Primena u praksi dramskog metoda iz knjiga Dušice Bojović i seminara „Moć mašte, moć pokreta-dramske tehnike u pricama za decu“
Autor: Suada Hodžić, vaspitačica u PU Mladost, Novi Pazar
Ciljevi:
Rešavanje konflikta na miroljubiv način;
Poštovanje životnih vrednosti;
Afirmacija zdrave hrane.
Zadaci:
-Omogućiti deci da svojim učešćem dobiju zapaženu ulogu u pozitivnom razrešenju životnih situacija;
-Primerima iz života i deskripcijom karaktera obogatiti dečije iskustvo;
-Buditi svest o važnosti unošenja voća, radi pravilnog rasta i razvoja dečijeg organizma.
SENKA I NJENO POSVAĐANO VOĆE
akciona priča – sredstvo „ključna reč“
(jabuka, kruška i šljiva od plastelina imaju dva lica; s jedne strane su namrgođeni, s druge nasmejani)
Započinjem komunikaciju sa decom animirajući ih „lutkom pričalicom“.
Pozdravlja vas lutka pričalica i želi s vama danas da podeli priču o devojčici Senki i njenom svadljivom voću.
Draga deco, jednoga dana sam primetila, dremajući na polici vrtića, da je Senka tužna, bezvoljna i da ne želi da se igra. Poznajem je već odavno i znam koliko je razigrana i vesela, uvek spremna na šalu. Svako od nas ima svoje trenutke tuge, ali Senka je već nekoliko dana bila tužna i ja sam se zabrinula. Poželela sam da joj priteknem u pomoć, ali sam htela prvo da vas upitam:
„Da li biste i vi želeli da zajedno pomognemo Senki? (interaktivni kontakt)
Znala sam da ste pravi drugari!
Evo u čemu je problem: Senkino voće se posvađalo i ona ne zna kako da ga pomiri. Reč je o jednoj jabuci, jednoj kruški i jednoj šljivi.Zato ću vas podeliti u tri grupe. Svaka grupa biće jedno voće. Kada pokažem sliku voća, to će biti naš dogovoreni signal. Tada treba da se „pretvorite“ u to voće, ustanete, napravite „lančić“ prijateljstva od vaših malih prstića na ruci i vrteći se u krug izgovorite čarobne reči pomirenja:
„Mir-mir-mir, niko nije kriv.
Ava-ava-ava, niko nije krava!
Kupus i pečenje za slatko pomirenje.
Malo ja, malo ti, pa ćemo se voleti!“
(Kada budem sigurna da su razumeli, nastavljam dalje.)
Sada, kada imam vašu pomoć, mnogo mi je lakše i lepše i spremna sam da zajednički ispričamo sve po redu…
Senka je devojčica koja živi u blizini vrtića. Kada se rodila, njen deda je u bašti zasadio tri stabla. Stablo jabuke, stablo kruške i stablo šljive. Deka je želeo da Senka bude rumena kao jabuka, debeljuškasta kao kruška i zdrava kao šljiva! Pošto su njeni roditelji želeli da devojčica kao senka stalno bude u blizini svoje porodice, dali su joj ime Senka.
Kada je Senka dovoljno porasla, ona je preuzela brigu o voćkama. Pazila ih je sa puno ljubavi i pažnje. Nikada nije pre vremena brala njihove pupoljke, ni kidala grane. Zato su stabla davala divne krupne plodove, od kojih je Senka bila rumena kao jabuka, debeljuškasta kao kruška i zdrava kao šljiva!
Deda je bio srećan. Veselo je gladio i čupkao svoje brkove, dok bi posmatrao Senku kako slatko jede voće. Stalno joj je govorio:
„Senkice moja, primi na znanje ovo što ti deda kaže: budi uvek zdrava i raspevana! Samo sam za tebe smislio ovu pesmicu:
Neka priča ko šta hoće,
najbolje je jesti voće.
Vitamini kog osvoje,
taj sačuva zdravlje svoje.
Zato voće grizi, seckaj, cedi, pij i jedi!“
Devojčica je porasla u senci svojih roditelja i dede i stasala da pođe u vrtić. Radovala se odlascima i svakog dana, za užinu je nosila, šta mislite?
( interaktivni kontakt)
Naravno voće. Jedan dan crvenu jabuku, drugi dani zlatno-žutu krušku, treći dan šljivu, pa ispočetka. Do vrtića je skakutala s noge na nogu i uvek je pevušila dedinu pesmicu. Da li se sećate pesmice?
(interaktivni kontakt)
Senkinom voću se mnogo dopadala šetnja do vrtića i razdragana dečija graja. Međutim, desilo se nešto nezamislivo. Voće je počelo da se svađa. Jabuka je poželela da bude svaki dan Senkina užina. Isto je želela kruška, a i šljiva. Prohtelo im se da upoznaju još nove dece, pa čak i onda kada bi bili pojedeni prelazili bi u neku nevidljivu snagu i energiju koja je Senki davala dara za nove igre i radosti. Tako bi nastavili da žive kroz smeh i razigranost vesele devojčice!
