Prezentovano na susretima: Istrazivacki dani vaspitaca 2010. i Vaspitaci vaspitacima – Kladovo 2011.

Predškolska ustanova ‘’Boško Buha’’ Palilula – Beograd. Vrtić ‘’Ježurko’’iz Borče, stručni saradnik Biljana Kojović

Prezentovale su Tamara Matic i Latinka Prgomet

Pre dve godine neko od nas je nabavio knjigu Dušice Bojović “Više od igre“. Ovaj priručnik nas je naveo na razmišljanje kako i koliko u radu sa decom koristimo potencijale koje nosi dramska igra, koliko i kako je podstičemo, obogaćujemo i kultivišemo? Opredelili smo se da ovo bude naš prijekat na godišnjem nivou.

Radeći na ovoj temi želeli smo da deca :

  • aktivnim učestvovanjem u nekim od dramskih iskustava ispoljavaju svoju spontanost, maštu i samostalnost

  • istražuju i sama pronalaze različite mogućnosti rešavanja problema

  • da istražuju izražajne mogućnosti svoga tela

  • kroz jednostavne dramske forme istražuju sebe i svet oko sebe, svoje ponašanje, svoje odnose sa svetom

  • razvijaju sposobnost kritičkog odnosa prema sopstvenom igrovnom ponašanju, razvijaju samostalnost i inventivnost

Ideja vodilja nam je sve vreme bila: dramske aktivnosti moraju biti kreativne, a ne repetitivne!

Sebi smo postavili sledeće ciljeve:

  • oformiti dramski centar u vrtiću,

  • podstaći i bogatiti dečji dramski izraz ,tako što ćemo omogućiti deci da istražuju izražajne mogućnost svoga tela,

  • omogućiti da dramske aktivnosti budu prilika za učenje o sebi, drugima i svetu oko sebe

  • u realizaciji teme uključiti i roditelje,

  • podsticajno delovati na sve aspekte razvoja.

Podsticaj i oslonac u radu bili su nam priručnici:

  • „Više od igre“ autorke Dušice Bojović

  • “Moć mašte, moć pokreta“ autorke Dušice Bojović

  • „Dramska radionica“ autorke Olivere Viktorović

  • “Zamišljeno putovanje“

  • “Beleške lutkarskog pomoćnika“ autorke Nataše Čakić-Simić

Kako smo radili?

Prvi korak nam je bio formiranje dramskog centra u vrtiću. Zajedno sa roditeljima smo krenuli u akciju prikupljanja materijala i izradu sredstava. Roditelji su nam doneli odeću, obuću, šešire, marame, trakice, kese, dugmiće, mašne, tašne, kravate, kutlače, varjače i raznorazne drangulij

Tokom rada na opšte zadovoljstvo i dece i nas izrađeni su: raznovrsni kostimi, maske, lutke, lutke na štapu, ginjol lutke, lutke na metli, male pozornice, televizori…

U rad na formiranju dramskog centra rado su se uključili i roditelji. Na nekoliko kreativnih radionica zajedno sa svojom decom izradili su veliki broj lutaka i scenskih rekvizita.

Sve ovo je rezultiralo bogatim dramskim centrom koji deca rado koriste, kako u organizovanim dramskim aktivnostima, tako i u slobodnoj dramskoj igri. Glavni dramski centar nalazi se u centralnom holu vrtića, u blizini otvorene fiskulturne sale gde ga deca rado koriste.Budući da je na točkićima lako ga je prebaciti u neku od soba gde je sjajna dopuna sobnim dramskim centrima

Alati koje drama koristi su: gest, mimika, pantomima, telesni pokret. Deci smo pružali priliku da istražuju izražajne mogućnosti svoga tela. U različitim situacijama, kao nezavisne mini aktivnosti ili kao delove dramskih ili nekih drugih aktinvosti. Radili smo sledeće vežbe:

1.vežbe disanja– pomažu detetu da ovlada svojim disanjem, da poveća kapacitet pluća, angažje kostabdominalne mišiće itd

2.radili smo i vežbe relaksacije i koordinacije – povećavaju detetovu svesnost u odnosu na pojedine delove tela, grade sposobnost voljnog upravljanja sitnijim partijama tela.

