Predstava priređena povodom proslave 40. rođendana vrtića „Sunce“ PU Čukarica
Nastala je kombinacijom priča iz knjige
© PRIRODA DECI PRIPOVEDA, priča – Zemlja, Mesec i Sunce
© VIŠE OD IGRE, priča – Žabe i Sunce
© VIŠE OD IGRE, priča – Boje duge
© PRIRODA DECI PRIPOVEDA, priča – Mala crvena koka
Kreativni vaspitači, režiseri, scenografi, kostimografi, producenti iz vrtića Sunce, PU Čukarica, Bele vode
© Tanja Rakonjac
© Mileva Ranković i
© Kristijana Ćebić
Kreirale su stihove kojima su povezali tekstove u celinu.
Publika je bila toliko zadovoljna izvođenjem predstave, talentovanim glumcima i režiserima da su dobili mnogobrojne ponude za gostovanje u drugim vrtićima.
Čestitam im od srca!
DECA SA PRIRODOM PRIPOVEDAJU
Dok gosti pristižu ide film o ekologiji….
DUNJA : pozdravlja goste recitacijom
Ekologija je divna pojava
To je vrlo korisna nauka
Ali počeću od početka
I objasniti u nekoliko retka
Prvo je priroda bila čista
Šuma gusta, a voda bistra
Životinja je bilo mnogo
Toliko mnogo da se samo zamisliti moglo
I tako je priroda dugo godina bila lepa
Dok nije upoznala čudnu sortu-čoveka
Čovek je hteo mnogo da menja ,prirodu da radi
Ali nije znao da će tako opasno prirodu da zagadi
Bacao je đubre svuda,puštao dim ovuda
Mutio vode bistre,sekao šume razne
I one su ostale prazne.
Sova, jelen i vuk izgubiše dom svoj
I tako nastade lom.
Kada je čovek sve to shvatio
Odmah se preobratio
Prvo je počeo prirodu da štiti
Vode da bistri,šume da sadi
Takav je čovek šta da se radi.
I šta je ekologija pitate se na kraju
To je kad prirodu pokvarite za čas
A onda shvatite-koliko je malo ostalo za vas.
Potrudite se jako, da popravite prirodu
Makar malko!!!
ZEMLJA, MESEC I SUNCE igraju se zajedno, trče po galaksiji, igraju se žmurke, love komete- jure ih i sl. neprestano se smeju
ZEMLJA Ja sam planeta zemlja, plava sam i zelena
SUNCE: Ja sam sunce, najveća sam zvezda u galaksiji, zato sam tako vrela i zlatna.
Dobacuju se sa zvezdama i pokušavaju da ih ubace u crne rupe
SUNCE: Mislim da sam veoma posebno i jedinstveno. Sijam i moji zraci čine da voda na zemlji svetluca. Bacam vatrene lopte i čini mi se da su svi srećni kada se pojavim. Osećam se fantastično što sam tako posebno!
Zemlja nekoliko trenutaka posmatra, pogleda u zvezdu u svojoj ruci,
ZEMLJA: Mislim da sam i ja posebna. Moje plavo nebo i zelena trava sviđaju se svakome.Cveće i drveće voli da živi na meni, raste, cveta i donosi najlepše plodove.
Kuća sam i životinjama i ljudima. Dom sam vodi koju ti Sunce činiš svetlucavom.Da, slažem se, super je biti poseban (klima glavom u znak odobravanja)
Oboje gledaju u MESEC koji ćuti
SUNCE: Meseče, a šta je kod tebe posebno?
MESEC (vrti glavom levo desno) Ja uopšte nisam poseban. Siv sam i pokriven prašinom. Pun sam rupa i uopšte ne sijam.
ZVEZDA: Bili su hvalisavi, oprosti im, tvoja skromnost je je tvoja posebnost.
SUNCE I MESEC stidljivo: Izvini Meseče.
ZVEZDA:Sinula mi je izvanredna ideja. Neka SUNCE baci svoju svetlost na tebe, onda ćeš sijati poput srebrne lopte na noćnom nebu.
