Priča vodene kapljice iz knjige Priroda deci pripoveda

Dramski metod i seminar „Moć mašte, moć pokreta“ u praksi Emine Živojinović i dece iz vrtića Bambi PU Nada Naumović Kragujevac

Realizovala sam Priču vodene kapljice iz knjige Priroda deci pripoveda

U toku pripovedanja koristili smo dramsku tehniku narativna pantomima

 „Uh, dosadilo mi je da budem zamrznuta. Smorila sam se. Čitave zime nisam mrdnula. Sada sam puna snage. Tra-la-la, la-la! Zima je otišla,“ veselo je pevušila kapljica vode ljuljuškajući se na zelenom listu.

„Želim avanturu, da okusim život. Valjda neću zauvek ovde ostati, zalpljena za list,“ pitala se.

Njene želje čuo je vetar. Vetrovi su pravi vragolani. Vole da se igraju kišobranima, šeširima, papirom. U jesen im je najveća zanimacija opalo lišće. U proleće i leti, ispunjavaju želje vodenim kapljicama. Organizuju im, poput ljubaznog turističkog vodiča, provod. Vode ih na put oko sveta, pa i malo dalje.

Sunce im asistira, zajedno sa oblacima. Kakvi su to šereti. Od dece su naučili da igraju žmurke.

(neka se deca podele u tri grupe: sunce, vetar i oblaci i odigraju igru žmurke)

 

Odlomak iz priče

Deca su sa velikim oduševljenjem i iznenađenjem slušala priču o avanturi jedne kišne kapljice. Iskustveno im je bilo nepoznato da jedna obična kapljica vode može da oživi i ima svoju priču. U jednom momentu u priči deca se dele u grupe da odigraju žmurke baš kao što su to učinili i Sunce, Vetar i Oblaci. Oduševljena su igrom.

U grupi Sunce su: Nikola, Dunja, Iva, Marija.M., Ljubica, Mia, Milica.

U grupi Vetar su: Teodora, Vanja, Elena, Ognjen Marić, Janko K.

U grupi Oblaci su: Konstantin, Staša, Todor, Teoor, Ilija, Marko

Dogovaraju se koja će grupa da žmuri. Odlučuju da to bude Sunce.

Momenat u priči, kada se kapljica nađe u oblaku gde se druge kapljice sudaraju, deca žele da oponašaju, Marko komentariše: „Što smo se izboksovali“.

Momenat u priči, kada kapljice plešu u krug, Marko opet prati komentarom „Uf, zavrtelo mi se u glavi“

Deca, u početku nisu pogodila gde se to kapljica našla kada „je uronila u proziran bazen sa staklenim zidovima„.

Vaspitač im praktično pokazuje, tako što staklenu čašu puni vodom na česmi.

Nakon realozovane priče vodimo razgovor.

Gde je sve bila vodena kapljica?

M.M. :“Prvo je bila na list, pa joj je vetar pomogao da leti pa se onda našla u oblaku. Onda je neka kapljica gurnula i nije  joj se izvinila. Tada je veliki sivi oblak pljucnuo i počela je da pada kiša i kapljica je pala na veliku stenu, i onda je upala u zemlju i lutala po nekim tunelima, jer nije znala gde je izlaz. Onda je vodena gusenica htela da je pojede“.

Ljubica:“Onda je videla puno kapljica, kao da je bio sastanak, i plesala je u krug. Iz zemlje je završila u cevi, iz cevi u čaši, a iz čaše u ustima onog prijatnog dešaka koji je napravio Sneška Belića u onoj drugoj priči i onda je on popio“.

Gde je kapljici bilo najlepše?

M.M. :“Kapljici je bilo najlepše u dečijim ustima, zato što je sve vreme iskusila veliku avanturu, ali joj je trebao mali odmor i baš joj je drago što je svratila kod njenog drugara umetnika koji je napravio Sneška Belića i od tog Sneška Belića je napravio nju jer se kapljica otopila od Sneška Belića kad je došlo proleće“.

Ljubica:“Kapljici je bilo najlepše u dečijim ustima, zato što kad je onaj dečak napravio Sneška Belića, njoj je bilo lepo i plesala je oko Sneška Belića“.

Janko K. :“Kapljici je bilo najlepše kad je vetar podigao, zato što je mogla da bude na nebu. Bila je puna snage i srećna“.

Teodor:“Kapljici je bilo najlepše kad je bila u crno-sivom oblaku zato što je tako mogla da nađe još nekog prijatelja“.

Marko:“Kad je vetar duvao i u dečijim ustima, zato što joj se svidelo kad leti i svideli su joj se zubi“.

Todor:“Na sastanku vodenih kapljica, zato što je tamo imala puno drugara“.

Deca glume osećanja kapljice koje je doživljavala na svom putu povremeno zamrzavam sliku i upotrebljavam tehniku „glasne misli„.

Dok se nalazila na listu: „Zalepljena sam za ovaj list i ne mogu da se odlepim. Šta ću ja na ovom listu, ne mogu da se mrdnem“ (M.M.)

Kad leti ka oblacima:“Ju, vidi odakle ja na nebu. Mislim da sam izgubila malo kilograma. Probaću da poletim još malo više“ (Milica)

Kad je u oblaku:“Vidi kako je ovde sivo i mračno, ovde ima puno kapljica. Možda mogu da steknem nekog prijatelja. Jao, zašto me guraš, možeš bar da se izviniš. Kakva si ti to kapljica“ (Ljubica)

Dok pada na zemlju:“Jao gde ću da padnem? Eno ga dole auto-put, neću valjda na auto-put“ (Todor)

Kad se nalazi na steni: „Gde sam ja ovo, mnogo je mračno, nisam htela da se izgubim, ali eto, desilo se. Moraću da pronađem put.“ (Dunja)

Kada se našla u zemlji:“Auh, neće valjda da me pojede ova velika glista. Kako ću sad da se spasim. Znam, sakriću se iza ovog korena maslačka“  (Marija M.)

