(akciona dramatizacija)
Odlomak iz knjige „Priča u igri, igra u priči“ – interaktivne priče za decu
Narator: U jednom seoskom dvorištu živele su zajedno, u slozi, domaće životinje. Posebno srećne bile su mame sa svojom decom. Najglasnija je uvek bila mama koka.
Deca/koke: Ko-ko, ko-ko-da, ko-ko. ko-ko-da! (pljeskaju u taktu)
Narator: Ona je mnogo vodila računa da se njena deca zdravo hrane.
Koke/deca:
Ko-ko, ko-ko-da,
ko-ko. ko-ko-da! (pljeskaju u taktu)
Draga deco tu sam ja
donela sam zrna sva.
Narator: Povazdan ih je prebrojavala, jer je to bila brojna porodica
Koke/deca: Jedan, dva, tri, četiri, pet; jedan dva tri, četiri pet! (broj eprste na jednoj ruci)
Narator: Pored koke živela je mama patka sa svojim pačićima…
Deca:
Kva-kva, kva-kva,
kva-kva, kva-kva! (pljeskaju u taktu)
Srećna mama,
to sam ja! (mašu krilima)
Narator: Ona se pravila važna jer su njena deca bila najbolji đaci u pačjoj školi. Hvalila se svima:
Deca/patke:
Jeste l’ čuli kumo,
verujte bez šale
otvorila se škola
za pačiće male!
Narator: Najveća mama od svih mama u dvorištu je bila mama krava
Deca: Muuuuuu! (udaraju nogom o pod)
Narator: Ona se ponosila visokim stasom i snagom svoja dva teleta. Vodila je računa da uvek budu čisti i uredni.
Krave/deca:
Čistoća je pola zdravlja
neka znaju svi!
Najlepša su u dvorištu
Moja deca, mu-mu-mi!
Narator: Mama ovca …
Deca: Beeeeee!
Narator: Povazdan se brinula da njeni jaganjci ne krenu u šumu. Tamo ih je vrebao opasni vuk.
Ovce/deca:
Beeeee, jaganjci moji mili
dođ’te bliže mami.
ne smem da vas pustim
da budete sami.
Narator: Mama mačka…
Deca/mace: Mijauuuu! (zamahuju rukom kao kandžom)
Narator: Uvek je bila raspoložena za igru sa svojim mačićima. Takođe ih je učila lepim rečima.
Deca/mačke:
Baš sam srećna u svakom pogledu
što će moji mačići naučiti da predu.
Prrrrrrrrr! Frrrrr!
Narator: Međutim, jednoga prolećnog dana, kada je mama koka prebrojala svoje piliće…
Mama koka: Jedan, dva, tri, četiri… jedan, dva tri četiri…. (češkaju se po glavi, broje na prste)
Narator: Shvatila je da jedno pile nedostaje…
Mama koka: Jadna ja! Šta ću sad!
Narator: Mama koka je odmah krenula da ga traži. Prvo je srela patku.
Mama koka: Patko, da li si videla moje pilence?
Mama patka: Kva-kva, nisam!
Narator: Mama koka je nastavila dalje da traži svoje pilence. Došla je do krave i pitala je:
Mama koka: Da li si, kravo, videla moje pilence?
Mama krava: Muuuu, nisam!
Narator: Zatim je otišla kod ovce.
Mama koka: Da li si, ovco, videla moje pilence?
Mama ovca: Beeeee, nisam!
Narator: Mama koka je bila sve više i više zabrinuta. Otrčala je do mačke.
Mama koka: Da li si, maco, videla moje pilence?
Mačka: Mijau, nisam!
Narator: Mama koka se mnogo uplašila. Počela je da pada noć. Na kraju je videla petla. Potrčala je prema njemu i zakokodakala…
Koka/deca: Petliću, šareni repiću, da li si video naše pile.
Petao/sva deca: Kukurikuuuu! Nisam. Jadan ja!
Narator: Koka je povikala…
Koka: Poskoči na tarabu,
pogledaj na livadu
u zelenu travicu
da l’ mu vidiš glavicu?
Narator: Petao …
Sva deca: Kukurikuuuuu!
Narator:…Je skočio na tarabu i u zelenoj travi ugledao žutu glavicu svoga pileta. Mama koka i tata petao su počeli da ga zajedno dozivaju…
Koka i petao/sva deca:
Kukuriku, ko-ko-da,
pile naše maleno,
brzo kući dolazi
kroz ogradu prolazi!
Narator: Pile je doskakutalo do zabrinute mame i zabrinutog tate. Pognulo je glavu i posramljeno reklo:
Pile/sva deca:
Pi-pi-pi, pi-pi, pi-pi! (pljeskaju u taktu)
izvinite mnogo svi.
Zanele me bubice
iz zelene travice.
Narator: Sve mame u dvorištu bile su srećne što su koka i petao pronašli svoje dete, nestašno pile. Sva deca u dvorištu, pilići (oglašavanje), jagnjići, (oglašavanje) pačići, (oglašavanje) telići (oglašavanje) i mačići (oglašavanje) su složno zapevala pesmu za svoje mame.
Ispred našeg dvorišta
cveće je u cvatu
sunašce ga miluje
kupa ga u zlatu.
Nabraćemo buket
najlepšega cveća
daćemo ga mamama
da ih prati sreća.