Akciona priča za decu – sredstvo slike

Odlomak iz knjige UHVATI RITAM AFRIČKE PRIČE

Predlog slika – kartica

Na postavljeno pitanje: „Znate šta je tražio?“ deca treba da odgovore: „Hranu!“

Jednom davno, pre mnogo godina živeo je pauk po imenu Anansi. (postavite sliku na tablu) Anansi je imao ženu. Ona se zvala Aso. (postavite sliku) Bila je odlična kuvarica. Bez obzira što je u svojoj kući imao ukusnu hranu, Anansi je najviše voleo da proba hranu koju su njegovi susedi napravili za sebe i svoje porodice.

Jednog dana navratio je kod zeke baš u vreme ručka. Znate šta je tražio. (neka deca odgovore) Anansi i zeka su bili dobri prijatelji. Još sa vrata Anansi je povikao:

„Zdravo! Zeko, mogu odmah da pogodim šta imaš za ručak. Grašak, zar ne? Tako divno miriše.” rekao je Anansi. To je bilo njegovo omiljeno jelo.

„Nije još potpuno kuvan”, odgovorio je zeka.” Ali, biće uskoro. Sedi malo i sačekaj, pa da zajedno ručamo”, predložio je zeka.

„Voleo bih, ali žurim, imam dogovoren sastanak” ,prenemagao se Anansi. Znao je, da ukoliko čeka u zekinoj kući, zec će sigurno pronaći neki posao za njega. Anansi nije voleo da radi.

„Pa šta da radimo?“upitao je zeka. „Znam da je grašak tvoja omiljena hrana. Šteta da ne ručaš sa nama.“

Anansi je malo razmislio, pa je rekao:„Setio sam se. Isplešću mrežu. Jedan kraj ću svezati oko moje noge, a drugi oko tvog lonca. Kada grašak bude gotov, ti povuci mrežu i ja ću dotrčati.”

Zec se složio da je to genijalna ideja. Svezali su mrežu oko debeljuškaste Anansijeve noge.

Anansi je nastavio da tumara. Znate šta je tražio. (neka deca odgovore) Stigao do majmunove kuće.

„Miriše na bob”, njuškao je Anansi uzbuđeno dok se lagano primicao vratima. Uvek mu je od mirisa boba polazila voda na usta.

„Da li se to krčka bob u tvom loncu?” upitao je pauk majmuna.

„Uđi i ručaj sa nama”, povikao je majmun, „skoro pa je skuvano.”

„Voleo bih da mogu”, odgovorio je Anansi i ponovo predložio znate šta, (neka deca odgovore) da jedan kraj mreže veže sa svoju nogu, a drugi za veliki lonac.

Majmun je rekao da misli kako je to odlična ideja. Sva njegova deca, majmunčići su takođe mislili da je ideja veoma originalna.

Anansi je nastavio šetnju. Znate šta je tražio. (neka deca odgovore) Zaustavio se kod veprovog brloga.

„Osećam miris slatkog krompira.” Anansi je njuškao očaran mirisom. „Slatki krompir jam i med, siguran sam.“

„Anansi!” pozvao ga je vepar. „Prijatelju dragi, moj lonac je pun slatkog krompira sa medom! Dođi da podelimo ručak, biće gotov za čas.“

„Baš bih voleo”, odgovorio je Anansi, „ali moram da završim jedan važan posao.”

Ponovo je Anansi predložio istu stvar, (neka deca kažu šta) mrežu vezanu za njegovu nogu i za lonac pun slatkog krompira.

Njegov prijatelj vepar bio je oduševljen idejom.

Žirafa je bila dobra Anansijeva prijateljica. Vodili su duge razgovore na visini dok je žirafa pasla lišće sa drveća, a Anansi pleo mrežu među granama. Anansi se uputio prema njenoj kući tražeći znate šta. (neka deca odgovore)

„Svratiću i do žirafe. Verovatno kuva neko vegetarijansko jelo, ali nema veze. Dobra je kuvarica i svako jelo koje skuva je vrlo ukusno”, razmišljao je Anansi dok se približavao žirafinoj kući. „Mmmm, miriše na supu od pirinča. Odlično!“

„Zdravo druže. Došao si u pravom trenutku. Supa će biti za pet minuta gotova”, obradovala se žirafa kada je videla Anansija.

„Draga moja, žurim da pomognem gospođi zebri”, slagao je Anansi i predložio, znate već šta. (neka deca odgovore)

Kada je Anansi stigao do reke, imao je po jedan kraj mreže vezan za svaku od njegovih osam nogu.

Zaustavite priču. Kod koga je Anansi bio: zec, majmun, vepar, žirafa. Koliko Anansi ima nogu: osam. Neka deca predlože u čije kuće je još Anansi svraćao i šta se tamo kuvalo.

„Kako sam pametan”,ponosno je mislio Anansi. „Pitam se čiji će se ručak prvi skuvati.”

Baš u tom momentu Anansi je osetio kako se zateže mreža oko jedne njegove noge.

„Ovo mora da je mreža koja je vezana za zekin lonac graška.“ Onda je osetio još jedan trzaj, pa još jedan.

„Jadan ja!” Zaječao je Anansi kada je osetio četvrti trzaj, pa peti, pa šesti, pa sedmi, pa osmi. Konci su vukli Anansija na sve strane, levo, desno, tamo, ovamo. Njegove noge su se istezale i istezale i postajale sve tanje i tanje. Svi su vukli odjednom.

Anansi se zakotrljao pravo u reku. Voda je omekšala i rastvorila mrežu. Anansi je jedva izašao na obalu. Sve ga je bolelo.

„Jao, jao!“ kukao je i uzdisao. „Možda ovo i nije bila baš najbolja ideja.”

Od toga dana pauk Anansi ima osam veoma tankih nogu. Još gore, toga dana ništa nije pojeo. Za sve je bila kriva Anansijeva ________________.(neka deca daju odgovor)

Diskusija: cilj je provera dečjeg razumevanja sadržaja i redosleda sekvenci u priči:

Ko je glavni lik u priči?

Kako mu se zove žena?

Kod koga je prvo došao Anansi?

Šta je Anansi rekao? (improvizujte)

Kako je zeka odgovorio? (improvizujte)

Zašto Anansi nije hteo da ostane u zekinoj kući?

Kod koga je posle došao?

Šta se kuvalo?

Improvizujte razgovor majmuna i Anansija.

Ko je bio sledeći prijatelj?

Šta se tu kuvalo?

Improvizujte razgovor vepra i Anansija.

Ko je bio sledeći prijatelj?

Šta se tu kuvalo?

Improvizujte razgovor žirafe i Anansija.