Sunce obasjava mesec
MESEC: Ovo je divno, sada se i ja osećam specijalno.
Svi srećni igraju,pridružuju im se zvezde
Mesec zastaje briše znoj sa čela ,vruće mu je
MESEC – ZEMLJI ne bih da povredim sunce ali mnogo mi je vruće, njegova toplota je pretopla za mene.
ZEMLJA: Napraviću ti senku, zakloniću te od sunca, pa ti više neće biti vruće (razgovaraju tako da sunce ne čuje)
MESEC: Ali ne mogu da povredim prijatelja, on je meni poklonio svoju svetlost
ZEMLJA: Ne brini, zakloniću te samo neko vreme, prvo malo pa malo više i sve više dok ne budeš otpuno u mom hladu
ZVEZDA: A onda uzmi svoju senku i onda će opet sijati poput srebrne lopte na nebu i tako radi svakog meseca.Sigurno će te svi mnogo voleti.
Žabe iz vode skakuću svi u glas
Ž1. Ovaj život na zemlji nije lak
SVE: Znate zašto kvak, kvak, kvak?
Ž2. Ne prija nam topli zrak (gleda u nebo-sunce)
SVI: Ali stvarno, kvak
Ž3 Dugo nisam vode pio. Vratite nam baru našu….
SVI: Topla voda…bljak bljak bljak
Ž: Sunce žuto,
zašto si na nas tako ljuto?
Suvi život nije lak,
Sunce dođi čuj naš glas
Ti si nam sad jedini spas!
SUNCE: Žabice moje, neka me neko shvati, i ja moram ponekad sjati. Lišćem sam okitio grane, svima sam ulepšao dane
Ž: Sunce naše, nama je to jasno,
ali mi ti govorimo glasno kvak, kvak!
Vrati nam našu baru,
ona nam život znači,
bez nje se ne možemo snaći
Ž Uništio si nam stan, isterao iz kuće van, sad nas roda stalno vreba, ona hranu stalno treba kvak, kvak!
SUNCE: Situacija vaša stvarno je tužna, vama je voda stvarno nužna.Strpite se preko noći, sutra će oblak sivi umesto mene doći
Ž : Doneće oblak sutra kišu i naša pluća će lakše da dišu.Biće hladniji zrak
Svi: Kvak, kvak, kvak!
ZEMLJA: Pogledaj samo životinje moje, počeše sunce, tebe da se boje
SUNCE: Nisam samo ja krivac, i meni ljudi čačkaju živac
Niko o nama više ne brine, zato će i voda sa zemlje da se skine.
ZEMLJA: Nemoj tako druže moj poslušaj samo te pesme poj
I nisu svi ljudi nemarni tako,
Pa to će ti objasniti dete svako!
Na drugom kraju sale deca sede ispod drveta sa vaspitačicom, oni se igraju dok ona piše
DETE: Vaspitačice, šta to pišete? Vidite šta smo zajedno napravili…(pokazuju)
Vaspitačica: Pišem deco plan rada, mislila sam da malo razgovaramo o tome koliko je voda važna i kako da se sa poštovanjem odnosimo prema njoj
DETE : Voda je u nama i oko nas, i ne bi mogli da živimo bez vode
DETE : Bez vode ne bi ništa postojalo, ni trava, ni cveće, ni jedna biljka, ni životinja
DETE : Žabe i ribe ne bi imale gde da plivaju, a ljudi ne bi imali šta da piju i umrli bi od žeđi
VASPITAČICA: Sve što ste rekli je tačno, a sad da razmislimo kako bi mogli da uštedimo vodu, da je sačuvamo čistu?
DETE : Mogu da zatvorim vodu dok perem zube
DETE : A ja mogu da zatvorim tuš dok se sapunjam
DETE : Neću se više igrati vodom u vrtiću dok perem ruke
DETE: Svet bez vode ni bi bio dobro mesto za život, zato uvek treba da vodimo računa kako da potrošimo što manje vode. Negde u svetu postoje mesta gde deca nemaju čistu vodu za piće. Prema vodi treba da se odnosimo sa poštovanjem i ljubavlju.
