Deo iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“

lutkarska predstava

Lutke: Lutka pričalica

Pauk

Lav

Majmun

Žirafa

Slon

Antilopa

Rekviziti: zeleni kamen, (postaviti na sredinu pozornice) korpa sa jamom, banane i ostalo voće

PRVA  SCENA

Lutka pričalica: Ova priča se dešava u dubokoj džungli u Africi. Glavni junak je pauk Anansi. Priča počinje jednog jutra kada se Anansi probudio veoma gladan. Vi sigurno mislite: „Pa dobro, ako je gladan otići će da potraži neki posao i kupi hranu.“ Ali ne, to ne važi za Anansija! Vidite, kada je Anansi gladan on samo razmišlja kako da prevari neku životinju i domogne se njene teško zarađene hrane. Tako je bilo i tog jutra.

Anansi: Uf, baš sam se umorio od džabalebarenja  u ovoj staroj, prašnjavoj kolibi. Osim toga, nema ničega za jelo. Idem napolje da prošetam. Možda ću usput nešto naći.

(Anansi šeta i nailazi na kamen)

Anansi: Nikada nisam šetao ovom stazom. Pitam se kuda vodi. (dolazi do kamena) Šta je ovo?…Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen. (Anansi pada na zemlju)

Lutka pričalica: Tras! Čim je izgovorio rečenicu „kakav čudan mahovinasti kamen”, Anansi je pao u nesvest.

Anansi: (budi se) Šta to bi? Vrti mi se u glavi. Šta se ovde dogodilo? Hodao sam ovom stazom, video sam kamen i rekao: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen.

(Anansi pada na zemlju)

Lutka pričalica: Tras! I opet, čim je Anansi izgovorio rečenicu:  „Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen”, pao je u nesvest.

Anansi: (budi se) Hej, sačekajte. Znam šta je u pitanju. Ovaj kamen je magičan i čim izgovorim… hmmmm, znate već šta, ja se onesvestim. Imam ideju kako da pomoću ovoga kamena dođem do hrane.

DRUGA SCENA

Lav: (drži korpu sa  jamovima) Samo pogledajte kako su zreli ovi jamovi. Zdravi su i ukusni. Znate, ja sam se mnogo trudio oko njih. Prvo sam zasadio seme u bašti. Onda sam redovno zalivao baštu, okopavao i čupao korov…i pogledajte! Ukusni jamovi za večeru.

(Anansi se pojavljuje na pozornici)

Hej! Anansi, prijatelju moj! Pogledaj šta imam…ukusne jamove.

Anansi: Da, da, vidim da imaš jamove (publici tiho), uskoro moje jamove!  Nego lave, mislio sam da te odvedem na jedno tajno mesto. Čega sve tamo ima, ma nećeš verovati svojim očima. Pošto si ti moj dobar drug, odlučio sam da te povedem tamo.

Lav: Šta da radim sa jamovima?

Anansi: Oh, sakrij korpu ispod drveta. Tu ih niko neće naći.

Lav: Kako si ti pametan. Baš sam srećan što imam takvog prijatelja. (idu stazom)

Lutka pričalica: Rekao je lav i krenuo sa Anansijem na tajno mesto. Nije znao šta ga čeka.

(vratite kamen na pozornicu)

Anansi: Stigli smo. Pogledaj. (pokazuje na kamen)

Lav: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Lutka pričalica: Čim je lav izgovorio rečenicu pao je u nesvest. Anansi je samo to čekao.

Anansi: Moram da požurim i uzmem jamove. Odneću ih u svoju kolibu. (Anansi odlazi)

Lav: (budi se) Uh, imam lavovski jaku glavobolju. Pitam se gde je Anansi nestao. Najbolje da se vratim i uzmem svoju korpu sa jamovima.

Lutka pričalica: Međutim, kada se lav vratio do drveta gde je sakrio korpu…

Lav: O ne! Pogledajte! Neko je ukrao moju korpu punu jamova. Grrrr! Pronaći ću ja tog lopova. Samo da ga uhvatim. (lav trči po pozornici i izlazi)

TREĆA SCENA

Anansi: (hoda po sceni – obraća se publici) Ovo je bilo baš lako. Ali ja ne želim samo jamove. Sada mi se jede nešto slatko. Na primer… Hoću…banane! Šta mislite ko ima najukusnije banane na svetu. Naravno, moj dobar ortak majmun. (majmun se pojavljuje na sceni) Evo njega u pravi čas. Majmune, brate, drago mi je što te vidim.

Majmun: Anansi, i meni je drago. Izvini, nisam imao slobodnog vremena ovih dana da se družimo. Bio sam zauzet berbom banana. Cela moja porodica, mama, tata, braća sestre, ujaci, ujne, stričevi, strine, od jutra do mraka smo skakali sa grane na granu i brali velike grozdove banana. Težak posao. Sada je moja kuća na drvetu puna do vrha sa slatkim, ukusnim bananama.

Anansi: (obraća se publici) Eh, banane. Baš ono što želim za večeru. I  to pržene, kanga recept.

Majmun: A ti, šta si ti radio ovih dana. Da li si ispleo mnogo mreže?

Anansi: Jesam, jesam, možeš njome da uloviš tonu ribe. Ali nisam imao vremna za ribolov. Morao sam da štitim …(osvrće se levo-desno), dođi bliže (šapuće na uvo majmunu) tajno mesto.

Majmun: Tajno mesto? Nisam čuo za tako nešto.

