Dramski metod u praksi
Primena u praksi dramskog metoda iz knjiga Dušice Bojović i seminara “Moć mašte, moć pokreta-dramske tehnike u pričama za decu”
Autor: Suada Hodžić, vaspitačica u PU Mladost, Novi Pazar
Postavljeni ciljevi:
-razvoj govora
-sticanje novog znanja o insektima
-izgrađivanje vrednosnih stavova: odgovornost prema datom obećanju
-prihvatanje I uvažavanje posebnosti
-identifikacija određenih osećanja: strah, uzbuđenje, ljutnja,tuga, radost
– povećanje nivoa discipline kod dece
UVODNA IGRA: oponašanje mravljeg ritma dana
tehnika: narativna pantomima
Vaspitac daje instrukcije:
Pre nego što započnu svoj posao, mravi se zagreju radeći sklekove. (deca izvode desetak sklekova)
Zatim se dogovore koji posao će prvo obaviti. (došaptavaju se)
Dogovor je da prvo očiste put kojim će ići u nabavku hrane. (kreću se u krug brišući metlom stazu)
Nakon čišćenja staze, kreću se sporo i pažljivo osmatraju okolinu, mirišu, pipkaju, osluškuju, dodiruju, ponešto i pažljivo probaju. (ruka na čelo I sitnim koracima obazrivo se kreću, osvrćući se levo-desno, prate pripovedanje)
Upravo su naišli na veliku količinu hrane. Stali su. Prvo, čulom mirisa utvrđuju da li je hrana sveža. (mirišu zamišljenu hranu)
Sada se raspoređuju dvoje po dvoje, da bi im teret bio lakši. U paru je uvek lakše. (deca se okreću se svom paru I hvataju se za ruke na kojima stoji hrana koju nose do skladišta).
Određujemo prostor u sobi koji predstavlja mesto za odlaganje hrane.
Mravi, nekoliko puta idu po hranu I pune skladište. (deca ponavljaju radnju)
Vreme je da mravi predahnu i popiju vodu, da se osveže. Ali prvo moraju da pronađu vodu, potok, rečicu, izvor ili samo zaostalu baru od jučerašnje kiše.
Idu u potragu za izvorom. (kreću se radoznalo zavirujući u svaki kutak)
Pronalaze čist izvor vode. (neki kutak u sobi)
Saginju se da bi pili vode.(oponašaju)
Na izvoru pune svoje posude i odnose ih do skladišta gde je hrana. Sve treba da bude na jednom mestu. (odnose vodu do hrane)
Vreme je za ručak. (deca sedaju na pod I oponasaju jedenje)
Posle ručka mravi se kreću sve teže, jer su im stomaci puni hrane.(tromo kretanje)
To je znak da je za danas dosta rada!
Mravi odlaze pod tuš i sapunjaju se da bi sprali prljavštinu sa sebe.(oponašaju tuširanje)
Umorni su, spava im se. (deca zevaju)
Mravi odlaze na spavanje. (svako dete pronalazi svoj lični prostor za spavanje)
Puštam muziku Johannes Brahms – Uspavanka
Svanulo je. Mravi se bude. (bude se, protezu se)
Nastavljaju da vredno rade.
Ali, postoji jedan dan u nedelji kada mravi ne rade. To je petak! Dan za muziku i ples. Mravi svaki put biraju novu muziku. Ovog petka su izabrali da plešu uz pesmu “Bubamarac”.
(slušamo istoimenu kompoziciju i plešemo uz nju)
Bubamarac
Nije lako bubamarcu zum, zum, zum,
bubamarinom muškarcu zum, zum, zum.
Između tol’kih bubamara zum, zum, zum,
Iste boje, istih šara znati koja je njegova Mara zum, zum, zum.
Ref:
Bubamarac mora vreme gubiti,
I sve bube redom ljubiti.
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru.
Dok ne nađe svoju Maru.
