Odlomak iz knjige VIŠE OD IGRE

GRADSKI MIŠ I SEOSKI MIŠ

Po motivima narodne priče

Jednoga dana, na ivici šume, gradski miš je sreo seoskog miša. Seoski miš je sedeo ispod lešnikovog drveta i prebirao lešnike.

„Vidim, zauzet si berbom”, reče gradski miš.

„Baš tako”, odgovorio je seoski miš.

„Sakupljaš lešnike za zimnicu?” upitao je gradski miš.

„Moram to da uradim, ukoliko želim da preživim dugu zimu.”

„Imaš sreću da je ove jeseni dobro rodilo. Nakupićeš dosta plodova”, rekao je gradski miš.

„Potpuno si u pravu”, složio se seoski miš i dodao „treba da vidiš kako mi je konforna kuća i kako je veliki moj trap.”

„Tvoja kuća se ne može uporediti sa lepotom i konforom moje kuće u gradu”, izjavio je gradski miš.

Međutim, seoski miš nije mogao da zamisli da postoji nešto lepše od šume, brda, potočića, planina i čistog vazduha na selu.

Pošto nisu mogli da se slože čija kuća je lepša, dogovorili su se da posete jedan drugog za Novu Godinu. Tako će utvrditi gde je lepše.

Gradski miš je krenuo u posetu prvi.

Put je bio dug i zamoran. Morao je da pređe mnogo brda i dolina. Sneg je bio dubok i vlažan, pa se gradski miš dosta namučio da stigne. Bio je gladan, mokar i umoran kada je konačno ugledao kuću svoga druga, seoskog miša.

„Bilo bi lepo da nešto prezalogajim”, pomislio je gradski miš.

Seoski miš je izneo sve najbolje što je imao. Bilo je tu: zrnevlja, raznog korenja, sušene borovnice, i mnogo drugih lepih biljaka i plodova koji rastu u šumi i na polju. Svoje zalihe hrane čuvao je u dubokoj rupi, trapu. Tako mraz nije mogao da ošteti hranu. Vodu je sakupljao u snežnicama. Stvarno, sve je bilo zdravo i čisto.

Ali, za gradskog miša, sva ova hrana izgledala je prosto i jadno.

„Sigurno nećeš ostati gladan, ali nećeš biti ni sit. Treba da dođeš i vidiš šta je prava hrana. Ukusna i otmeno poslužena.”

Seoski miš je prihvatio poziv, i požurili su u grad. Stigli su baš kada se završila večera. Domaćin je pokupio sve otpatke i mrvice ispod stola, preostale od novogodišnje večere. Komadiće sira, mrvice kolača, malo mesa. Sve u svemu bilo je tu raznih poslastica. Dobro su se najeli. Seoski miš nikada ranije nije probao ovakve specijalitete. Od tolike količine hrane, veoma je ožedneo. Zamolio je za čašu vode, ali gradski miš mu je ponudio pivo. Seoski miš nikada ranije nije probao drugo piće, osim vode. Kada je popio čašu piva, odmah se ošamutio. Pivo mu je prvo udarilo u glavu, a zatim u noge. Počeo je da trči i igra, prevrće se, dubi na glavi između šolja i tanjira na polici.

Cičao je i pištao. Van svake sumnje, bio je trešten pijan,.

„Hej, prestani da se glupiraš i praviš buku i nered. Moj gazda je sudija i veoma je strog”, povikao je gradski miš.

„Ma, baš me briga i za sudije, hik i za lopove, hik”, seoski miš je zaplitao jezikom.

Iznenada, na stepeniku podruma, pojavila se mačka. Čula je buku i došla je da proveri šta se dešava. Prišunjala se i položila šapu preko pijanoga miša. Gradski miš je zbrisao u svoju rupu i sa sigurne razdaljine posmatrao šta se dešava.

Seoski miš se odmah otreznio kada je osetio mačje kandže.

„O, moj sudijo, moj najdraži sudijo, poštedi moj jadni mišji život, a ja ću ti ispričati bajku”, zacijukao je seoski miš.

„Pa, počni”, rekla je mačka.

„Jednom, davno, živela su dva mala miša”, započeo je miš da priča bajku polako, otežući.

„Odlično, nisu bili usamljeni”, grubo je rekla mačka.

„Imali su debelo parče mesa koje su hteli da ispeku”, nastavio je drhtavim glasom miš.

„Odlično, nisu gladovali”, rekla je mačka.

„Ispekli su meso i stavili ga na krov da se ohladi.”

