na hranu ali su veoma opasni. Kada bi se nekom žuti kamenčić zaglavio u grlu, taj bi se odmah udavio. To bi bilo veliko zlo! Jedini spas bi bilo da naiđe neko sa dovoljno dugačkim kljunom i da žuti kamen izvadi iz grla davljenika.”
U međuvremenu crno pače se nakon gimnastike odmaralo i sunčalo na jutarnjem suncu.
Patka i pačići su pronašli mesto gde je bilo puno zrnevlja i počeli su da kljucaju: kljuc-kljuc-kljuc. (“uključite se”)
U tom trenutku, jedno pače je progutalo žuti kamenčić misleći da je kukuruz i počelo je da se davi. (pokazujem na jedno dete)
Držalo se za grlo pokušavajući da udahne vazduh: “Kva-kva-kva!!! (“uključi se”)
Mama je zapomagala i zvala da joj pritekne u pomoć neko ko ima dovoljno dug kljun da izvuče kamenčić: “Kva-kva-kva, pomozite mom pačetu sad!” (“uključi se”)
To je čulo crno pače. Odmah je potrčalo da pomogne svom bratu. Svojim dugim kljunom izvadio je kamenčić koji se zaglavio u grlu. (deca odigravaju scenu)
Kada je kamenčić bio izvađen, pače se zakašljalo i potom duboko udahnulo vazduh punim plućima!
Hajde i mi da predahnemo od uzbuđenja i udahnemo vazduh deset puta duboko, dišući na nos! (izvodimo vežbe pravilnog disanja).
Svi su od sreće poskoćili, veselo mašući krilima: “Kkva-kva-kva” (“uključite se”)
Draga deco, došli smo do kraja naše priče. Ova priča ne bi bilo tako lepa da je nismo zajedno ispričali. Ali ovde nije kraj! Kao da čujem zvuke gitare.
U drugom dvorištu jedan dečak je svirao gitaru i tom veselom pesmom ćemo doći do pravog, pravcatog kraja priče:

“Sanjajmo boje, nije važno da l su moje il tvoje. Noć je tamna, od crne boje dolazi sama .
Svet je lep kada sanjamo, kada sanjamo.
Hajde zajedno da sanjamo, da sanjamo.(2x)
Sanjajmo boje, nije važno da l su moje il tvoje. Nebo je plavo, a u nečijem oku je stalo.
Svet je lep kada sanjamo, kada sanjamo.
Hajde zajedno da sanjamo, da sanjamo.” (2x)
(deca se pridružuju pevanju uz gitaru)

Dodatak: Intervju sa decom
Po čemu su pačići bili slični a po čemu različiti?
Zašto su ostala braća oterala crno pače?
Kako se ponašalo crno pače kada je ostalo samo?
Kako se ti ponašaš kad ugledaš nekog drugačijeg od sebe?

Poruka:
Volimo sebe onakve kakvi jesmo,
poštujmo prirodu i izgled svoj.
Volimo druge kakvi jesu,
u različitosti nađimo pravi spoj.

K R A J

Suadu Hodžić sam upoznala tokom održavanja seminara Moć mašte, moć pokreta u Novom Pazaru. Pošto je već imala moje knjige bila je upoznata sa dramskim metodom i pokazala mi je šta je do tada sa decom uradila. Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala sve njene tekstove. Dogovorile smo se da njene veoma maštovite i kreativne aktivnosti predstavimo na sajtu kako bi i drugi vaspitači zainteresovani za ovakav način rada bili u prilici da se upoznaju sa talentovanom vaspitačicom Suadom Hodžić i njenim tekstovima u kojima na najbolji način prikazuje dramski metod u praksi.

Dušica Bojović