Nije lako bubamarcu zum, zum, zum,
bubamarinom muškarcu zum, zum, zum.
Između tol’kih bubamara zum, zum, zum,
Iste boje, istih šara znati koja je njegova Mara zum, zum, zum.
Ref.
MRAVIĆ PINKI
Interaktivna priča
UVOD: Koristim tehniku vaspitač u ulozi.
Decu uvodim u aktivnost pričom da sam nedavno sa sinom bila u šetnji šumom. Kada odlazim u šetnju, onda nosim sunčane naočare i šešir. (promena uloge-stavljam šešir i naočare)
Ispričaću vam šta se sve desilo meni i mom sinu-nestašku!
Uspostavljam pozitivnu komunikaciju. Deci saopštavam da imam jednog veoma radoznalog sina koji svakog dana postavlja isto pitanje:
“Šta ću danas da radim”?
Jednog dana sam predložila da pođemo u obilazak šume. Moj sin se mnogo obradovao! Da vidim kako vi izgledate kada se radujete! (facijalna ekspresija radosti)
Nastavljam priču.
Dan je bio divan za šetnju šumom. Pripremili smo hranu i vodu, obukli trenerke i patike i pošli. Sa sinom sam napravila dogovor, da se ne gubi iz vida, da se ne odvaja od mene, da pazi kuda se kreće i da nikako ne sme da odluta daleko. Sin mi je čvrsto obećao, da se neće mrdnuti od mene i da šumom neće lutati sam.
Jesenje sunce se probijalo kroz grane borova i jela. Miris opalog lišća se širio na sve strane. Moj sin je bio očaran, kada je ugledao vevericu kako skakuće s grane na granu! Njegovoj sreći nije bilo kraja, kada je ugledao malog sivkastog zeca kako se šunja oko stabla. Zamalo da se spotakne na ježa koji se ušuškao u lišće i da se ubode na njegove bodlje, koliko je brzo jurnuo za zečićem. Uzalud sam ga dozivala da se vrati natrag. Uzalud sam ga podsećala na datu reč kako se neće od mene odvajati. Moj sin je bio sve dalje i dalje. Sve dublje i dublje je nestajao u gustoj šumu, trčeći za zecom, poput Alise u zemlji čuda. Uskoro sam videla samo jednu malu tačkicu u daljini, a i ona se izgubila.
Zaledila sam se od straha kada sam pomislila ko sve živi i šeta šumom. Deco, šumom ne šeta samo zec, veverica, jež, lane, već i…šta mislite, ko? (interaktivni kontakt)
Naravno! Šuma je dom divljih životinja, poput lisice i vuka. Oni šumom šetaju slobodno. To je njihova kuća. Toliko sam se uplašila da mi se pričinjavalo da čujem zavijanje čopora vukova u daljini. (facijalnom ekspresijom pokazujemo stanje straha I panike)
“Oh, teško meni!” pomislila sam.
Razmišljala sam šta ću sve uraditi kada ga pronađem.
“Zabraniću mu da igra komjuter, samo da ga nađem. Zapamtiće zauvek, da se dato obećanje mora ispuniti, zar me?” (interaktivni kontakt)
Kada se nešto obeća, to je veliko! Nikada nemojte da olako obećavate. Na primer, pozajmiš drugu igračku i on obeća da će je uskoro vratiti. Prođe neko vreme, a on se pravi toša i neće igračku da vrati. Baš ga briga što ti je obećao da hoće! Neispunjena obećanja nas čine tužnim. (facijalna ekspresija tuge)
Dok sam trčala za sinom, desilo se nešto neobično. Bila uplašena i zabrinuta da nisam gledala gde idem, i stala sam na mravinjak. Pošto sam dobro zaposlila svoje čulo sluha, načuljila sam uši da čujem u kom pravcu se moj sin kreće, jasno sam čula svaki šum. U momentu sam pomislila da mi se pričinjava. Kao da čujem piskave glasiće. Nisam mogla da verujem! Sagnula sam se i zagledala u mravinjak. Kako sam se iznenadila. Mravi su mi dovikivali i mahali svojim nožicama i ručicama da se sklonim sa njihovog mravinjaka. Bila sam veoma uzbuđena ali i začuđena što mogu da čujem mrave. (facijalna ekspresija kada smo uzbuđeni i začuđeni)
“Jao, gospođe mravice i gospodo mravi, izvinite, molim vas. Ja sam jedna zabrinuta majka u potrazi za svojim neposlušnim i nestašnim sinom koji je odlutao u šumu. Nisam namerno stala na vaš mravinjak,” počela sam da objašnjavam i da se pravdam.