3. deci su posebno interesantne bile vežbe čula. One se baziraju na upotrebi mimike, pokreta, gesta, za prenošenje informacija neverbalnim putem. Tako su deca jedna drugima neverbalno dočaravala raznorazna čulna iskustva: gledanje utakmice, zabavnog filma…, mirise prijatne i one koje to nisu, dodirivanje vrele, hrapave, glake površine, hod po različitim podlogama, slušanje različitih zvukova: škripe kočnica, operske arije, zujanja pčele…

4. radili smo i dosta vežbi sa brzalicama i slične govorne vežbe kojima smo podsticali paraverbalne izražajne mogućnosti glasa (visina, intonacija, tempo, boja…).

Sve ove i razne druge dramske vežbe rađene su planski, ali ne i izolovano, već kao sastavni deo dramskih ili nekih drugih aktivnosti.

Gotovo da nema razvojnog aspekta koji nije podstaknut slobodnim, istraživačkim dramskim igrama: imaginacija, koncentracija, percepcija, samokontrola, fleksibilnost, izražajnost i tečnost u govoru, prilagodljivost i kooperativnost. Ipak dramska igra nije nam bila cilj po sebi, kreativna drama nije učenje drame, neo učenje kroz dramu i pomoću drame!

Trudili smo se da deca:

  • aktivnim učestvovanjem u nekim od dramskih iskustava ispoljavaju svoju spontanost, samostalnost, maštu – da nema tačnih i pogrešnih ispoljavanja.

  • da deca istražuju i sama pronalaze različite mogućnosti rešavanja problema:dajemo im zaplet ili ga sama smišljaju, rešenja u maloj grupi dvoje,troje ili četvoro učesnika, sama osmišljavaju.

  • da kroz jednostavne dramske forme istražuju sebe, svet oko sebe, svoje ponašanje i svoje odnose sa svetom.

  • da razvijaju sposobnost svesnog kritičkog odnosa prema sopstvenom igrovnom ponašanju.

Kao prelaz i uvod u dramske aktivnosti koristili smo već pomenute „dramske vežbe“ i igre iz domena socijalno emocijonalnih odnosa, koje su doprinele opuštanju dece i stvaranju prijatne atmosfere. Nastojali smo da pođemo od dečjeg iskustva i da se u

glavnoj aktivnosti na njega nadovežemo.

U centralnom delu najčešće smo koristili:

  • kreativni pokret i ples, ričanje priča, kcione priče, igru uloga, vođenu fantaziju, pantomimu, narativnu pantomimu, zamišljena putovanja, improvizaciju, vruće stolice, forum pozorišta, dramatizaciju, lutkarsko pozorište…

Nakon sveg – razmenjujemo utiske, osvrćemo se na grupno i pojedinačno iskustvo, podsećamo se na momente zabave i otkrića!!!

Završavamo, kad nam se svidi, sa malim dramskim izvođenjima

Tokom dve godine rada, sa decom smo u svim vaspitnim grupama realizovali brojne teme koje su više nego ranije bile oslonjene i prožete dramskim aktivnostima. 0slonac u radu predstavljala nam je knjiga: “Više od igre“ autorke Dušice Bojović

Na primeru teme „Jedini način da imaš prijatelja je da budeš prijatelj!“ („Više od igre“) prikazaćemo vam korak po korak deo procesa rada u predškolskoj grupi.