MESEC: Bravo deco, sve ste u pravu,
Dok vodu trošite pamet u glavu,
Ako vode nestane, tad nema leka
Neće vam pomoći ni moja plima i oseka.
SUNCE: Kao voda, i vazduh je važan
Nek vam to bude zadatak snažan
Pazite da ne zagađujete njega
Plućima vašim treba iznad svega!
ZEMLJA: Da njega nema na mojoj planeti
Bilo bi stvarno teško živeti,
Ma poslušajte šta će vam leptiri reći,
Šta je za njih put ka sreći.
(leptiri, svi zajedno lete, skoro u jednom mestu)
LEPTIR: Drugari, evo početak je jeseni i mi smo krenuli u toplije krajeve. Samo pogledajte kolika je gužvaaaa…
LEPTIR : Anja, skloni krilo sa mog lica, da li bi bio ljubazan da skloniš antenu sa mog krila, probošćeš ga…
LEPTIR: Uh kakva je gužva danas(izdvaja se iz grupe) svi izgledamo potpuno isto….samo što nisam zaspaooooo…….
(grupa ostalih leptira se udaljava)
LEPTIR: pogledajte….duga…kako su joj samo lepe boje
LEPTIR: Znaš li da duga nastaje kad sunčevi zraci prolaze kroz kapljice vode?
LEPTIR. Stvarno? Priroda je neverovatna….
LEPTIR: Pitam se kako bi bilo proleteti kroz nju…fijuuuu (odleće prema dugi)
(vraća se posle nekog vremena sa šarenim krilima)
LEPTIR: Šta ti se dogodilo? Pogledaj svoja krila…
LEPTIR: Vidi stvarno! Mora da sam pokupio malo duginih boja dok sam prolazio kroz nju. Brzo proleti i ti, ja idem po drugare, duga traje samo nekoliko minuta moramo da požurimo.
(ide po ostatak grupe i vraća se sa njima)
LEPTIR: Pogledajte nas sada, svi smo različiti i svi smo jednako lepi.
(Lete po prostoru i recituju)
SVI: Ako želiš da te prati sreća
Budi češće u društvu drveća
Kad izgubiš upornost i volju
Sastani se sa suncem u polju
Ako želiš lepu boju lica
Umivaj se rosom sa latica
Ako su ti slabe glasne žice
Pozajmi ih od cvrčk,a od ptice
Ako želiš biti duga veka
Slušaj dobro šta žubori reka
Ako ne znaš petu stranu sveta
Potraži je oko suncokreta
Kad se pogneš pod bremenom tuge
Provuci se ispod dve-tri duge
I videćeš vedriji i mlađi
Koliko će ti život biti slađi.
LEPTIR: Umorili smo se od ovolikog leta, ima li neko da mu društvo ne smeta?
DRVO 1: Leptiri duginih boja
Nek vam je dom krošnja moja,
pa da vam pričam svoje zgode
kakve sve bitke šume vode.
DRVO 2: Ruke su naše grane snažne,
A noge drveta ne vidi oko,
Čvrsto ga drže u zemlji duboko.
DRVO 3: Zemlja je izvor snage i pića,
Njom se hrane sva živa bića-od slona, majmuna sve do prasića.
DRVO 1: A svi zajedno-to je prvo,
Vazduh dišu što pravi drvo.
DRVO 2: Ako nemamo ekološki sluh,
pa nastavimo do daske
da zagađujemo vazduh
svi ćemo jednom nositi maske.
DRVO 3: Svakoga dana ljudi moji
Po neko novi ne postoji
Neko ko ide, raste i diše
Zauvek se s planete briše.
ZAJEDNO ŠUMA: Neka se uzbuna oglasi jako
svi na red stižemo tako!
(ubacuje se koka, nešto radi, mete…)
KOKA: Jeste, jeste, koko daaaa
Da je tako nek se zna
Ali za to nam treba vrlina
A sada ih retko ko ima.