Sagnula sam se još niže i u tom trenutku obratila mi se jedna mravica.
”Ja najbolje znam kako se osećate. Potpuno vas razumem. Majčinska briga je najteža. Nedavno se i meni nešto slično desilo. Da li želite da Vam ispričam?” upitala me je stidljivo.
“Izvinite, ali mnogo mi se žuri. Pada mrak, sunce zalazi, a u mraku, ah, ne smem ni da zamislim šta sve može da se dogodi mome sinu u mraku, u šumi.” odgovorila sam.
Mravica me je posavetovala da ne idem dublje u šumu.
“Tako ćete i vi zalutati. Sačekajte sina, vratiće se on ovom istom stazom.” mudro je zaključila. Prihvatila sam njen predlog. Sela sam na kamen pored mravinjaka i zamolila mravicu da mi ispriča svoju priču. Priču koju mi je ispričala mravica, želim sada da podelim s vama. Da bi nam priča bila zabavnija potrebna mi je vasa saradnja.
Decu upućujem koje su ključne reči i kako da aktivno sudeluju u pripovedanju.
Devojcice, obratite paznju: kada god u prici cujete reč “mama” vi treba da dodajte kažete: “Pinki-linki-sinki”.
Decaci, kada čujete ime mrava Pinki, vi postavite pitanje: “Šta ću danas da radim”.
Kada pozelimo da razmenimo misli, o necemu sto smatramo vaznim, na moj znak rukama- tajmauta (kao u sportu), zastacemo i povesti razgovor. (tehnika sastanak)
Kada deca nekoliko puta probaju i kada se uverim da su razumela zadatak, nastavljam priču.
PRIČA U PRIČI:
Mravica mama____ je imala mnogo dece, malih mravića. Među njima je bio jedan posebno nestašan mravić, po imenu Pinki.____. Lepo ime, zar ne? Pinki____ je bio najmanji od svih, ali uprkos tome, najnemirniji. Stalno je smišljao nove vragolije i zadavao mami____ glavobolje. Svakog dana je uporno postavljao isto pitanje svojoj mami, ____ a to pitanje je glasilo: ”Šta ću danas da radim?” Mama____nije uvek imala zanimljivu ideju i često bi zabrinuto vrtela glavom, tepajući mu majčinski: ”E, moj Pinki-linki-sinki, šta će jednoga dana od tebe biti!”
Pinki ____je imao običaj da zadirkuje ostalu braću i sestre. Ali, ne samo njih. Zadirkivao je i svoje prve susede: bubamare, skakavce i leptiriće. Jednom je mnogo rastužio komšinicu bubamaru, koja se rodila bez crnih tačkica na svom crvenom telu, jednog skakavca, koji od rođenja nije mogao da skače i jednog leptirića, koji nije imao krila i nije mogao da leti. Dok je prolazio pored njih, Pinki____ se smejao njihovom izgledu, rugao se i govorio im da treba da napuste šumu, jer takvi kakvi jesu, baš nikome nisu potrebni. To je bilo mnogo ružno od njega! (facijalna ekspresija ljutnje) Postiđeni i povređeni leptirić, skakavac i bubamara su odlučili da napuste šumu i potraže drugo, lepše mesto gde će biti prihvaćeni i voljeni. (facijalna ekspresija stida i tuge)
Da je mama____ znala za to, sigurno bi sprečila njihov odlazak. Izvinila bi se njihovim porodicama, a svom sinu Pinkiju___ objasnila bi zašto je pogrešio, zašto i on mora da im se izvini. Ali ona je tih dana bila veoma zauzeta spremanjem zimnice. Taman je završavala ajvar, kada je primetila da nema više ni jedne tegle. Pošla je u kupovinu. Naravno, povela je Pinkija____sa sobom, jer nije smela da ga ostavi samoga kući. Ko zna šta bi se desilo sa maminim____ ajvarom da je Pinki ____ ostao kući. Možda bi mu poslužio kao crvena tempera za slikanje po zidu mravinjaka! Zato ga je mama____ čvrsto držala za ruku.