Ciljevi u radu na ovoj temi bili su:

  • da deci pomognemo da sagledaju značaj prijateljstva i koje su to osobine pravog

  • drugarstva,tj; šta znači imati prijatelja, biti prijatelj i prijateljski se ponašati

  • da identifikuju moguće poteškoće u prijateljstvu i kako ih prevazići

  • da usvoje rečnik prijateljstva

  • da identifikuju kvalitete pravog prijatelja

  • da razvijaju kreativnost

  • da izgrađuju pozitivnu sliku o sebi i svetu koji ih okružuje

Bavljenje prijateljstvom počeli smo smo neuobičajeno: najpre smo pitali decu šta znaju o mitološkim bićima? Razgovarali smo o tome „po čemu su slični, a po čemu različiti od ljudi?“, a zatim smo se uz pomoć mašte susretali sa snažnim i nežnim divovima. Pitali smo se: „Kako bi izgledala u nekoj čarobnoj zemlji potraga za divovima?“ Deca su tragala, iščekivala i bila iznenađena kada ga pronađu. Pitali smo se kako možemo da prepoznamo tuđa osećanja na osnovu izraza lica ili napravljenog pokreta.

Dok smo tragali za džinovima lovili smo i aždaju. (u maglovitoj šumi, budimo se, protežemo se, odlučni smo da pronađemo aždaju, gazimo po dubokoj travi, provlačimo se kroz gusto granje, nailazimo na aždajinu pećinu, plašimo se… A zatim i igra ide unazad, pokušavamo da izvedemo sve pokrete i radnje kao da premotavamo film unazad, ali sada mnogo brže: nailazimo na pećinu, idemo kroz travu, granje, baru, zatvaramo vrata, budimo se!)

Zatim smo prešli na plesnu dramu: pitali smo se i dočaravali: „Kako džin hoda, kako trči, kako jede, kako je zaljubljen, kako se sagne da ubere detelinu sa četiri lista?…“ Sve ovo bilo je povod da zastanemo i razmišljamo o problemima visokih i niskih osoba. Deca su imala zadatke da osmisle i odglume scene: npr. kako bi džin seo u dečju stolicu, kako bi patuljak dohvatio knjigu sa naše police…

U nastavku, priču „Sebični džin“, (Više od igre) pričali smo deci uz lutku pričalicu, koja povremeno zastaje i decu zapitkuje: „Šta misle , šta će se dalje desiti ?“

U sledećem koraku džina (koga je po želji predstavljalo neko dete) postavljali smo u “vruću stolicu“, a ostala deca postavljala su pitanja džinu i intervijuisala ga. Nekada smo uz lutkice „Smeška“ i „Ljutka“ prepoznavali emocije ili procenjivali ispravnost postupaka u priči. npr. deca podižu nasmejano lice ukoliko je tvrdnja tačna ili tužno lice ukoliko je tvrdnja netačna.

Istraživanje prijateljstva nastavili smo sa igrom u kojoj su deca imala zadatak da „prepoznaju prijatelje“ po zadatim karakteristikama i da se, kada se pronađu, sa njim druže ceo dan.

Usledila je priča „Prijateljstvo orla kornjače“.(Više od igre) Umesto pasivnog slušanja, deca su tokom čitanja priče pantomimom dočaravala akciju. Ovu smo priču koristili i za improvizacije: na primer deca podeljena na goste i domaćine razmenjivali su reči gostoprimstva i stvarali svoj „rečnik lepog ponašanja“ .

Novom pričom „Najbolji prijatelj“ (Više od igre) o ribici i hobotnici koja se u igri povredila, došli smo do zadatka da deca sama dovrše priču kroz osmišljavanje načina na koje bi oni sami pomogli hobotnici.

O prijateljstvu smo puno pričali, a od iskaza koje smo prikupili u toku razgovora na temu „prijateljstvo“ nastao je i rečnik prijateljstva.

Priča „Majmun i zec“ (Više od igre) o dva dobra druga koja se lepo slažu ali imaju neke ružne navike koje im smetaju u komunikaciji. Deci je prezentovana kroz akcionu priču i narativnu pantomimu. Deca su bila podeljena u dve grupe: majmune i zečeve. Tokom čitanja priče oni su pokretima predstavljali ponašanje svog lika u skladu sa tekstom koji se čita.

Diskutovali smo o tome šta nam se dopada, a šta ne kod naših prijatelja i zaključili: prijatelje volimo iako nam se ne dopadaju baš svi njihovi postupci ili osobine.