(odmahuje glavom i gleda u trojku sa farme)
PAS: Av, av, na lepoj farmi živimo ova veoma veoma bredna crvena koka(ko, ko, daa), velika siva maca (mjauuuuuu), roze prasence (grok grok), i ja, mali žuti pas
MACA: Mi smo dobri drugari, ali imamo samo jednu manu
PRASE: Mi smo strašnooooo lenji.
KOKA: Vidi zrno pšenice, od ovoga mogu da napravim hleb ali biće mi potrebna vaša pomoć da posadim seme. Ko će mi pomoći da ga posadim?
PAS: Ja ne mogu, av, av, av!
MACA: Ja ne mogu mnjauuuu (sanjivo)
PRASE: Ja ne mogu grok, grok, grok, (leže na leđa i češka svoj stomak)
KOKA: E onda ću morati sama. Ovako se seme seje, ovako, ovako…sada ga treba zaliti. Ko će mi pomoći da ga zalijem?
PAS: Ja ne mogu, av, av, av!
MACA: Ja ne mogu, mnjauuuu! (sanjivo)
PRASE: Ja ne mogu grok, grok, grok! (leže na leđa i češka svoj stomak)
KOKA: Onda ću morati sama. Ovako se seme zaliva ovako, ovako…(pokret)
Kako je izrasla lepa,žuta visoka pšenica. Ko će mi pomoći da uberem pšenicu?
PAS: Ja ne mogu, av, av, av!
MACA: Ja ne mogu mnjauuuu! (sanjivo)
PRASE: Ja ne mogu, grok, grok, grok! (leži na leđa i češka svoj stomak)
KOKA: Opet ću morati sama Ovako se žito žanje ovako ovako! (pokret)
(Sad sva deca sa njom pevaju)
KOKA: Sad još samo da sameljem pšenicu, pitam se ko će mi pomoći da je odnesem u mlin?
PAS: Ja ne mogu, av, av, av!
MACA: Ja ne mogu mnjauuuu! (sanjivo)
PRASE: Ja ne mogu, grok, grok, grok! (leži na leđa i češka svoj stomak)
KOKA: E onda ću morati sama.Ovako se žito melje ovako ovako (deca sva sa njom)
Kako je lepo belo brašnoo…Ko će mi pomoći da umesim testo za hleb?
PAS: Ja ne mogu, av, av, av!
MACA: Ja ne mogu, mnjauuuu! (sanjivo)
PRASE: Ja ne mogu, grok, grok, grok! (leži na leđa i češka svoj stomak)
KOKA: Ja ću sama,ovako se mesi testo ovako ovako…Samo još da ga stavim u rernu!
SVO TROJE: Mmmm kako lepo miriše sveže ispečen hleb…
KOKA: Ko će mi pomoći da pojedem hleb?
SVO TROJE: Ja ću, ja ću, ja ću…
KOKA (zamišljeno): Niste hteli da mi pomognete kad sam…(deca nabrajaju)…da li mi je sad vaša pomoć potrebna?
(svo troje spustili glave postiđeno)
KOKA: Hajde da ga sad podelimo, ako mi obećate da ćete se promeniti i više brinuti jedni o drugima, i svemu u prirodi oko vas
DETE : Zemlja je majka moja i majka živom svetu
Volim i brižno čuvam moju plavu planetu.
DETE: U porodici ovoj čovek je najmlađe dete
I kao svako dete-ume da pravi štete.
DETE: I zato mora da uči o svetu i da sazna
Ako bude nevaljao stiže ga prirodna kazna!
DETE : A sad cenjeni svete
Ove naše planete
Ustanite bar na čas
I ponavljajte sa nama u glas:
Svečano obećavam
Da ću se prema svojim roditeljima
Drugovima i svim ljudima
Odnositi sa velikim poštovanjem
Kao i prema prirodi- ništa manjem!
Zaklinjem se da neću
Uništavati drveće,gaziti cveće
Jer priroda je izvor života i sreće.
Poslušaću starijeg svakog
I od sebe sve daću
Da okolinu svoju ne mučim
I životne vrednosti naučim.
Čuvaću zemaljske prirodne lepote
Prema svemu pokazaću puno dobrote
Biću odgovoran za sve što radim i govorim
Naročito kao se prema prirodi ophodim!!!