Tegle sa tačkicama su bile u modi te jeseni. Mama____ je išla od tezge do tezge, ali sve tegle sa tačkama su bile rasprodate. Pinki____se žalio kako je umoran, kako ga bole noge, kako ga žuljaju cipele. Zamolio je mamu____ da nastavi potragu za teglama sa tačkama sama, a njega ostavii da malo odmori. Mama___je pristala, Nije ni slutila da se Pinki pretvara. Ostavila je Pinkija_____da se odmara na laticama jednog crvenog cvetića. Zapretila mu je prstom (pokazujemo) da nipošto ne silazi sa cvetića. Mama____ je namerno izabrala svetić crvene boje da na njemu ostavi Pinkija____ . To je uradila da bi ga u povratku bolje videla, jer crvena boja se vidi iz daleka. Pinki____ je svečano obećao mami____ da se neće ni mrdnuti sa cvetića, čak joj je rekao da će dremnuti do njenog povratka. Šta mislite deco, da li je taj nestaško zaista imao nameru da spava? (interaktivni kontakt- sastanak)
Pinki____je sačekao da mama____zamakne iza prve okuke. Brzo je sišao sa cvetića. Šta mislite gde je krenuo? (ostavljam mogućnost da deca iznose svoje pretpostavke) U novu avanturu!
Pinki je skliznuo sa cveta, veoma nepažljivo i brzo. Otkinuo je nekoliko crvenih latica, koje su tužne pale na zemlju. (facijalna ekspresija tuge) Zatim je izuo plave patike pošto su ga žuljale, nemarno ih bacio pored puta i krenuo bos, odlučan da upozna veliki mravlji grad koji se nalazio između dva stabla. Stabla bora i stabla jele. Prvo se uspentrao na žir. Odatle je, kao sa nekog visokog solitera, ugledao mrvicu šećera koja je svetlucala ispod jedne grančice. Obradovao se i brzo pošao prema njoj razmišljajuci kako će šećerom da se zasladi. Put do mrvice nije bio lak. Trebalo mu je mnogo vremena da se spusti sa žira, pa da preskoči kamenčić, onda da se provuče ispod mreže koju je napravio pauk Rista. Pinki____se oznojio (brišemo znoj sa čela) dok je došao do mrvice šećera. Odmah ju je u slast smazao. Zadovoljno se obliznuo (oblizujemo se i mi) i pomislio:
”Ipak se isplatilo! Mmmm, kad budem svojoj braći pričao koliko sam šećera pojeo sam. Njima ništa nisam ostavio, pucaće od zavisti i ljubomore!”
Zamrznemo sliku. Organizujemo sastanak i vodimo razgovor: da li je u redu što je mravić sam pojeo mrvicu šećera? Zar nije slađi onaj zalogaj koji se deli sa drugima? Na lukavog i sebičnog nikada ne treba da budemo ljubomorni, niti da mu zavidimo, već da mu pomognemo da postane drugaciji! Znate li onu izreku: Obećanje-ludo radovanje! Nasem mraviću bas pristaje ova izreka, zar ne? Obećao je mami da neće silaziti sa cvetića, a sada se već ludo radovao I nije ga bilo briga što je prekršio datu reč!
