Dramski metod u praksi vaspitačice Emine Živojinović i dece iz PU „Nada Naumović“, vrtić „Bambi“ iz Kragujevca.
Realizovana je igra ,,Klupko prijateljstva“. Deci je bilo mnogo interesantno.
Urađena je evaluacija priče „Anansi i sinovi“.
Dok sam deci čitala priču, znali su da imenuju svaku reč koja u priči nedostaje.
Nakon toga organizujem sastanak. Predstavljam se da sam došla u posetu kao socijalni radnik (deci poznati pojam) – vaspitač u ulozi, kako bih utvrdila da li je Anansi bio dobar otac ili nije, da li su sinovi postupili ispravno, šta bi oni promenili u priči.
Decu delim u tri grupe i svaka grupa dobija zadatak. To im je interesantno i unapred se raduju timskom radu.
U prvoj grupi su: Ljubica, Marko, Lena, Nikola, Jana.
Oni imaju zadatak da obrazlože svoj stav da li je Anansi bio mudar otac i da navedu razloge, zašto misle da jeste, a zašto misle da nije. Prva grupa se izjašnjava da Anansi nije bio mudar otac. Kao razloge navode:
Ljubica:,,Zato što je išao tamo-ovamo i izgubio se“.
Marko:,,Zato što je ostavio sinove same“.
Lena:,,Zato što je upao u nevolju“.
Nikola:,,Samo upada u neke nevolje, nevolje“.
U drugoj grupi su: Milica, Staša, Janko
Imala su zadatak da razmisle i odluče da li je neki od Anasijevih sinova zaslužio da dobije mesec, više od drugih i zašto. Druga grupa ne može da se dogovori. Imaju različita mišljenja. Jedni misle da je Jastučić najviše zaslužio mesec, zato što on stalno spava, pa će mu Mesec biti poput svetlosti. Drugi misle da je to Bacač kamena najzaslužniji da dobije Mesec, zato što je spasio Anansija.
M.M. kaže: ,,Pa svi sinovi su ga spasili, ja se ne slažem.“
Mia:,,Nijedan nije trebao da dobije mesec, zato što su svi radili dobro, a kada radiš kako treba ne moraš uvek da budeš nagrađen“.
Lazar:,,Niko nije trebao da dobije Mesec, ali svetlost su svi mogli da je gledaju“.
Deca veoma otvoreno i sa puno samopouzdanja iznose svoje argumente i brane svoje stavove.
Treća grupa u kojoj su bili M.M., Konstantin, Ognjen Marić, Ognjen M., Iva, Dunja i Elena, imala je zadatak da promeni jednu stvar u priči, i ispriča šta bi to bilo da se tako dogodilo.
Grupa ima neke nedoumice i traga za rešenjima.
M.M. obrazlaže:,,Ne možemo da odlučimo, svako ima drugačiji ukus, moramo da glasamo“.
Svi se slažu da im se najviše dopao deo u priči, kada su svi sinovi bili na mesečini i kad je mudra sova stavila mesečinu na nebo da svi uživaju. Na kraju su se složili, da kraj priče izmene tako što će mesec toliko sijati i nebo će biti svetlo da braća paukovi vide i zvezdu Severnjaču pored Meseca. (veoma kreativno rešenje)
©
Tema vaspitno-obrazovnog rada za četvrtu nedelju marta bila je:
,,Lepota u priči, prirodi i svakodnevnom životu“
Sa decom su realizovane:
,,Priče o predelima.“ iz knjige Uhvati ritam afričke priče.
Obrađena je priča ,,Na obali reke Nil“ pomoću dramske tehnike:,,narativna pantomima’‘.
Kao pomoćno sredstvo u realizaciji priče, koristila sam lavor pun vode, što je deci bilo jako interesantno.
NA OBALI REKE NIL
narativna pantomima
Sva deca su u ulozi krokodila i prate pokretima njegova osećanja i akcije. Pravite pauze u pričanju. Možete napuniti lavor sa vodom i praviti zvučne efekte koje proizvodi krokodil dok pliva.
Krokodil Abdul mirno se izležavao u plićaku reke Nil. Tamna, maslinasto- braon boja njegove kože, činila je da izgleda skoro nevidljiv, ušuškan u trsku i bambus. Sunce je tek zasijalo na horizontu. Polako je širilo svoje tople zrake, grejući sve životinjama na reci, u reci i oko nje.
Abdul je lenjo podigao glavu i zagledao se u malo ostrvce na sredini reke. Zrak sunca je obasjao tamno-žute cigle drevnog, polusrušenog hra-ma koji se ponosno uzdizao između debelih stabala palme i akacije.
Abdul je širom otvorio čeljust i zevnuo. Oštri, beli zubi blesnuli su preteći. Odlučio je da se okupa.