Anansi: Naravno da nisi. To onda ne bi bilo tajno mesto, zar ne? Ali mislim da tebi mogu verovati. Ako želiš, pokazaću ti tajno mesto, ali da mi obećaš da nikome nećeš otkriti gde se nalazi. Ako te neko pita da li znaš gde se nalazi ti se samo majmuniši.

Majmun: Obećavam!

Lutka pričalica: E moj majmune ne znaš šta te čeka. Anansi je poveo majmuna pravo do kamena.

Anansi: Majmune, dođi ovamo. Nećeš verovati šta vidiš.

Majmun: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Anansi: (obraća se publici) I ovo je bilo lako. Sada pravo do majmunove kuće po banane.

Lutka pričalica:  Anansi je uzeo sve banane i odneo ih u svoju kolibu. Za to vreme majmun se osvestio.

Majmun: (budi se i gleda okolo) Moja jadna glava! Sve mi se vrti pred očima. Anansi! Anansi! Hmmmm! Mora da je otišao kući. Moram i ja da idem kući. (ustaje) Poješću jednu bananu, biće mi bolje.

Lutka pričalica: Ali kada je majmun ušao u svoju kuću na drvetu…

Majmun: Šta, šta je ovo. Gde su banane. Nema ni jedne. Mora da je neko bio u kući i ukrao sve banane. Kako sam tužan, tužan…tužan (odlazi sa pozornice)

ČETVRTA SCENA

Anansi: Ovo je mnogo zabavnije od sedenja kući i pletenja mreže. Gle, evo dolazi još životinja. Imaću sve više i više hrane. (izlazi sa pozornice)

(na pozornicu ulaze slon, zebra, žirafa – možete po svom izboru dodato još životinja. Neka pantomimom Anansi jednoj po jednoj životinjama pokazuje kamen, a one onda govore)

Slon:  Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Žirafa: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Zebra: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Lutka pričalica: Dok su životinje bile u nesvesti Anansi je iz njihovih kuća pokupio svu hranu i odneo je u svoju kolibu.

Anansi: (vraća se na scenu) Ovo je odlično ispalo. Sada me niko neće zaustaviti. Imaću hrane kada god poželim. (izlazi)

Antilopa: (ulazi na pozornicu i obraća se publici) Sve vreme sam posmatrala kako Anansi vara moje prijatelje i otima im teško zarađenu hranu. Vreme je da ga naučim pameti. (izlazi)

PETA SCENA

Lutka pričalica: Konačno se neko našao da ovoga šaljivdžiju prevede žednog preko vode. Da vidimo kako.

(Anansi i antilopa nalaze se na sredini pozornice)

Anansi: Mala Antilopo, gde si krenula sa tim srećnim izrazom na licu?

Antilopa: O, Anansi, nisam te primetila. Mnogo sam srećna. Puna mi je kuća, borovnica, jagoda, malina, kupina, ribizli. Ne znam šta da radim sa tolikom količinom voća.

Anansi: (obraća se publici) Mislim da znam šta će se dogoditi sa njenim voćem. (obraća se antilopi) Draga, mala antilopo, pošto si mi dobar prijatelj želim da ti nešto pokažem. Hajde, sa mnom. (oboje idu stazom)

Lutka pričalica: Znate gde je Anansi poveo antilopu, ali…

Anansi: Antilopo, pogledaj ovo. (pokazuje na kamen)

Antilopa: (osvrće se oko sebe) Šta to hoćeš da mi pokažeš?

Anansi: Šta hoću da ti pokažem? Pa hoću da ti pokažem ovaj kamen.

Antilopa: (i dalje se osvrće naokolo) Dobro Anansi, koji kamen?

Anansi: Znam šta hoćeš. Hoćeš da me prevariš. Verovatno si već videla ovaj kamen i verovatno si rekla: Hmmm, kakav čudan mahovinasti kamen…(pada na zemlju)

Antilopa: Pazi, pazi…izgleda da je prevarant prevaren.Sada mogu da kažem svim životinjama gde će pronaći svoju hranu. (izlazi)

Anansi: (budi se) Kako me glava boli. Antilopo imaš li aspirin? Antilopo! Gde li je nestala. Nema veze. Idem kući. Tamo me čeka brdo hrane.

Lutka pričalica:  Anansi je ušao u kuću, kad tamo…

Anansi: (šeta po pozornici) Šta? Gde? Mora biti ovde. Gde je nestala sva hrana? Samo trenutak..da li mislite da me je antilopa prevarila? Ja ne volim da budem prevaren. Ne volim da mi se smeju. Ali kada razmislim to je ono što sam ja uradio svojim prijateljima. Sada znam kako su se osećali. Nije dobar osećaj. Od danas ću početi da radim. Tako ću zaraditi za hranu. Nema više laži i prevare.

(Sve životinje dolaze na pozornicu)

Lutka pričalica: Srećna sam što mogu da vam kažem da je Anansi toga dana naučio lekciju. Ako hoćeš da jedeš moraš da radiš. Nema hleba bez motike. Takođe sam srećna jer su životinje oprostile Anansiju. Tako se ponašaju pravi prijatelji. Od tada, kad god je neko u džungli gladan, napravi se zabava. Sve životinje donesu hranu na zabavu. Jedu, igraju i pevaju. Igraju i pevaju: „Igraj, Anansi, igraj Anansi….“

(Svi igraju i pevaju)