Za to vreme, mama____je tragala za teglama s tačkicama, kojih nigde nije bilo. Zažalila je što je uopšte pošla dalje i ostavila samog Pinkija____na crvenom cvetiću.
”Oh, ta nestašica tegli sa tačkicama, gde baš danas da se desi?!” govorila je zabrinuto. Napokon, u jednoj trgovini, na najvišem rafu, stajale su tri tegle sa tačkicama. Mama____se mnogo obradovala. Odmah je kupila tegle i žurno se uputila nazad po Pinkija____. Idući putem ugledala je u prašini Pinkijeve____plave patike. Osetila je nemir i strah u duši.(facijalna ekspresija straha) Uplašila se da se njenom sinu nešto loše desilo. Primetila je da je prošlo mnogo vremena od kako su se rastali i da se noć lagano spustila nad šumom. Dozivala je: ”Pinki-linki-sinki, gde si, javi se!” Ali, uzalud. Njen sin je nije mogao čuti, jer je već daleko odlutao.
U mahovini, između dva opala lista, šćućuren i izgubljen Pinki___je drhtao od straha i hladnoće. (facijalna ekspresija straha) Bio je žedan, jer je pojeo suviše šećera. Pokušavao je da dozove mamu____, ali glas mu se osušio. Pomislio je da je došao kraj njegovom životu. Iznenada, ugledao je svoje susede: bubamaru bez tačkica, skakavca koji ne skače i leptirića bez krila. Ova družina se začudila šta njihov sused Pinki____ radi toliko daleko od svoje kuće. Bubamara ga je odmah napojila vodom. Kada je Pinki ____došao do glasa, ispričao im je kako je mama___otišla po tegle, a njega ostavila na jednom crvenom cvetiću. Pognuo je glavicu i priznao da je otkinuo sve latice sa cvetića, dok je silazio sa njega. Pao je mrak i sada nije znao put do cveta. Mama će ga tražiti i biće zabrinuta.
Iako je bio nepravedan prema njima, družina je odlučila da mu pruži utočište i prenoćište.
Pinki___je zaplakao jer nije mogao da zaspi bez mamine____ uspavanke. Skakavac se sažalio, prišao je Pinkiju ____i utešio ga.
“Ja ne mogu da skačem, ali imam divan glas i lepo sviram violinu.” rekao je skakavac i doneo violinu. Zapevao je uspavanku:
“Deca spavaju najlepše na svetu,
Široko, široko ko leptiri u letu…”
(pozivam decu da se priključe pevanju)
Pinki____je obliven suzama, utonuo u san.
Svanulo je divno, sunčano, jesenje jutro. Leptirić bez krila je predložio da svojim antenama, prati kretanje mravice mame_____ koja je neumorno tragala za svojim sinom. Bubamara bez tačkica je smislila odličan plan:
“Pinki____sedni na mene. Tvoja mama___ će primetiti moju crvenu boju i pomisliće da sam cvetić na kome te je ostavila.” veselo je iznela svoj plan.
Cele noći, zabrinuta mama _____ nije oka sklopila. Čim su ostali mravići zaspali, tiho se iskrala iz mravinjaka i pošla da traži svog Pinkija___.
Sve vreme je mrmljala: “Bilo bi mi bolje da sam više pažnje poklonila svom sinu, nego tim teglama sa tačkicama!”, prebacivala je sebi. Odjednom, učinilo joj se da u daljini vidi onaj crveni cvetić na kojem je ostavila Pinkija___da je čeka.
Leptiric je odmah dojavio da je mama____u blizini. Mravica je potrčala ka crvenoj tački! Srce joj je kucalo brzinom svetlosti.
Kada je stigla do bubamare videla je da na njoj sedi Pinki___.