Senka je s puno muke uspevala da izmiri voće. Barem joj se tako činilo. Ali danas joj to nije pošlo za rukom i zbog njihove svađe je odlučila da ostane gladna i ne iznosi svoju užinu iz ranca. Više je volela da trpi glad nego njihovu svađu! Nije joj bilo do užine, a ni do druženja. Drugari su je nudili svojim voćem. Ali, Senka se osamila i odvojila u kutak do police, baš tu gde ja živim.
Nisam mogla da ćutim, da gledam koliko pati, koliko uzdiše. Opazila sam suze u njenim očima.
Upitala sam je: „Zašto si tužna?“ Tada mi je Senka odala svoju tajnu…
Pažljivo sam je saslušala i onda sam nagovorila Senku da nas upozna sa svojim voćem i da pokušamo da ga pomirimo.
„Ćutanjem se ništa ne postiže“, rekla sam joj, „Samo se razgovorom može doći do dogovora i pomirenja!“
Senka je izvadila iz ranca jabuku, krušku i šljivu. (iz pripremljenog ranca vadim voće od plastelina)
Kako su izgledali ljutito. Bili su namrgođeni! Okretali su leđa jedno drugom i ni reč nisu progovarali. Kao da sanjaju neki ružan san.
(animiram decu da pokažu facijalnom ekspresijom ljutnju)
U vrtiću sam videla kako se deca ponekada posvađaju. Imam iskustvo i znam da je najbolje da se prvo saslušaju zavađene strane. Da se pažljivo čuju njihovi razlozi zašto su ljuti.
Tako sam i uradila. Brojalica je odlučila ko će prvi da govori.
Smislila sam novu brojalica, kojom sam htela da probudim voće:
„Ta-pa, tu-pa, tup, ble-sav je i lud, sva-ki ko-ji mi-sli da je sva-đa, kul“
(animiram decu da u taktu i u parovima ponove brojalicu)
Jabuka nije ni sačekala da završim brojalicu. Upala mi je u reč, a to nije kulturno. Bila je veoma nestrpljiva i uporna da prva govori! Bojala se da joj neko drugi ne uzme reč i užurbano je započela svoju priču.
Jabuka je rekla da su zahvaljujući njenoj divnoj crvenoj boji i Senkini obrazi tako rumeni.
„Ja sam voćna kraljica!“ jabuka je prštala sok na sve strane, „pogledajte Senkine zube, svi zdravi, ni jedne plombe! Blistaju od beline, jer ih Senka svakim ugrizom čisti. Senka redovno ide kod zubara i pere redovno zube, ali ja joj mnogo pomažem da prirodno očisti zube.“
Jabuka je toliko žurila da što pre izgovori ono što je naumila, tako da sam je jedva razumela. Kada neko brzo govori, jezik mu se sapliće i u toj brzini proguta koje slovo.
(animiram decu da veoma brzo izgovore brzalicu)
Morala sam da je zamolim da malo zastane, predahne i udahne vazduh!
Jabuka je samo digla nos i ljutito dodala, da ona treba da uvek bude na prvom mestu u Senkinoj kutiji za užinu.
Pokušala sam da smirim jabuku, da joj kažem kako je zaista važna, ali deco, drugo voće podjednako doprinosi da Senka bude zdrava, vesela i snažna. Zar ne? Nije važno ko je prvi, ko je glavni, važno je učestvovati, doprineti nečijem zdravlju.
Kada unosimo više vrsta voća, telo nam sija od vitamina i zdravlja. Preporučila sam jabuci da bude strpljivija: Potrebno je da nauči kako je i ostalo voće važno. Da se informiše, da sazna nešto o drugima.
„Moraš da ponudiš kruški i šljivi da po redi i oni budu prvi u Senkinoj kutiji za užinu. Moraš da čekaš na svoj red.“
Deco, to se zove tolerancija! Tolerancija je kada vidiš da je nekom stalo do nečega, pa uvažiš njegovo osećanje i ponašanje. Jabuka je bila mnogo nestrpljiva i nije bila tolerantna prema ostalom voću. Dati prednost drugom u pravom trenutku, veoma je bitno. Onda će taj neko i tebi ustupiti svoj trenutak.
