Uhvati ritam afričke priče (četvrti deo)
Nastavljamo putovanje sa Eminom i decom iz vrtića “Bambi”
Priče
„Zašto Sunce i Mesec žive na nebu“
,,Zašto je nebo daleko“
Pre mnogo, mnogo godina, kada je svet bio nov, Sunce i Mesec su bili muž i žena. Živeli su u lepoj, maloj kolibi pored okeana. Često su posećivali okean, ali okean im nikada nije uzvraćao posetu. Jednoga dana Sunce je upitalo okean:
„Zašto nećeš da dođeš kod nas u goste?”
Okean je odgovorio da sunčeva kuća nije dovoljno velika. Ukoliko okean povede sve svoje morske prijatelje sa sobom, neće biti mesta za sve.
Sunce je mnogo volelo okean. Razmišljalo je i setilo se.
„Znam, moja žena Mesec i ja napravićemo veliku kuću u koju ćete stati i ti i svi tvoji morski prijatelji.“
Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“
Pošto je podtema vaspitno-obrazovnog rada za četvrtu nedelju januara bila ,,Bajka u govornom i dramskom stvaralaštvu“, sa decom su realizovane priče o nebu, Suncu i Mesecu iz knjige ,,Uhvati ritam afričke priče“ i to: ,,Zašto Sunce i Mesec žive na nebu“ i ,,Zašto je nebo daleko“.
Decu je oduševila priča ,,Zašto Sunce i Mesec žive na nebu“ i sa velikom pažnjom su je slušala. Lazar P. na kraju pripovedanja komentariše priču:
,,Zašto nisu napravili još jednu kuću?“
Devojčica M.M na to dodaje:,,Pa nisu imali više materijala da grade.“
Od morskih životinja deca imenuju: ajkulu, delfina, hobotnicu, čekić ajkulu (poznata mu je iz crtanog filma).
M.M. kaže:,,Morska kornjača ulazi u vodu sa svom decom i pliva, a moja mama kaže da su delfini kao ajkule, ali ja joj ne verujem, mislim da su delfini božanstveni.“
Lena se setila da postoji i morski kit ubica i morska zvezda.
Ilija navodi meduzu za koju kaže da izgleda kao kesica. Kaže i da meduza žari poput koprive.
Napravili smo u saradnji sa roditeljima, kućice u kojima su živeli Sunce i Mesec i gde su ugostili morske životinje.
Deca imenuju i pokazuju na kućicama životinje.
Razgovarali smo kakvo je Sunce, a kakav je Mesec.
Dečji iskazi o Suncu:
Sunce je okruglo i po njemu se vide linijice.
Sunce je okruglo i ima resice i sija.
Sunce je svetlo i okruglo. Nekada je žuto-narandžasto kada je zora, a kasnije je sve žuće.
Sunce je okruglo i kad je leto mnogo sija i toplo je, a zimi ne sija toliko mnogo.
Sunce je okruglo i na moru više sija nego u Kragujevcu.
Sunce greje sve: ljude, zemlju, vodu, kamenje.
Od Sunca dobijamo toplotu i bolje se vidi.
Bez Sunca ne možemo da živimo.
Sunce je jedna velika zvezda.
Sunce zagreva zemlju.
Dečji iskazi o Mesecu:
Mesec – izgleda kao kifla, žut je i ne vidi se mnogo nekada, a nekada se ne vidi uopšte.
Mesec je žut je i kada je mrak, da nije njega, ne bismo videli ništa.
Mesec je onako puno okrugao i svetli, on je žut i daje nam da možemo da vidimo i u mraku.
Mesec je napravljen od sile.
Postoji okrugao mesec i u obliku kifle.
Kada izađe Mesec svi idemo da spavamo.
U narednom periodu imamo u planu da odigramo vruću stolicu i napravimo karakter na zidu Sunca i Meseca.
Realizovana je i priča: ,,Zašto je nebo daleko“
Nekada davno, pričaju grioti, nebo je bilo veoma blizu zemlje. Ljudi nisu morali da uzgajaju hranu ni da kuvaju. Kada su bili gladni samo je trebalo da se popnu na prste i iseku parče neba.
(deca pantomimom predstavljaju akciju)
Nebo je imalo ukus različite hrane poput prženog mesa, pečenog kukuruza, zrelog ananasa, slatkoga jama, sveže pečenog hleba.
(neka deca predlože ukuse njima omiljene hrane)
Pošto su imali dosta slobodnog vremena jer nisu morali da rade, ljudi su tkali divnu odeću, vajali umetničke statue, slikali i pričali interesantne priče.
Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“
Nakon pantomime radnji kako se ljudi penju na prste i seku parče neba za hranu, deca predlažu ukuse koje bi nebo iz priče moglo da ima: meso, kupus, prženi krompirići, ćevapi, podvarak, pasulj, ražnjići…
Dok slušaju priču koristimo tehniku narativna pantomima i deca predstavljaju kako tkaju odeću, vajaju statue, slikaju, pričaju interesantne priče… Nakon toga mimikom prikazuju i kako se osećaju: kada prođu pored hrpe đubreta (Aleksa je zapušio nos), prave grimase gađenja, M.M. se brani rukama. Najinteresantnije im je bilo kada pantomimom dočaravaju akciju proslave u čast Oba, kralja ljudi: deca pevaju, plešu,smeju se i udaraju u bubnjeve.
