Akciona priča
Kada pričate sa decom akcione priče, nema potrebe da ih znate napamet i da ih čitate. Dovoljno je da sami, pre pripovedanja, pročitate nekoliko puta priču. Sledeći korak je da sa decom diskutujete o priči i njenim junacima, da se dogovorite o ključnim rečima. Moji predlozi su samo ideje, a vi ih razradite sa decom. Najveći doživljaj deci će biti ako priču pripovedate, ako je improvizujete. Budite opušteni, budite dinamični, krećite se između grupa, procenite kada treba da određenoj grupi dodate akciju. Postavljajte pitanja: „Kako se čuje voda, neka žubori malo jače, a sada malo tiše…“ili „Hmmm, ova pečurka mi je nešto klimava, hajde opet…“
Igrajte se! Uživajte!
Predlog za podelu dece u kategorije:
- GRUPA – ŽIVA PRIRODA:
VELIKA PEČURKA: Ruke iznad glave, stoje na jednoj nozi
MAHOVINA: Mmmmmm, meko
BOBICE: Njam, njam (trljaju se po stomaku)
ŽIVOTINJE (neka svako dete izabere svoju životinju i dočara oglašavanje)
PTICE: Ćiju, ćiju
LIŠĆE: Ššššššššššššš
- GRUPA – OSTALO: NEŽIVA PRIRODA I MAGIČNA BIĆA
VODA: Buć, buć
SMEH/SMEJE/: Ha,ha ,ha!
MAGIČNA ŠUMA: Huuuuuu!
ŠUMSKA VILA: Ustanu, okrenu se oko sebe i pljesnu rukama
ZAJEDNIČKE KLJUČNE REČI ZA OBE GRUPE :
SURI ORAO: Klik, klik (mašu rukama)
VESELICA: To sam ja! (naklon)
VESELICA
Nekada davno u MAGIČNOJ ŠUMI ispod VELIKE PEČURKE živela je jedna devojčica. Ona je spavala na mekanoj, zelenoj MAHOVINI. Volela je da leži na MAHOVINI uživajući u pesmi LIŠĆA, CVRKUTU ptica I zvukovima šumskih ŽIVOTINJA. Hranila se slatkim BOBICAMA, a VODU je pila iz najčistijeg izvora. Devojčica se zvala se VESELICA. Ona je najviše volela da se SMEJE.
VESELICA se SMEJALA svima: drugoj deci, ŽIVOTINJAMA, MAHOVINI, LIŠĆU, PTICAMA, BOBICAMA, VODI, čak i PEČURKI. Međutim, VESELICA se SMEJALA i kada to nije bilo učtivo. Ona se SMEJALA i kada bi neko bio u nevolji. Na primer, ako bi mali dečak pao sa drveta na bodljikave BOBICE, zapleo se u LIŠĆE i otkotrljao se sa PEČURKE na MAHOVINU ili čak u VODU, VESELICA bi se SMEJALA.
Deca su se zbog toga naljutila na VESELICU. Odlučila su da odu kod SUROG ORLA čije je gnezdo bilo u blizini VODE, na najvišem drvetu sakriveno najgušćim LIŠĆEM.
„SURI ORLE“, rekla su deca, „VESELICA nas ismejava. Ona se stalno SMEJE svemu: ŽIVOTINJAMA, LIŠĆU… ma baš svima i svakome,“ u glas su pričala deca.
SURI ORAO se zamislio i rekao: „Ali ja sam mislio da je SMEH dobar.“
Deca su odgovorila: „U pravu si, ali ne baš uvek.“
ŽIVOTINJE, PTICE, BOBICE, LIŠĆE, PEČURKA, MAHOVINA, VODA, svi su se složili sa decom.
„Hmmmm „ počešao se po glavi SURI ORAO, „Ovo je veliki problem, moramo da pozovemo u pomoć ŠUMSKU VILU.“
VODA je zažuborila, a LIŠĆE zašuštalo i prenelo poziv ŠUMSKOJ VILI. Ona se ubrzo pojavila.
„U čemu je problem, moji dragi stanovnici?“ upitala je nameštajući svoju dugu, razbarušenu zelenu kosu.
SURI ORAO, ŽIVOTINJE, deca i PTICE objasnili su ŠUMSKOJ VILI problem koji imaju sa VESELICOM i njenim SMEHOM.
„U pravu ste, ponekada SMEH ne prija.“ mudro je zaključila ŠUMSKA VILA.
Specijalnom magijom preko LIŠĆA, kroz MAGIČNU ŠUMU, poslala je poziv VESELICI da dođe.
VESELICA je potrčala čim je čula poziv koji joj je LIŠĆE prenelo. Kada je bila u blizini PEČURKE, ŠUMSKA VILA je podigla jedan koren i nežno spotakla VESELICU, taman toliko da se ona otkotrljala i upala u VODU.
ŠUMSKA VILA, SURI ORAO, MAHOVINA, LIŠĆE, BOBICE, PEČURKA, PTICE, sve ŽIVOTINJE, pa čak i VODA počeli su da se SMEJU na sav glas jadnoj, mokroj VESELICI. Smejala su se i sva deca.
Ona se osetila veoma loše. Povredio ju je njihov SMEH. Njoj nije bilo ništa SMEŠNO, bila je mokra i malo ju je bolelo koleno.
ŠUMSKA VILA i SURI ORAO nežno su je stavili na PEČURKU. Sve su joj objasnili.
Od toga dana VESELICA se nikada više nije SMEJALA kada bi neko bio u nevolji.
Bila je zahvalna ŠUMSKOJ VILI, SUROM ORLU, PTICAMA, MAHOVINI, ŽIVOTINJAMA, LIŠĆU I VODI što su joj pokazali kako da bude dobar stanovnik i pravi drug u MAGIČNOJ ŠUMI.