Dramski metod i seminar „Moć mašte, moć pokreta“ u praksi Emine Živojinović i dece iz vrtića Bambi PU Nada Naumović Kragujevac
Tema vaspitno-obrazovnog rada za mesec januar bila je „Priča u govornom i dramskom stvaralaštvu“ i realizovana je priča „Noć i dan“ iz knjige „Priroda deca pripoveda„.
NOĆ I DAN
(po motivima i ndijanske narodne priče)
Podelite decu u dve grupe: medvedi i zeke
U početku, kada je zemlja bila mlada devojka, dan nije postojao. Nije bilo ni Sunca ni Meseca. Samo mrkli mrak. To je stvaralo dosta problema. Nije lako kretati se po mraku. Možeš da se sa nekim sudariš, da upadneš u rupu, da se sapleteš. Životinje su se sastale da se dogovore šta da rade. Pošto je sova bila najmudrija, čuvar znanja i ptica koja u mraku najbolje vidi, životinje su potražile njen savet.
„Mislim da problem dana i noći treba da reše medved i zec. Medved je snažan i hrabar, zec se kreće svuda i promućuran je, pa neka se njih dvojica dogovore.
Medved je hteo da ostane večna noć. Njemu je to odgovaralo. Lovio je noću.
Zec je želeo da povremeno bude i dan. Bio je pomalo plašljiv. Trzao se na svaki šum. A noću sve izgleda drugačije. Šuška i krcka na sve strane. Zato su mu i uši porasle. Kada već ne vidi dobro, barem da čuje dobro.
(neka svaka grupa pantomimom dočara kretanje u mraku. Deca mogu da zatvore oči, grupa medvedi može da prikaže vrebanje plena, a grupa zeka neka dočara njegovu plašljivost)
Odlomak iz priče
Deca su podeljena u dve grupe.
U grupi medvedi su bili: Ognjen Marić, Ognjen Mihajlov, Todor, Ilija, Staša, Konstantin, Marko, Nikola i Strahinja.
U grupi zeke bile su:Milica, Jelena, Dunja; Elena, Vanja, Teodora, Marija Milovanović, Jana, Iva i Ljubica.
Deci je zanimljivo da se u ulozi zečeva i medveda, takmiče u izgovoru reči noć i dan.
Interesantan im je završetak priče, kada se medved naljutio na zeca što je izgubio u verbalnom nadmetanju, i iščupao zecu skoro čitav rep.
Nakon realizovane priče, vodimo razgovor o tome kakvo je bilo ponašanje medveda.
Dečji iskazi:
Ognjen Marić: „Medved se ružno ponašao. To nije trebalo da radi svom drugaru. Drugari treba da se igraju i normalno druže“
LJubica: „Medved je veoma grub. Nema veze što je dan počeo, ipak će biti još uvek i noć“.
Teodor: „To nije bilo lepo od njega, može da lovi i danju i noću, šta mu fali“
Dunja: „Medved nije morao da udari zeca, zato što mu on nije ništa uradio, samol je pobedio“.
Milica: „Zeka je samo pobedio u trci, a mogao je i meda da pobedi drugi put“.
Deca su odigrala igru uloga na temu „Ljutnja„.
Situacija 1
U prvoj situaciji Milica i Vanja su drugarice iz grupe koje se svađaju oko lutke.
Milica objašnjava:“Srele smo se i hoćemo da se igramo istom lutkom i posvađale smo se“.
Milica: „To je moja liutka“
Vanja: „Ja sam je prva uzela“
Milica: „Vrati mi“
Vanja: „Ja sam je prva videla“
Milica: „Daj mi tu lutku“
Vanja: „Ne dam, par minuta si se ti igrala“
Milica: „Ti si mi otela iz ruke“
Vanja: „Kako, kada sam bila sa Jecom i Dunjom“
Milica: „Pa mogla si lepo da me pitaš“
Konflikt ne može da se reši. Milica predlaže da pozovemo vaspitačicu. Ljubica je u ulozi vaspitačice.
LJubica:“Lepo se igrajte, ili vam ja uzimam lutku“
Milica i Vanja:“Hoćemo vaspitačice“.
Milica daje lutku Vanji:“Evo ti“
Vanja:“Ma neka, uzeću ja neku drugu“
Diskusija. Ponovno odigravanje igre uloga sa različitim rešenjima. Razgovaramo o osećanjima. Prikazujemo zamrznutim slikama osećanje ljutnje.
Situacija 2
Dva druga iz grupe: Ognjen Marić i Terodor Petronijević. Ljubica daje predlog da Teodor Ogija udari slučajno, a Ognjen misli da je on to uradio namerno.
Ognjen (ljutito) :“Hej, zašto si me tako udario“
Teodor: „Nisam nametno“
Ognjen: „Jesi, lažeš, video sam te“
Teodor: „Nisam“
Ognjen: „Tim tvojim avioniom namerno si me udario. Bio si ljubomoran zato što sam se ja zagledao u neku igračku, koju si hteo ti i zato si me udario“.
Teodor: „Zašto se ti nisi sklonio“
Ognjen: „Nisam znao da ćeš da me udariš. Mislio sam da si mi drug, ali ako hoćeš da budemo drugari, hajde da rešimo problem zajedno“
Teodor: „Hajde da se igramo zajedno“
Ognjen: „Hoćeš mi biti stvarno drug“
Teodor: „Da“.
Diskusija. Ponovno odigravanje igre uloga sa različitim rešenjima. Razgovaramo o osećanjima. Prikazujemo zamrznutim slikama osećanje sreće.
Situacija 3
Dunja je u ulozi majke, Marko u ulozi oca, a Jelena je ćerka koja neće da sredi sobu, a mora da ide u vrtić.
Dunja: „Sine, sredi sobu pa da idemo u obdanište“.
Jeca: „Neću mama“
Marko: „Dunju i mene će da tuže kod direktora, pošto kasnimo na posao“.
Jeca: „Necu mama“.
Dunja: „Moraš da ideš u obdanište“
Jeca: „Neću mama“.
Marko: „Ima da te bijem svaki dan“.
Jeca: „Neću“.
Dunja: „Moraš, ti si to rasturila i moraš da središ“.
Marko: „Moraš da je središ, ubiću te kao sliku ako to ne uradiš“
Dunja: „Moraš da središ sobu, inače ću da te kaznim“
Jeca: „Sredi je ti, kad dođeš s posla“
Dunja: „Pa nisam je ja rasturila, nego si ti“
Marko: „Ne budeš li je sredila, srušiću ti sobu“
unja (viče) : „Kasnimo na posao, i ti u obdanište“
Marko: „Neću da te upišem u školu, da znaš“
Jeca: „Ako hoćete da je sredim, srediću je kad dođem iz vrtića“
Dunja: „Obećavaš“
Jeca: „Obećavam“.
Nakon završene situacije razgovaramo da li je u redu da roditelji umesto dece sređuju njihovu sobu. Sve deca se slažu da nije, osim Marka koji kaže da roditelji treba da pomognu deci, ako im je teško.
Diskusija. Ponovno odigravanje igre uloga sa različitim rešenjima. Razgovaramo o osećanjima. Prikazujemo zamrznutim slikama osećanje straha.