Nakon obrade priče prepričavali smo priču zajednički. U toku prepričavanja, vaspitač se stavlja u ulogu Oba – kralja ljudi (vaspitač u ulozi), a M.M. je u ulozi oblaka.
Ona se ovim rečima obraća kralju:,,Kralju Obi, tvoji ljudi su postali halapljivi, veliko parče uzmu od mene i samo ga bace. Odlučio sam da poklon koji sam dao ljudima, ima da im oduzmem“. (govori ljutito sa namrštenim izrazom lica).
Deca su poželela da glume:
Ljubica je u ulozi pohlepne žene Adese i budi komšije, a to su: Ognjen M., Marko, Lazar, Teodor i oni govore: „Sve smo pojeli, ne možemo više“.
Vaspitač je u tom dramskom izvođenju preuzeo ulogu Adesinog muža.
M.M. daje komentar: ,,Zašto Adesa nije pitala kralja Oba da pojede komadić neba?“
Nakon prepričavanja priče, vodimo razgovor o tome koji sve žitarice deca znaju.
Ona navode kukuruz i pšenicu.
Na pitanje, kako se hrana uzgaja, odgovaraju da se kopa rupa i stavi seme, rupa se pokrije i zalije, ali treba da se čeka, treba i sunca i vode.
Kažu da se u bašti uzgaja kupus, paradajz, praziluk…
Dočaravamo pantomimom sejanje semena. Povremeno zamrzavam sliku i komentarišem radnju.
Pričali smo o zdravoj hrani. Za to nam je poslužio i pano zdrave hrane, koji smo prošle godine napravili, kada smo obrađivali „Priču o jeziku“ iz knjige ,,Više od igre.“
Deca u zdravu hranu ubrajaju: voće, povrće, meso, kažu da je zdravo za kosti i mozak. Sa pomenutog panoa imenuju i nabrajaju šta treba jesti umereno, a šta nikako ne smemo jesti. Vodili smo razgovor o relacijama blizu-daleko i crtali u sveskama. Deca kažu da je: zemlja blizu, drug na stolici pored, sto, stolica, kućica (misle na stvari u radnoj sobi) naše velike kuće, bašte (misle na okruženje), a daleko je kažu: nebo, Sunce, Mesec, zvezde, druge planete – one su čak skroz iz naše zemlje. Daleko je svemir, daleko je i Laponija i Severni pol, Francuska, Turska, Engleska, more.
Na pitanje šta nam priroda daje i kako je sačuvati, daju sledeće odgovore:
Lazar: ,,Da ne bacamo đubre.“
M.M.: ,,Priroda nam daje hranu i ne treba da bacamo u đubre i ostale gluposti.“
Ljubica: ,,Priroda nam daje vazduh, kiseonik, drveće i vodu da preživimo. Ne treba da bacamo đubre zato što može neko da se ljuti ili da se oklizne“.
Aleksa: ,,Ko baci staklene flaše i one se razbiju tada neko može da ne vidi, pa se iseče, pa može da ide u bolnicu“.
Teodor: ,,Priroda nam daje lepo da živimo i moramo da zabranimo ljudima da to više ne rade, da bi je zaštitili“.
Ognjen Marić:,,Ljudi zagađuju vodu i moramo da im kažemo ovako:,,Ne treba više da radite to i još jednom da ponovimo, da bi svi čuli: Drveće nam daje vazduh, a kola i benzin zagađuju vazduh“.
Ljubica: ,,Ljudi treba da razmišljaju da ne zagađuju prirodu, a ne da je zagađuju.“
M.M.: ,,Zar oni nisu učili u školi kada su bili mali da to ne treba da rade!“
Aleksa: ,,Ne treba bacati cigare kada pušiš na prirodu, ne treba ni pušiti.“
M.M.: ,,Treba napraviti kola koja će ići na sunce i vazduh ili na vodu.“
M.M.: ,,Predlažem da napravimo puno kartonskih znakova – opomene da ljudi prestanu da love životinje, nego da kupuju hranu.“
Ljubica: ,,Da se testere više u fabrici ne prave, da bi sprečili ljude da seku šume.“
Ognjen Marić: ,,Ne treba više da se prave cigare, upaljači, benzin.“
M.M.: ,,Ljudi treba uvek da pamte u svojoj glavi, da treba uvek da se čuva priroda, jer je i ona živa.“
Ljubica: ,,Ljudi ne treba da budu zli prema prirodi, nego dobri.“
Razgovor se pretvorio u pravo ekološko predavanje. Meni, kao vaspitaču, bilo je zadovoljstvo da ih sa strane posmatram i slušam.
Urađen je i grupni rad pod nazivom ,,Nebo“.
Podloga je urađena tehnikom otiskivanja sunđerom, oblaci su pravljeni od loptica vate, a sunce i mesec od lepljenih loptica žutih salveta. Zvezde su urađene od samolepljivog kolaž papira.
Rad smo postavili na pano ispred naše sobe i deca su uživala pokazujući roditeljima i objašnjavajući im šta pano predstavlja.
n a s t a v i ć e s e. . .