Usledila je kooperativna igra „obruč prijateljstva“. U njoj deca u parovima u obruču izvršavaju naloge i pri tom vode računa da obruč ne padne.

Pomoću priče „Nekada su bili prijatelji“ (Više od igre) o mački i mišici, dolazimo i do nekih problem situacija koje uključuju proveru prijateljstva. Inspisani pričom improvizovali smo razne situacije u grupi , koje su deca rešavala na tri načina: verbalno, pantomimom, i lutkama na štapiću. Deca su i sama kreirala situacije: jedno dete želi da vozi bicikl, a drugo da se igra loptom…

Svi za jednog, jedan za sve (Više od igre) akciona priča

Marko ima balon. To je veliki (pokret) balon! To je veliki, crveni balon! To je veliki, crveni (pokažite predmet crvene boje), okrugli (pokret) balon!

Marko ima malu kucu. Njegovo ime je Cuki. Cuki mnogo voli Marka. (pokret u obliku srca) Voli ga ovoliko (raširite ruke). Cuki voli da se igra sa Markom, a naročito da trče zajedno. (trčite u mestu) …

Tokom rada na ovoj temi negovanje dečje kreativnosti nam nije bio osnovni cilj. Pomoću dramske igre deca su iskustveno istraživala veoma važno životno polje-kao što je prijateljstvo! Na sličan način i u ostalim vaspitnim grupama realizovane su brojne druge teme.

Ovakvim načinom rada postigli smo dosta .

Deca su sticala samopouzdanje, razvijala i isticala svoju kreativnost, maštu, dogovarali su se, pronalazili su rešenja, a u grupi je vladala vesela opuštena atmosfera.

Deca su se smenjivala u predstavama, nisu se vezivala za uloge (često su menjali uloge). Sve u svemu , uživali su!

Prikazaćemo vam deo procesa tokom kojeg nam je u fokusu bilo kreativno dramsko izražavanje:

1.“Uvodna radionica“

Na početku smo u uvodnoj radionici sa decom razgovarali o pozorištu i o pozorišnim predstavama. Tražili smo odgovore i moguća rešenja za sve što je potrebno da bi se napravila jedna pozorišna predstava. Došli smo do zaključka da nam je potrebna bina, pozornica, tema tj. smišljena priča koju će odglumiti glumci, da su nam potrebni glumci i kostimi.

2.“Promišljamo i dogovaramo se“

Deca osmišljavaju i postavljaju scenu. Izabrali su mesto u sali, razvukli su kanape, okačili su platno za zavesu scene.

3.“… Da bi šuma bila šuma treba još dosta toga…“

Deca su se dogovorila da će predstaviti šumu pa su crtali stanovnike šume i prirodu, bojili su, slikali, a onda su iseckali oslikano i krenuli da životinjama traže mesto u šumi tako što su ih postavljali tj. kačili na platno.

4.“Biramo uloge, kostime šminkamo se…“

Da bi bili „pravi glumci“ želeli su da se kostimiraju: birali su i kombinovali garderobu, dogovarali se, pomagali jedni drugima… a onda je sledilo šminkanje. Nakon što bi se uredili igra je mogla da počne!

5.“Dogovaramo se!“

Priča koja je prva nastala zvala se „Škola za veverice“ – deca su sama osmislila priču, podelila uloge i odigrala predstavu.

6.“Sutradan se priča razvija…“

Razgovarali smo o predstavi, pitali smo decu o njihovim utiscima, pitali smo publiku (drugare koji nisu glumili ali koji su posmatrali). Deca su tom prilikom otkrila da nisu bila dovoljno glasna, da se nisu videli ,a glumci su priznali da su se stideli,“jer su mislili da će biti smešni!“ Ohrabreni podrškom drugara i vaspitača dopunili su priču, podelili uloge, obukli kostime i predstavili nam priču ali sada su bivali sve sigurniji, opušteniji, slobodniji…