Vaspitač: Ilona Rodić

Metodički dani ‘96

Lutka u predškolskom vaspitno-obrazovnom procesu

Na pragu razvoja svetskih kultura javlja se i lutkarski izraz. Iako su antičke lutke rođene u hramovima, a srednjovekovne u crkvama, vrlo brzo su gubile svoje versko obeležje i postajale mali narodni junaci. Lutke su odigrale veliku ulogu pri buđenju narodne svesti, u očuvanju jezika i širenju kulture. Svet

lutaka je svet bajki, poezije, humora, satire, fantastike, svet koji ne poznaje granice između ljudi, životinja, biljaka i predmeta. Zato i jeste tako blizak deci. Lutka je moćno sredstvo u predškolskom vaspitno-obrazovnom procesu, jer predškolsko dete se uči igrajući i igra se učeći.

Kreiranje i animiranje lutke ima svoju primenu u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada s decom predškolskog uzrasta, kao što su: likovno, literano, muzičko, fizičko, matematičko, upoznavanje okoline i druga. Ona je snažno sredstvo za socijalizaciju deteta, ali ima i veliku terapeutsku vrednost.

Najveći uticaj na likovnu kulturu dece ima kreacija lutke. Kod deteta se formira elementarni smisao za estetsko doživljavanje razvijanjem njegove mašte i stvaralaštva vlastitim izražavanjem u crtanju, modelovanju i drugim oblicima plastičnog oblikovanja, pri čemu je lutka svedena na simbol, a ne na

vernu imitaciju živog lika. Animiranjem, odnosno davanjem duše lutki, deca se podstiču na govor, odnosno da govore o onome što opažaju, što rade i što osećaju. Igre sa lutkama su, po svom karakteru, govorne igre. Dete spontano i neposedno preko lutke izražava svoj intimni doživljaj sveta. Dramatizacijom nekog teksta deca se upoznaju sa ličnostima iz literature.

Važnu ulogu u animiranju lutke ima i muzika- bilo da dete peva ili daje ritam, čime se i razvija želja za pevanjem, sluh, osećanje za ritam itd. Kako je lutka u središtu dečije igre, dominantna je fizička aktivnost kojom se utiče na razvijanje koordinacije pokreta, a naročito takozvane fine motorike.Različitom kreacijom i animacijom lutke kao elementa skupa, lika ili tela razvija se dečije opažanje i logičko mišljenje u oblasti elementarnih matematičkih pojmova.

Kreiranjem i animacijaom lutke kao simbola predmeta i pojava iz najbliže okoline, stiču se elementarna znanja o njima. Igre sa lutkama socijalizuju decu i mogu uticati na razvoj pozitivnih karakteristika ličnosti. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta kreacija i animacija lutke smanjuje nekontrolisanu fizičku aktivnost, terapijski deluje u slučaju povećane agresivnosti i utvrđuje njen uzrok.

Lutka u radu sa decom mlađeg predškolskor uzrasta

U radu sa decom mlađeg predškolskog uzrasta (od 3 do 4 godine) kreacija i animacija lutaka je više u domenu vaspitača nego dece. Moglo bi se govoriti o uticaju na razvoj i usvajanju lepog i animiranju lutke kao igračke. Tek u drugoj polovini radne godine može se pokušati da deca u ovom uzrastu sama „kreiraju

lutke“. Mora se voditi računa o psihofizičkim sposobnostima te grupe, a zatim i o tome koliko se u prethodnom periodu u fazi šaranja radilo sa decom.

Primer iz prakse: deca su gledala lutka-igru Tri sneška. Sledećeg dana pričala se o predstavi, da bi se deci dale olovke i papir da od dva kruga naprave sneška. Vaspitačica je isekla oblik sneška i nalepila ga na štapić ili jaču traku od kartona. Deca su tražila da se igraju samo sa svojim sneškom i bila oduševljena svojom prvom kreacijom „plošne“(površinske) lutke.

Dete u ovom uzrastu najčešće razgovara sa lutkom stavljajući je u situaciju u kojoj je ono bilo neposredno pred dolazak u vrtić ili ako je prethodnog dana doživela neki konflikt sa okolinom. Ređe sarađuju sa ostalim „lutkarima“. Često se u igri i pri pokušaj u animacije lutke na štapu može čuti dečije „pevanje“, samo na-na-na i ljuljanje lutke (kao da lutka peva), pa čak i kretanje lutke u ritmu muzike. Ukoliko se sa decom radilo na razvijanju osećanja za ritam, može se očekivati da deca to prenesu i na lutke prilikom animacije.

Matematički pojmovi se mogu deci predstaviti kao likovi u lutkarskoj igri. Mnogo lakše i brže deca zapamte i požele da se igraju lutkama koje su, u stvari, elementi matematike. Na primer, u priči Veliki i mali zec deca na najlepši način – lutkarskom igrom – upoznaju i usvajaju pojam veliko i malo.

Isto tako, na osnovu jednostavnih i kratkih tekstova sa jednim ili dva lika vaspitač može pomoću lutaka zainteresovati decu za svet koji ih okružuje, kao na primer u tekstovima: Maca i vrapčić, Oblak (kiša, vetar i cveće), Koka i pilići.