Zaronio je duboko u vodu. Upotrebljavao je svoj dug i snažan rep poput propelera. Plivajući, razgledao je okolinu. Hitro je okretao glavu: levo-desno, levo-desno. Video je razne vrste riba koje su se brzo sklanjale pred njim. Povremeno je pogledavao nagore prema površini.
Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“.
U trenutku, kada krokodil Abdul nalazi kožnu torbu na obali reke Nil i uzima je zubima, Ognjen Marić kaže:,,Zašto nije otvorio usta da pusti tašnu?“
M.M. na to dodaje:,,Zagadio bi reku;“
Milica: ,,Mogao je da dođe do gore, pa da je stavi na travu;“
Aleksa:,,Da uzme repom torbu da je pusti iz usta, pa da ugura rep na dršku torbe;“ Milica:,,Jedino da je odnese mami;“
Todor:,,Možda nosi torbu da uzme ribice“.
Oduševljenje krokodila Abdula kad je video lutku, deca pokazuju otvorenim ustima i razrogačenim očima.
Kada krokodil Abdul pronalazi lutku, Milica komentariše:
,,On sve žensko skuplja“.
Deca uživaju u ulozi krokodila Abdula, koji se pravi da ne čuje, kada ga dozivaju krokodili Zein i Faris- vaspitač u ulozi.
Kada je Abdul počeo da tone sve više, i više, gomilajući stvari na leđima, Lena kaže:
,,Bilo mu je teško, da nosi sve to na leđima“.
Nakon završene priče, vodimo razgovor. Deca opisuju krokodila Abdula:
M.M.:,,Bio je zelen, radoznao i sakupljao stvari, koje su pripadale drugima“.
Milica:,,Bio je smešan, zato što je sakupljao ženske stvari“.
M.M.:,,Možda ih je sakupljao za mamu“.
Ognjen Marić:,,On nije znao, ko ga je rodio“.
M.M.:,,Bio je neposlušan, zato što nije slušao ribe da zbog tih tereta sve više i više tone“.
Deca ne razumeju značenje izreke: ,,Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani,“ a izreku ,,Ko traži veće, izgubi iz vreće“ objašnjavaju na sledeći način“.
Konstantin:,,Ko traži iz vreće, može da kupi“.
Ljubica: ,,Ko trži veće, on to izgubi“.
Marko: ,,Kad neko ima nešto veliko u vreći, i onda mu se pocepa vreća i ispadne“.
Konstantin: ,,Ako nekome ispadne nešto iz vreće, može da se okrene i da vidi da mu ispada“.
Dečji komentara o krokodilu Abdulu:
Marko:,,Bio je glup, zato što nije znao da tone,tone, pa se udavio“.
Ljubica: ,,Nije bio pametan, zato što nije hteo da posluša ribice i zato što nije razmišljao da sve više tone“.
Milica:,, Njega je bilo baš briga da tone“.
Ne znaju šta je slonovača, ne prepoznaju je ni na slici.
M.M. kaže da je to nešto od slonove kože. Poznato im je da se drevne građevine u Egiptu zovu piramide.
M.M. kaže:,,Ono gde su živeli ljudi pre milijardu godina;“
Ljubica: ,,Na zidovima piramide su nacrtani ti ljudi, koji su živeli u piramidama pre hiljadu godina“.
Slika faraona kao i reke Nil izaziva kod dece oduševljenje.
Organizovana je istraživačka radionica: ,,Tone li pluta“. (deca su motivisana pričom o krokodilu Abdulu)
Deca od kuće donose različite predmete od metala, drveta, plastike, da bismo ispitivali njihova svojstva u vodi. Pre eksperimenta, sa decom vodim razgovor o tome da li znaju ko je naučnik. Marko:,,Nučnik je kao Branko Kockica;“
Ljubica:,,To su oni što otkrivaju stvari;“
Konstantin:,,Oni što otkrivaju fosile;“
M.M.:,,Naučnik je neko što nešto naučno istražuje;“
Milica:,,Kao istaživač“.
Na pitanje šta je eksperiment odgovaraju:
M.M.: ,,Nešto što naučnici naprave.“
Milica: ,,To što se pravi rukama u laboratoriji“.
Marko:,,Kao što Džonijeve sestre imaju laboratorije (misli na crtani film ,,Džoni test“)“.
Konstantin:,,To služi da naučnici vide, šta je to što ranije nisu videli“.
Ljubica:,,Kad nešto naučnici nađu“.
Aleksa: ,,Kod moje mame na poslu ima nešto za bakterije da se gleda i stavi se na jedno staklo da se na tome gleda“.
Teodor:,, Eksperiment je kad neko radi“.
Oblačim beli mantil i predstavljam se da sam naučnik-istraživač (vaspitač u ulozi) koji će sa njima da organizuje eksperiment. Pre eksperimenta za svaki predmet vršićemo predviđanje. Potom ćemo sistematizovati podatke.