„Odlično, nisu se ispekli”, rekla je mačka.

„Ali, došle su lisica i vrana i sve su pojele”, rekao je seoski miš.

„Onda ću i ja pojesti tebe”, obliznula se mačka i otvorila usta.

Na sreću, u tom trenutku gazdarica kuće zalupila je podrumska vrata. Mačka se prepala i ispustila miša. U jednom skoku seoski miš je uleteo u rupu, a odatle kroz hodnik napolje na sneg. Budite sigurni da se do svoje kuće na selu nije zaustavio.

„I ovo oni nazivaju lepim životom. Jedva sam živu glavu izvukao.

Moja kućica, moja slobodica.”

Gde ti živiš?drugi deo

Kažite deci da ćete danas opet čitati priču o dva miša. Kao i pre, ova nova priča se po nečemu razlikuje, a u nečemu je slična sa prethodne dve.

Ispričajte priču. Neka deca aktivno prate sadržaj. U trenutku kada se miš napije, napravite pauzu.

Vaspitač u ulozi

Vaspitač postaje miš sudija i saziva sastanak sa dnevnim redom: „Ponašanje u gostima, štetnost alkohola”. Deca treba da odglume dobre i loše postupke gosta ili domaćina.

Kada završite ovaj deo nastavite sa pričanjem ostatka priče.

Po završetku priče identifikujte sličnosti i razlike sa prethodne dve. Decu informišite da priča potiče iz zemlje koja je daleko od naše. Na karti ili globusu pokažite gde se ta zemlja nalazi. Pronađite sa decom interesantne podatke o svim zemljama iz kojih potiču ove tri priče, običaje, dečje igre, način ishrane, naučite pozdrave…

Postavite pitanja: „Ko se seća šta je potrebno da znamo kada pozivamo nekoga u goste ili idemo u goste?” Neka deca navedu još neke situacije kada je potrebno da znaju svoju adresu: kada se izgube, kada pišu pismo…

Ko se seća imena grada i države u kojoj živimo. Šta je veće: grad ili država?

Ponavljamo igru u parovima: „Pozovi me u goste”.

Svoja kućica, svoja slobodica

Za ovu aktivnost potrebno je da napravite tragove više vrsta životinja: miša, psa, ptice… Potrebna vam je i imitacija staze kao i dve kutije. Jedna kutija predstavlja visoku zgradu, (simbol grada) a druga predstavlja malu kuću (simbol sela).

Rasporedite u dva kraja sobe kutije, između njih postavite staze, a na staze stavite otiske. Staze treba da se ukrštaju, malo otežajte čitav postupak deci.

Zatim pročitajte deci priču o dva miša po svome izboru.

Pitajte decu kako se osećao seoski miš kada se vratio svojoj kući?

(srećan, osetio je olakšanje, zadovoljan). Neka deca osećanja iskažu facijalnom ekspresijom.

Povežite osećanja sa dečjim iskustvom, dajući im primere kako se oni osećaju kada dođu kući iz škole, ili sa dužeg puta, kada su na neko vreme odvojeni od svojih roditelja. Pitajte ih koji im je omiljeni prostor u kući i zašto? Ovo je odličan način i prilika da od dece dobijemo informacije koje su značajne pri proceni kućnog statusa deteta. Sve pozitivne odgovore prenesite roditeljima, jer oni vole i srećni su kada to čuju.

Kažite : „Danas ćemo se pretvarati da smo seoski miševi. Izgubili smo se i moramo da pronađemo put do kuće. Jedini način da u tome uspemo je da pratimo svoje tragove (pokažite deci mišje tragove) na stazi.

Pođimo od grada. Ko može da mi kaže gde je grad. Tamo gde su visoke zgrade.

Svi odlazite do „grada”.

Pitajte: Da li se sećate kakav je bio seoski miš? (bučan ili tih i povučen) Onda ćete polako, tiho, na prstima da pratite mišje tragove, koji će vas odvesti do kuće. Budite što tiši da vas neka ptica, na primer orao mišar, ne primeti.

Polako idite prateći tragove. Kada stignete do raskrsnice, deca treba da odluče koje tragove treba dalje da prate, i u kom pravcu će da krenu.

Kada stignete do male kuće, napravite proslavu sa zakuskom, npr. keks ili neko voće.

Preuzmite ulogu roditelja koji dočekuje svoje dete koje se vraća kući. Zamenite uloge: dete je roditelj, a vi dete. Opet zamenite uloge: jedno dete je roditelj, a drugo glumi sebe.