(improvizujem razgovor lutke i jabuke – lutka šapuće jabuci)
Moram priznati da me je jabuka drugarski saslušala. Malo joj se pomutilo u glavi od mojih reči, ali mislim da će joj se ubrzo pamet razbistriti. Još kad čuje vaše čarobne reči pomirenja…
(pokazujem aplikaciju jabuke, što predstavlja dogovoreni signal da grupa jabuka ustane, napravi lančić prijateljstva od prstića i vrteći se u krug izgovori čarobne reči pomirenja)
Bravo, jabučice moje mile! Uspeli smo da izladimo stvar sa posvađanom jabukom. Evo, već se malo smeška. (okrećemo nasmejano lice jabuke) Priznaćete da joj divno stoji osmeh i da treba češće da se smeje.
Sada treba da se dogovorimo sa kruškom. Drugari, hajde da zajedno ponovimo brojalicu.
(interaktivni kontakt)
„Ta-pa tu-pa-tup, ble-sav je i lud, sva-ki ko-ji mi-sli da je sva-đa kul“
(animiram decu da u taktu i u parovima ponove brojalicu)
Kruška je dobila pravo na reč. Nakon što mi je debeljuškasta kruška ispričala svoju priču, rekoh sebi: „Auuu, imam posla sa jednom uobraženom voćkom!“ Mnogo se pravi važna i tvrdi da je ona najzaslužnija za Senkine buckaste obraze!“
„Buckasta ja, buckasta Senka!“ ponovila mi je sto puta dok me nisu uši zabolele. Nadmeno je klatila svojom pozlaćenom glavicom. Umislila je da niko na svetu nema takvo telo kao ona.
Da li mi verujete da ta uobražena kruška smatra kako Senka treba njoj da bude zahvalna i da se ponosi što ima takvu krušku. Brbljala bi i brbljala beskonačno, da mi nije preko glave došla njena uobraženost?
„Sada je stvarno dosta, zaustavi se malo, udahni vazduh!“ rekla sam joj.
Želela sam da je probudim iz te umišljenosti i pokušam da joj blago i mirno objasnim njene greške, iako sam iznutra kiptela od besa.
Zadivljenost sobom je smešna i to izgleda kao da si zaljubljen u samog sebe, a to je baš bezveze.
U redu je voleti sebe, ali nije u redu biti uobražen! U svakom od nas postoje vrline. Ko je zagledan u samog sebe, ne vidi drugog. Zato: stop! Osvrni se oko sebe, pogledaj i videćeš kako su tvoje komšinice – jabuka i šljiva divne, ali na drugačiji način. Kruške su ponos mnogih bašta, ali nije pravedno da zbog jedne uobražene kruške naša Senka ispašta!
„Kruško ako odaš poštovanje i ostalom voću, daješ im mogućnost da i oni tebe upoznaju i poštuju! Hajde pokušaj, videćeš da nije teško.“rekla sam joj na kraju.
Kruška je postiđeno opustila svoje buckaste obraze. Zamolila me je da je ostavim samu, da neko vreme razmisli o svemu.
(animiram decu da facijalnom ekspresijom u tišini, nekoliko minuta prikazuju kako kruška razmišlja)
Eh, da sam joj rekla ono što deca govore u vrtiću: “Ko se hvali, deda mu je mali!“, mislim da bi i zaplakala, a to bi bilo previše. Zato sam to drugarski prećutala. Dovoljno je čula i razumela. Na kraju je priznala svoju grešku.
Pokažimo joj kako divno izgleda lančić od prstića i izgovorimo čarobne reči pomirenja, koje će je očarati.
(pokazujem aplikaciju kruške, što predstavlja dogovoreni signal da grupa kruška ustane, napravi lančić prijateljstva od prstića i vrteći se u krug izgovori čarobne reči pomirenja)
Bravo, kruškice moje zlatne! (okrećem nasmejano lice kruške)
Hvala vam u Senkino i moje ime. Nije bilo lako, ali je vredelo truda. Svojim očima sam videla kako je kruška bacila svoju uobraženost pod noge i zgnječila je. (deca oponašaju bacanje zamišljene uobraženosti pod noge i gnječe je)
Obećala mi je da se više nikad neće praviti važna. Da se neće ljutiti na ostalo voće, već će pokazati više poštovanja prema njima. Da će se ubuduće dogovarati čiji je red da bude Senkina užina. Možda će prepustiti Senki da sama odluči koga će pojesti.
Šljiva je nestrpljivo čekala da saslušam njenu priču. Ponadala sam se da ću sa njom najlakše izaći na kraj, ali prevarila sam se. Šljiva je delovala sićušno i nezaštićeno ali je imala oštar jezik. U poverenju mi je iznela svoj stav da je protivnik pekmeza i da hoće iz inata drugim pekmezastim šljivama, da bude Senkina užina. Sve će da uradi samo da ne završi u nečijoj tegli.
Tu sam odmah shvatila da se radi o jednoj sebičnoj i tvrdoglavoj šljivi! Tvrdiglavost i sebičnost se šetaju ruku pod ruku, kao najbolje drugarice. Šljiva je nekoliko puta ponovila kako Senkin deda često dolazi pod njeno stablo i priča kako je šljivu posadio da bi Senka bila zdrava kao šljivica. Naravno, sebičnjak čuje samo kad se o njemu priča! Uh, kako je navaljivala da Senka treba samo nju da jede, da bi pucala od zdravlja i sreće!