Deca daju pretpostavke da li će i koji objekat znati da pliva, a koji će da tone. Za plastičnu čašu neki misle da će da pliva, a neki da će da tone.
Milica:,,Samo ako je neko stisne, onda će da potone“.
Za plastičnu kutiju u obliku srca, mislili su da će da potone, za plastičnu kašiku kaže da će da pliva, a za metalnu pretpostavljaju da će da tone, zato što je teška, kao i za tanjir od metala.
Pola njih misli da će komad drveta da pliva u vodi, a ostali misle da će da potone; za ekser tvrde da će potonuti u vodi sigurno;
M.M. mi se obraća: ,,Naučniče, tvoja hemijska olovka ne bi potonula sigurno;“
Za sveću neko misli da će da pliva, neko da će da potone u vodi;
Za kocku od drveta se pitaju zašto bi tonula, kad drvo ne tone;
Pampur od flaše prepoznaju, ali ne znaju od kog je materijala;
Otvarač za flaše (pola od drveta, pola od metala), Lazar zaključuje da će da pliva zato je drveni deo otvarača veći od metalnog;
Za slamu pretpostavljaju da će da pliva, Milica kaže da se slama cepa u vodi.
Deca su u sveskama crtala predmete koji plivaju i tonu u vodi i tako smo posle pravili skupove.
Organizovali smo i zamišljeno putovanje rekom Nil. Koristili smo Pertinijev padobran da nam bude imitacija broda.
Sledi podela uloga. Kapetan broda je Teodor.
Mornari su: Konstantin, Aleksa, Ognjen Mihajlov, Ognjen Marić i Teodor.
Kuvari su: Marko i Janko K.
Čistači na brodu su: Lazar, Staša i Nikola
Deca putnici: Mia, Dunja i M.M.-sestre, Ljubica-njihova majka
Milica je lekar na brodu
Maja Milovanović i Lena rade u kuhinji
Jelana I. je domaćica
Marko ima ideju da poređamo stolice u krug, a da padobran bude između njih. Konstantin predlaže da od kocaka napravimo: ,,Ono što će da bude osmatračnica da vidimo kopno na vidiku“.
Ognjen Marić zaključuje: ,,Treba nam mapa“.
Zamišljeno putovanje počinje.
Putnici donose rančeve, veseli i pitaju me ,,Gde će da bude ono gde se pregledaju stvari?“(misle na carinu)
Todor pita: ,,Šta rade mornari?“
Devojčice oblače haljine, a vaspitač je u ulozi putnika na brodu.
Lazar: ,,Zašto ne napravimo mali rezervni čamac, da brod ne tone?“
Ognjen Mihajlov: ,,Potrebne su karte za brod“.
Ognjen Marić: ,,Brod kreće“.
Maja Miladinović: ,,Ko je kartadžija?“ Mama Ljubica se obraća svojim ćerkama: ,,Devojke, skinite se“.
Ognjen Marić i Todor upućuju putnicima mornarski pozdrav.
Jelena se obraća putnicima: ,Hoćete kafu?“
Vaspitač: ,,Čula sam za opasnog krokodila što živi u Nilu!“
M.M. se obraća Ljubici: ,,Mama, plašim se Abdila!“
Mia se prehladila i mama Ljubica je vodi kod doktorake Milice. Vaspitač odlazi da upozna čuvenog kapetana Teodora. On kaže: ,,Ne bojte se krokodila, imamo kuvara, on sprema hranu da ih nahrani!“
Todor: ,,Brod je bezbedan za spavanje!“
Ognjen Marić:,,Mornari ne spavaju!“
Mia daje predlog da se kao u toku noći krokodili približe brodu.
,,Krokodili, krokodili, plašim se!“
Ognjen Marić: ,,Svi u čamac!“
M.M.:,,Mama, gde je doktorka? Možda krokodilu Abdulu treba da damo one stvari koje voli, da bi nas pustio!“
Milica-doktorka:,,Ne brinite, napravili smo Marko i ja otrovnu bombu, sipali smo je u špric, kad Marko ispali krokodil će misliti da je čokolada, jer u njoj ima i kafe!“
Svanulo je mirno jutro, putnici su na palubi i uživaju u vožnji i pogledu.
M.M.:,,Pogledajte ovo sunce, pogledajte ovu prirodu, cveće procvetalo!“’
Ljubica:,,Kakve su ležaljke! Prava uživancija!“
Ognjen Marić:,,Treba opet da bude noć!“
Posle zamišljenog putovanja, razgovaramo.
Deca kažu da su od mirisa, tokom putovanja osetila: miris vazduha, prirode, cveća, vode, krokodila. Videla su oblike zvezda, neba, cvetića, kruga, oblik sunca kako izlazi. Čula su zvuke prirode, opasne-krokodilske zvuke, vetar kako šuška, kako se drma kabina, zvuk sunca kako peče.