Pali su jedno drugom u zagrljaj i njihovoj radosti nije bilo kraja. (facijalna ekspresija radosti) Neobična družina se zajedno sa njima radovala. Pinki____ se izvinio bubamari, leptiriću i skakavcu i pozvao ih da se vrate u svoj dom. Priznao je da je pogrešio što se rugao njihovom izgledu. Upravo je njihova posebnost spasila Pinkija______
Da je to bila obična bubamara sa tačkicama, mama____ga možda nikada ne bi pronašla.
Da je skakavac bio kao i svi drugi, ne bi znao da divno peva i svira. Pinkiju___ bi srce prepuklo od tuge da nije bilo posebne uspavanke.
Da je leptirić imao krila i mogao da leti, ne bi tako vešto koristio svoje pipke da pronađe mamu ______.
Kada je mama___odahnula od brige (udahnemo, izdahnemo, nekoliko puta), setila se Pinkijevog ___ ponasanja. Naljutila se. Pinki _____ je uradio mnogo loših stvari, a to je…
(pozivam decu da iznesu svoje misljenje)
Prekršio je dato obećanje.
Slagao je mamu da je umoran.
Nije bio dovoljno strpiv da sačeka na dogovorenom mestu.
Rugao se i ismejavao svoje susede.
Šta je dalje bilo, kako je Pinkija ____ kaznila mama i da li se Pinki _____promenio nisam stigla da čujem. U susret je šumskom stazom trčao prema meni moj sin. Bio je uplakan i uplašen.
U glavi mi je odzvanjao glasić jedne divne šumske mravice, prave šumske kraljice.
Ja sam potrčala svom sinu u zagrljaj…Šta je posle bilo, kada smo se vratili kući, ispričaće vam on, nekom drugom prilikom.
Od toga dana više nikada nije postavio pitanje: ”Šta ću danas da radim?” jer je unapred znao moj odgovor: SVAKOGA DANA ISPUNI ONO ŠTO OBEĆAŠ.
KRAJ
Basna preuzeta od prevoditeljke sa perzijskog – Senke Bešlić
Razgovor sa decom:
- O čemu je priča?
- Gde se radnja odvija?
- Postoji li problem u priči?
- Kako je rešen?
- Šta je poruka ove priče? Šta je Pinki naučio?
Dalji koraci:
1. IGRA ULOGA:
Vaspitač predlaže da deca osmisle situacije iz svog života kada su nešto nekom obećali ili kada je njima bilo nešto obećano.
2. STAZA SAVESTI
Formiramo dva reda, poput drvoreda i jedno dete je junak iz priče -Pinki. Dok on hoda stazom između dece, deca u redovima mu navode razloge za i protiv određene odluke koju treba da donese. Npr. postavljamo sledeću dilemu: da li je trebao da siđe sa crvenog cvetića? Stimulišem decu dajući im primere za i protiv. Recimo: “za”- ako siđeš sa cvetića, upoznaćes mravlji grad Ili ćes se najesti šećera kao nikad u svom životu, a to je bas privlacno! Protiv”- ostani na cvetiću, jer će te tako mama lakše pronaći ili, time ćes pokazati da umeš da ispuniš obećanje, a to je nesto najdivnije!
3. KARAKTER NA ZIDU:
Pravimo vizuelni dijagram osobina mrava Pinkija i prikupljamo što veci broj informacija koje ce nam pomoci da razumemo ( ali ne I da opravdamo) njegovo ponasanje. Analizom dolazimo do odredjenih zakljucaka koji u sebi nose vazne poruke za oplemenjivanje decijih navika I ponasanja.
“KAD OBECAS NEŠTO, TI I ISPUNI”
“NEMOJ DA DAJEŠ OLAKO OBEĆANJA”
“HOCU DA SLUSAM MAMU I NOCI I DANJU”
“DOBRE NAVIKE SU MOJE ODLIKE”
“NE SUDI PO IZGLEDU”
“UŠIVAMO, KRPIMO I POPRAVLJAMO SVOJA OBEĆANJA”