„Ma hajde, ne preteruj više, ti sebična mala šljivice.“ rekla sam joj veoma strogo.
„Svako voće svoje mesto ima, neko C, a neko B, ima vitamina, zar ne? Zašto bismo se odricali svog tog blaga od vitamina i jeli samo tebe, šljivu? Vidi, vidi ti nje, tako malena, a toliko sebična!
Pomislila sam da Senki ni malo nije lako sa njenim voćem! Ja sam se pošteno oznojila razgovarajući sa njima. Ne kažem da šljiva nije vitamizirana, ona to jeste, ali nije jedina voćka na svetu. I šta bi bilo da su ostale šljive isto toliko sebične? Šta bi bilo da ostale šljive bojkotuju pekmez iz inata?
Znam drugari, znam da ste se i vi malo umorili od ove svađe, ali molim vas, priteknite mi u pomoć još jednom oko ove šljivice. Nek se čuju čarobne reči pomirenja vašeg lančića prijateljstva…
(pokazujem aplikaciju šljive, što predstavlja dogovoreni signal da grupa šljiva ustane, napravi lančić prijateljstva od prstića i vrteći se u krug izgovori čarobne reči pomirenja)
Bravo, pekmezli šljivice moje!!!(okrećem nasmejano lice šljive)
Draga deco, uspeli smo zajedno da pobedimo ovu svađu. Evo, i naša se šljivica smeška.
(animiram decu da facijalnom ekspresijom prikazuju zadovoljstvo)
Valjda se opametila. Vidim to po oborenom pogledu. Malo se zastidela, pa je još više pomodrela.
(animiram decu da facijalnom ekspresijom prikazuju stid)
Ali, proći će je to. Važno je da je čula istinu i da je promenila mišljenje o pekmezu. Pa molim vas lepo, da su sve šljive sebične, to bi bilo strašno! Šta bi deca radila bez pekmeza?! Na sreću, puno je nesebičnih šljiva koje uživaju u slatkim, mirisnim teglama.
Deco, mi smo svoj zadatak završili veoma uspešno. Zahvaljujući vašem velikom trudu, voće se pomirilo. Odlučilo je da sarađuje, da se dogovara, da bude tolerantno i nesebično. Očarala ih je vaša pesmica mir-mir-mir i vaš lančić prijateljstva.
Voće će kao nekad, živeti u miru i toleranciji. Zaboraviće da su ikada bili ljuti jedno na drugo, jer sve ružno i treba da se zaboravi. Složili su se da bi bilo jako dosadno kada bi bili jedino voće na svetu. Bili bi i usamljeni.
Napokon čujem Senkin smeh! Zaista ste pravi drugari – čestitam svim stranama!
(Lutka prilazi deci i sa svima se rukuje)
Imam predlog kako da nagradimo pomireno voće! Napravićemo zdravu, vitaminsku, voćnu salatu.
Na istom mestu, u jednom zalogaju, svi vitamini, mešavina ukusa i boja. Voće će biti radosno, jer će u zajedničkoj posudi zaplesati svoj voćni ples. Mi ćemo dobiti energiju i snagu da zajednički zaplešemo kao oni.
Meni je laknulo. Opet ću uživati slušajući s police kako zvoni vaš smeh i kako vaše voće živi u miru. Posmatraću kako sa svakim zalogajem pomirenog voća, smirenost prelazi i na vas
Drugari moji, setite se da su nestrpljenje, uobraženost i sebičnost palikuće mira. Čuvajte svoj mir, a ni u tuđi ne dirajte. Budite tolerantni! Mir i tolerancija su brat i sestra koji se mnogo vole i ne odvajaju se jedno od drugog.
Ako vam se desi, da vam se neko pokeci, vi se malo strpite, udahnite duboko, brojite…pa dokle znate, pa mu pokažite da ste spremni da mu oprostite. Sigurna sam da će vaš drugar ili drugarica uvideti da ga poštujete i sigurno će vam pružiti prstić. Nesebično prihvatite taj prstić, nasmešite se i ŠIRITE MIR SVE DALJE I DALJE…
Hajde da napravimo jedan veliki lanac prijateljstva i da ponovimo čarobne reči pomirenja!
(svi se uključujemo)
Meni je priče za danas dosta, a vama? Nešto mi se drema,… Aaaahh! (zeva) Odoh da odmorim dok spremite voćnu salatu! Onda me obavezno probudite. Hoću i ja da se vitaminišem.
Spremamo voćnu salatu i služimo se. Slušamo kompoziciju u pratnji gitare i plešemo uz nju: