Narativna pantomima

Odlomak iz knjige UHVATI RITAM AFRIČKE PRIČE

U jednom delu priče deca treba da odsviraju (udarajući u improvizovani bubanj određeni ritam) razgovor između bubnja koji govori, Tigra i Majmuna) Na početku su Anansi, Tigar i Majmun bili najbolji prijatelji. U to vreme jedan jedini grozd banane je mogao da ishrani čitavu porodicu. Zato su Anansi, Tigar i majmun kupili parče zemlje, pored reke. Hteli su da se bave poljoprivredom. Ali, prvo su morali da zemlju raskrče i očiste je od korova. Svako jutro su odlazili na posao pevajući i pričajući. Anansi je najviše pričao. On je uvek sa sobom nosio i kutiju sa hranom. Mnogo je voleo svoj ručak. Kada bi stigli do svoje zemlje, Majmun i Tigar bi odmah započeli da rade. Ali ne i Anansi. On bi prvo seo da se odmori u hladu mango drveta. Zatim bi se za kratko pridružio svojim prijateljima. Onda bi se opet vratio do mango drveta da proveri da li je njegov ručak na sigurnom mestu. Zatim bi opet malo radio. Pa opet odmarao. Kada bi došlo vreme za ručak, Tigar i Majmun bi bili veoma umorni. Naravno, Anansi je bio svež i odmoran.

Zaustavite priču. Neka deca iznesu svoje mišljenje o Anansijevom ponašanju.

Kada su očistili zemlju odlučili su da zasade kukuruz. Svako jutro su išli da posmatraju kako kukuruz raste. Veoma brzo kukuruz je sazreo. Svaki klip je bio pun krupnog, žutog zrnevlja. Došlo je vreme za berbu.

Jednog jutra, Majmun, Anansi i Tigar su otišli do polja da se dive svom usevu. Odjednom, Majmun je povikao: „Pogledajte!“uzbuđeno je kričao, „neko je upao u naše polje. Neko je krao naš kukuruz.“ Tigar i Anansi su malo bolje pogledali. Anansi je govorio istinu. Kukuruz je bio obran u jednom delu polja. Majmun, Tigar i Anansi su bili strašno ljuti. Anansi je izgledao najljuće. (neka deca facijalnom ekspresijom dočaraju izraz ljutnje) Toliko ljutito je izgledao, da je Majmunu nešto bilo sumnjivo. (neka deca sada dočaraju izraz kada u nešto sumnjaju) Majmun se zapitao da li je možda baš Anansi ukrao kukuruz? Majmun je poverio svoje sumnje Tigru. I Tigar je bio začuđen tolikom Anansijevom ljutnjom. Zato su odlučili da stražare i osmatraju polje, ali da to ne kažu Anansiju. Kada je pala noć, Majmun i Tigar su otišli do polja. Majmun se popeo na mango drvo odakle je imao odličan pogled na celo polje. Tigar se sakrio pored ograde. Bio je pun mesec pa su Tigar i Majmun dobro videli šta se dešava. Jedan sat je prošao, pa još jedan. Sve je bilo tiho. Ništa se nije dešavalo. U ponoć, majmun je umorno protrljao oči. „Vreme je za krevet”, promrmljao je. (neka deca jedno vreme sede u tišini da bi dočarala atmosferu iščekivanja)

Baš tada, majmun je ugledao kako se nešto pomera pored ograde. Nije bilo vetra, a lišće se pokretalo kao da vetar duva.

Majmun je pažljivo osmotrio. (neka deca osmatraju) Bio je siguran da se neko šunja. Odlučio je da se tiho spusti na zemlju, upozori tigra i onda da zajedno uhvate lopova. Majmun je skočio sa grane na zemlju. To je bio lagan skok i sigurno niko ne bi čuo ništa da majmun nije nagazio na suvu grančicu. (neka deca skoče, ali najlaganije) Grančica se slomila i zvuk je odjeknuo u tišini poput groma. (neka dočaraju zvuk slomnjene grančice) Naravno, buka je upozorila i uplašila lopova. Majmun i tigar su čuli bat koraka. To je lopov bežao brzinom vetra. Majmun i Tigar su potrčali za njim. Trčali su preko polja, pretrčali su put, a zatim kroz šumu. (deca dočaravajutrčanje) Skoro su ga sustigli. Lopov se našao na čistini i mesečina ga je obasjala. Šta misliti ko je to bio? Pa naravno, kao što su i sumnjali, bio je to Anansi. Tigar i majmun su se još više razbesneli. Ubrzali su. Anansi je shvatio da će ga uhvatiti. Uplašio se. (neka deca dočaraju izrazstraha) Osima toga, nije mogao više da trči. Mnogo se umorio. (izraz umora) Odjednom, na stazi je ugledao zrno kukuruza. „Pomozi mi!“ zakukao je Anansi. „Sakrij me, sakrij me, zrno kukuruza. Zrno kukuruza se otvorilo i Anansi je ušao unutra. Tu je bio siguran. (neka se deca sklupčaju) Majmun i Tigar su protrčali pored. Nisu ni primetili zrno kukuruza pa nisu ni mogli da pronađu Anansija. Uskoro je svanulo. A ko najavljuje jutro kukurikanjem? Naravno, gospodin Pevac. Pošto se dobro iskukurikao, (deca kukuriču) Pevac je ožednio i ogladnio. Krenuo je ka reci. Na putu je ugledao zrno kukuruza. „Odličan doručak”, zadovoljno je rekao gospodin Pevac i brzo ćuknuo zrno.

Sada je Anansi bio u zrnu kukuruza, unutar Pevca.

Gospodin Pevac je stajao na obali reke. Nije primetio da mu se kroz vodu približava jedna veoma gladna i opasna životinja. To je bio gospodin Krokodil. U trenu je progutao gospodina Pevca.

Sada je Anansi bio unutar zrna kukuruza, unutar gospodina Pevca, unutar gopodina Krokodila.

Za to vreme Tigar i Majmun su i dalje tragali za Anansijem. Gledali su tamo, gledali su ovamo, gledali su levo, gledali su desno, (deca pantomimom opisuju) ali od Anansija ni traga ni glasa.

„Tigre, znam šta ćemo”,rekao je Majmun, „pitaćemo naš vidoviti bubanj koji govori.“

„Slažem se, bubanj koji govori će nam reći, ukoliko ga udaramo na pravi način”, rekao je Tigar.

Majmun i Tigar su pažljivo položili na zemlju bubanj koji govori. Svako je stao na jednu stranu bubnja i počeli su da bubnjaju.

„Jedan,/ dva, /tri,/ četiri (ruke se smenjuju u ritmu:TA-TA-TA-TA) je/dan, dva, je/dan dva, (je/dan, dva – jednom rukom, pa onda drugom Ta-Ta-TA) bu/bnja/mo / moj/ drug/ i / ja (jedna ruka – druga ruka, ta-ta-ta-ta-TA)

Gde se dede stari Anansi

odgovor nam daj,

što ukrade naše banane

i uteče, avaj!

Bubanj je ubrzo odgovorio:

U reci se krije prijatelj vaš.

Idite do Nila

otvorite usta velikog krokodila. U ustima njegovim naći ćete pevca, a u pevcu zrno malo, ono je Anansiju skrovište dalo. (smislite ritam) Majmun i Tigar u početku nisu poverovali bubnju, ali bubanj im je svaki put dao isti odgovor pa su rešili da ga poslušaju. (neka deca više puta udaraju u bubanj u dogovorenom ritnu)

Postupili su kako im je bubanj rekao i stvarno, kada su otvorili zrno kukuruza iz njega je iskočio Anansi. Opet je bio brži. Pojurio je koliko ga sve noge nose. Tigar i Majmun su potrčali za njim. Anansi je shvatio da ga sustižu. Dok je prolazio pored drveta banane, zakukao je:

„Drvo banane, pomozi mi!“ Drvo banane se sažalilo i spustilo je jedno svoje vlakno do zemlje. Anansi se brzo uspeo na drvo. Jedan kraj vlakna je svezao za jednu granu, a drugi kraj za drugu. Vlakno je bilo razapeto poput mosta između dve grane banana drveta. Anansi je seo na sredinu. Tu je bio siguran, jer ni Tigar, ni Majmun nisu mogli da dođu do njega. Povikao je: „Dođi, dođi majmune, uhvati me ako možeš!“

„Stani majmune”, rekao je Tigar, „vlakno neće izdržati tvoju težinu.“ Zatim je nastavio: „Stražarićemo na smenu. Anansi će uskoro ogladneti i moraće da siđe.“ Tako su i uradili.

Uskoro, Anansi je zaista ogladnio. Uh, kako je bio gladan. Razgovarao je sam sa sobom:

„Ako siđem, nadrljao sam. Ovde ima puno muva. Možda mogu neku da uhvatim. To će biti dobar ručak za mene. Odlučio sam… ne silazim”, rešio je Anansi i započeo da plete mrežu od vlakana banane. Uskoro se u mrežu uplela jedna muva.

Od toga dana Anansi plete mreže i lovi muve.

Muzička radionica

Procedura:

• Pitajte decu na koji način dobijamo zvuk kod ova tri udaračka instrumenta: bubnja, zvečke i girosa – udaramo, zveckamo, grebemo.

• Neka tri deteta uzmu po jedan instrument, a ostali neka zatvore oči. Deca pogađaju koji instrument su čula. Ko prvi pogodi, sledeći svira.

• Neka tri deteta sviraju u sekvenci. Jedno dete pogađa kojim redom su svirali.

• Podelite instrumente koje su deca napravila. Neka se sami rasporede po grupama na osnovu instrumenta koje su dobili.

• Igrajte muzičku igru pitanja i odgovora. Zadajte određeni ritam. Prvo jedna grupa svira, a druga identično odgovara.

• Zadajte ritmički obrazac svakoj grupi.

Bubnjevi: TA TA TA TA – ustaljen udarac

Zvečke: ti ti ti ti ti ti ti ti

Giros: ti ti TA ti ti TA

• Pitajte decu i diskutujte šta znače signali (signali gestikulacije, svetla, zvukova… upozorenja, direkcije, izvinjenja…)

• Uočite i zabeležite sve signale sa kojima se deca susreću na putu ka vrtiću, kući, u vrtiću…npr: policijska i vatrogasna sirena, semafor, zvono, zviždaljka na igralištu-terenu…

• Igrajte igru pantomime komunicirajući signalima.

• U Africi se koriste bubnjevi da bi ljudi pričali bez reči, da bi nešto poručili, najavili, upozorili, saopštili dobru ili lošu vest. Ti bubnjevi se zovu „bubnjevi koji govore“.