Kapljica je u cevi:“Gde sam ja to? Ne mogu ništa da vidim. Nešto mi ovde ružno miriše. Aaaaaa, udarih se. Sutra ću imati tešku glavobolju“ (Milica)

Kapljica je u čaši:“Pa gde sam ja ovo? Svuda su stakleni prozori. Ne znam gde ću naći izaz? (M.M.)

Kapljica je u ustima dečaka: „Gde sam ja ovo? Nisam htela da me neko popije. Da li me neko popio?“ (Dunja)

Koga je kapljica srela na putu?

Animiram decu da priči dodaju nove elemente i likove radi dalje grupne dramatizacije.

Deca osmišljavaju scene i dijaloge.

Milica:“Dok je bila na listu, kapljica je srela gusenicu. Pričale su i gusenica je pitala kapljicu da li hoće neki dan da dođe do nje, u lisnu kuću“.

Janko K. :“Na listu je srela žirafu i pitala je, hoće li nekada da dođe da se poigraju i žirafa je pristala“.

Ljubica: „Dok leti, kapljica sreće ptičicu. Ptičica je pita gde je krenula i zove je da dođe kod njenog drugara koji je puno fin. On ima puno dragulja i dijamanata. Kapljica razmišlja, jer se on možda pravi fin, a ustvari je bezobrazan“.

M.M. :“Dok je bila u oblaku, sreće leptira koji je hteo da joj pomogne da se izvuče iz oblaka. Leptir je pokušao da joj pomogne da nađe put iz oblaka, ali onda je druga kapljica udarila leptira i on se povredio, ali je uspeo da joj pokaže put“.

Milica:“Dok je padala na zemlju, kapljica sreće svog starog prijatelja slikara. Sreli su se pre mnogo goidna i sad se opet sreću i on joj kaže da se dugo nisu videli. Kapljica je srećna, on joj je najbolji drug“.

Teodor:“Kapljica na steni sreće dobru osicu koja voli da se igra sa njom. Igrale su igru Pošo zeka u šumicu“.

M.M. :“Kapljica u zemlji sreće mrave“. „Kapljice, hej, možeš upoznati Kraljicu mrava“.

Kapljica: „Volela bih to“.

Mravi:“Evo, sada ćemo ti dovesti kraljicu mrava Anu“.

Kraljica mrava obraća se kapljici:“Dođi, pokazaćemo ti sve tunele u zemlji, pa možeš da izabereš put“

Konstantin:“Kapljica u cevi sreće bubamaru“. Bubamara:“Hoćeš da se igramo žmurke?“

Kapljica:“Može“.

Bubamara:“Ajde, ko će da broji?“

Kapljica:“Ja ću“.

Milica:“Kapljica u čaši sreće puno svojih drugarica kapljica. Imaju sastanak sa Kraljicom kapljica“.

Kraljica:“Morate da iygradite jedan vodeni yamak gde ćete svi vi da živite. Tu nećete moći da ležite po ceo dan, nego ćete morati i da radite. Završila sam sastanak“.

Ljuica:“Kapljica se u dečakovim ustima sreće sa jednim komadom šećera koji je dečak progutao“.

Komadić šećera:“Hoćeš da upoznaš našu Šećernu vilu?“

Kapljica:“Pa hoću, a gde ona živi?“

Komadić čećera:“Izgradili smo joj jedno brdo šećera, da tu živi  i da može da spava uvek“.

Kapljica:“Vau, hoću da dođem“

Komadić šećera:“Mogla bi da dođeš ona će ti dati šta god poželiš“

Kapljica:“Šta će mi dati?“

Komadić šećera:“Daće ti puno igračaka i ogrlica“

Kapljica:“Hvala ti, brzo idem“.

IMPROVIZACIJA: Tri agregatna stanja

 

Decu motivišite tako što ćete ih obavestiti da će imati čast da ugoste čarobnicu Prirodnicu. Ona će im objasniti naučna i veoma važna znanja.

(Vaspitač u ulozi) Dovoljno je da se ogrnete nekom zelenom maramom ili da stavite interesantan cvetni šeir.

Pojavite se u ulozi čarobnice Prirodnice i pozdravite se sa decom. Objasnite im da je njih mnogo, a vi ste pomalo zaboravni i da ćete ih zvati molekulčići. Prvi molekul, drugi molekul, treći molekul… Ali oni nisu obični molekuli nego molekuli vode. (neka deca predstave svoja znanja o vodi)

 

Odlomak iz knjige

Tečno stanje

Obeležite određenu oblast na podu, kružnog oblika. Prostor treba da bu-de toliki da kada se deca zbiju ostane dovoljno prostora oko njih.

Zatražite od dece-molekula da se pribiju što je god moguće bliže. Zadatak dece je da se kreću u raznim pravcima ali da ostanu na sredini obeležnog prostora. Nema guranja, potrebno je da što češće menjaju mesta, da se provlače, savijaju, menjaju pravac kretanja u ograničenom prostoru. Komentarišite da izgledaju veoma tečno i živahno.

 

Odlomak iz knjige