Po motivima Ezopove basne
Priča iz knjige „Više od igre“
Omiljeno godišnje doba cvrčka bilo je leto. Voleo je da se izležava na livadi obasjanoj toplim sunčevim zracima. Satima je svirao violinu i veselo pevušio „Tra, la, la, la la, la! Do, re, mi, fa, sol!“
I mravi su mnogo voleli leto. Ali, mravi su razmišljali o nečemu što cvrčka nije uopšte zanimalo. Leto dođe i prođe, ne traje zauvek. Posle leta dolazi jesen, pa onda hladna zima. A kada stigne zima, hrane više nema. Zato se unapred treba pripremiti. Izreka kaže: „Danas misli na sutra.“ Mravi su vredno radili i sakupljali kukuruz.
„Tako ste zauzeti, samo radite, slažete, vučete, teglite“, čudio se cvrčak. „Zašto ne odmorite malo? Sedite pored mene u hladovinu, a ja ću vam svirati i pevati.“
„Nemamo vremena, a i tebi bi bilo bolje da se prihvatiš posla, umesto da po ceo dan gluvariš. Kajaćeš se zbog svog neodgovornog ponašanja, ali tada će možda biti kasno.”
Ali, cvrčak nije slušao. Nastavio je po starom.
Leto je začas prošlo. Stigla je jesen.
Cvrčak je voleo i jesen. Jesen je godišnje doba kada lišće menja boju.
Umetnička duša, cvrčak je naročito bio dirnut lepotom prirode u jesen. Listopadno drveće je izgledalo kao da gori i plamti obasjano grimizno-crvenom svetlošću.
To je cvrčka inspirisalo da piše, svira i peva najlepše pesme posvećene lišću. Zvuci violine pratili su ples lišća na vetru.
Cvrčak je skakutao sa drveta na drvo, sa lista na list, sa grančice na grančicu. Usput je sreo vevericu, gusenicu i ptičicu. I njih je pozvao da se igraju, ali je dobio isti odgovor: „Nemamo vremena! Imamo posla.“
Cvrčak se čudio: „Pa šta vam je svima? Život je lep! Priroda je divna! Vreme je toplo, miholjsko leto. Vetrić pirka. Hrane na sve strane. Voleo bih da igram, pevam i sviram zauvek. Jeeee!!!“, napravio je kolut razdragani cvrčak.
Upravo tada, mala mravica je prolazila pored panja na kome je cvrčak iz-odio svoju novu muzičku kompoziciju „Simfonija u cvrc mollu”.
Mravica je zastala da se odmori. Na leđima je nosila veliko i teško zrno pirinča.
„Uf… Ovo je tako teško. Kada bih našla nekoga da mi pomogne. Trebala sam da zamolim svog brata da pođe sa mnom“, mrmljala je sebi u bradu mravica.
„Da li vam je možda potrebna pomoć?“ skočio je sa panja cvrčak, naklonio se poput pravog džentlmena i upitao mravicu.
„Iju! Kako ste me prepali. Nisam vas videla gospodine cvrčku. Da, potrebna mi je pomoć! Moj mravinjak nije daleko, ali ovo zrno je veoma teško.“
„Veoma rado ću vam pomoći!“ veselo je zacvrčao cvrčak. Uskoro su stigli do mravinjaka.
„Hvala vam mnogo,“ rekla je mravica. „Ako se nekada nađete u nevolji, znate gde živim.“
Ubrzo su dani postali kraći. Sunce se sakrilo iza tmurnih, sivih oblaka. Vetar severac je fijukao. Opalo lišće je nestalo pod snežnim pokrivačem. Stigla je zima.
Cvrčku nije više bilo do pesme i igre. Bilo mu je hladno i bio je gladan. Livade i polja su smrzla i sva hrana je nestala. Zvuk violine postao je škriputav.
„O, šta ću sada da radim. Jadan ja! Gde da idem, gde da se zagrejem?“ kukao je cvrčak.
Odjednom, setio se male mravice. „Otići ću do njenog mravinjaka. Možda će se setiti svog obećanja. Potražiću skrovište i hranu.“
Stigao je do mravinjaka i zakucao na vrata.
„Mravi zdravo, pomozite drugu u nevolji. Trebalo je da vas poslušam. Sada ću se smrznuti, ili ću umreti od gladi“, zavapio je cvrčak.
Mravi su sazvali sastanak kolonije da se dogovore šta da urade.
„Sam je kriv. Dok smo mi vredno radili on je gluvario,“ ljutito je rekao stari mravac.
„Jeste, ali sada se pokajao. Mnogo lepo svira. To je isto rad, rad duše“, ustvrdila je baka mravica.
„Osim toga, priskočio mi je u pomoć. Bio je jako ljubazan“, dodala je mala mravica.
„Imam rešenje. Primićemo ga u mravinjak, ali moraće da plati stan i hranu“, rekao je veliki mrav. „Kako?“ uglas su svi zapitali.
„Lepo. Sviraće nam i pevati dok se mi odmaramo. Muzika je hrana za dušu.“
Mravi su saopštili cvrčku svoju odluku. Cvrčak je bio srećan i zadovoljan. Celu zimu su proveli u toplom mravinjaku pevajući i igrajući. U veselom raspoloženju dočekali su Deda Mraza koji je cvrčku svečano uručio violinu napravljenu u Italiji u gradu Kremoni. Violina je bila prva nagrada na konkursu za najbolju sinfoniju.
Sa decom ćemo napraviti listu radnji u basni i na osnovu nje dramatizovati basnu u obliku akcione priče
Primer liste radnji koja su deca sastavila:
- mravi vredno rade i sakupljaju hranu. Neka deca pantomimom opišu radnju, a onda na kratko „zamrznite” sliku
- cvrčak peva, svira, igra. Neka deca pantomimom opišu radnju, a onda na kratko „zamrznite” sliku
- dolazi jesen, deca oponašaju pokretima promene u prirodi
- dolazi zima, isti scenario
- cvrčak je gladan i hladno mu je. Neka deca pantomimom opišu radnju, a onda na kratko „zamrznite” sliku
- mravi na sastanku
- svi igraju i pevaju
- dolazak Deda Mraza
Pokretne aktivnosti
Dajte deci zadatak da glume pripadnike jedne mravlje kolonije u kojoj radnici-mravi treba da urade sledeće zadatke:
- odlaze napolje u potragu za hranom
- dovlače hranu u mravinjak
- brinu o jajima, sklanjaju ih na toplije mesto
- kopaju kanale
- čiste mravinjak