U radu sa decom posebnu pažnju treba posvetiti fizičkom vaspitanju, jer je ono veoma važan faktor u fizičkom i psihičkom razvoju dece predškolskog uzrasta. Česti su primeri deteta koje trči, skakuće, baca i hvata loptu, ubacuje u mali koš, takmiči se sa drugovima u raznim igrama. Nasuprot ovom detetu

imamo dete koje ne može da trči, iz bilo kojih razloga, lopta mu ispada pre nego što je ulovi, ne može da je doda- dobaci drugu, ne uspeva da ubaci loptu u koš …

Prvo dete je veselo, nasmejano, spremno za druženje sa drugarima. Drugo dete je mrzovoljno, sve mu smeta, kvari igru drugarima, povlači se u sebe ili postaje agresivno.

Sva vaspitno-obrazovna područja rada sa decom su u uskoj povezanosti, uzročno-posledičnoj vezi sa fizičkim vaspitanjem. Treba ozbiljno raditi sa decom već od jaslica, kada negovateljice sprovode individualni rad sa decom. Dalje, u mlađoj grupi treba svakodnevno izvoditi vežbe za razvijanje fine motoroke, tj. finih mišića šake. Možda reč vežba treba da bude zamenjena rečju igra, jer određenom vrstom igre, u stvari, vežbamo i utičemo na pravilan rast i razvoj dece. U mlađoj grupi to će biti igre imitacije. Na razvoj fine motorike

uticaćemo igrom sakupljanjem raznog semenja i stavljanjem u plastične flaše, cepkanjem novina itd.

Lutke u radu sa decom srednjeg predškolskog uzrasta

Deca srednje uzrasne dobi (od 4 do 5 godina) već mogu nacrtati lik za „plošnu“ lutku, napraviti lutku na štapu, varjači i oblikovati glinu, plastelin. Isto tako, mogu napraviti lutke od raznih plodova, kao i ginjolke od kaširanog papira … Posle čitanja kraće priče ili neke konfliktne situacije, deca mogu kreirati lutke i napraviti malu lutkarsku scenu (mesto gde se odigrava neka radnja). Veoma uspešno animiraju lutke (dva do tri lika), ispričaju priču koju su čuli ili da izmisle sličan tekst. Bogatstvo rečnika i veća mogućnost pri animaciji pružaju veliko zadovoljstvo deci i vaspitaču koji u publici prate sasvim nove sadržaje.

Deca rado pevaju pa zašto to ne bi mogle i lutke koje oni animiraju. Vaspitač može koristiti lutku kao sredstvo prilikom učenja teksta i melodije nove pesme, primer je i pesmica Crta, crta Đokica. Isto tako, deca će lakše shvatiti i zapamtiti razliku između likova i tela ako u lutkarskoj igri vide kvadrat i kocku, krug i loptu …

Pored lutaka kojima vaspitač animira decu i pomaže im da na najlepši način upoznaju i shvate svet oko sebe, deca ovog uzrasta mogu i sama da izrade jednostavnije lutke kao predmete i pojave iz okoline i animiraju ih (kao u lutkarskoj igri Tri leptira).

Lutka u radu sa decom starijeg predškolskog uzrasta

Deca ovog uzrasta (od 5 do 7 godina) već mogu sami da kreiraju lutke na osnovu nekog teksta sa više likova, bilo da su „plošne“ ili trodimenzionalne ili da od prirodnog neoblikovanog materijala naprave lutke i animiraju ih. Pored lutaka na štapu i ginjolki, veoma vešto animiraju i veće lutke u saradnji sa svojim drugarima (npr. lutka zmaj). U ovom periodu razvoja već se može dati zadatak da dvoje-troje dece izmisle tekst na zadanu temu.

Vaspitač može koristiti lutke kao sredstvo i metod rada prilikom slušanja muzike, učenja novih pesama i malih muzičkih igrokaza. Deca mogu i sama animirati lutke uz muziku ili pomoću nje otpevati pesmicu koju su prethodno učili. Upoznavanje okoline može biti mnogo zabavnije nego pričanje ili čitanje iz knjige. U ovom uzrastu deca mogu, uz pomoć vaspitača, napraviti lutke za malo pozorište lutaka i veoma uspešno animirati lutke. Uz tekstove Mačak i petao, Tri leptira lepše i lakše će upoznati svet prirode, a pomoću zanimnjivog teksta Sijalica proširiti svoje znanje.

Zašto je u igri s lutkom važno fizičko vaspitanje? Svako dete ima želju da napravi lutku i da je animira. I ma koliko se na prvi pogled činilo da je lakše lutku animirati nego napraviti, to nije tako. Da bi dete moglo animirati lutku, pre svega, mora imati dobru koordinaciju pokreta (oko-šaka-noga-ruka), a za lutke ginjolke i dobro razvijenu finu motoriku. Izražena je posebna želja deteta da udahne život lutki i pokaže drugarima i vaspitaču šta ono može. Međutim, događa se da samo volja nije dovoljna. Dete sa nedovoljno razvijenom koordinacijom doživljava razočaranje i ostavlja lutku da bi nastavilo da smeta drugarima koji uspešno animiraju lutke.

Lutka u rukama vaspitača

Vaspitač ima veoma važnu ulogu u izboru aktivnosti i načinu na koji će te aktivnosti sa decom provoditi. Hoće li lutka živeti u malim dečijim ručicama i glavicama ne zavisi samo od njih samih, nego i od toga da li njihov vaspitač želi da shvati koliko je lutka snažno sredstvo i metod u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada sa decom predškolskog uzrasta.

Negde su lutke sačuvane, obnovljene i još uvek u upotrebi. Negde su pokidane, sa jednim okom ili bez jedne ruke i stoje tako u sobi više kao strašilo nego kao sredstvo koje bi ulepšalo vaspitaču rad. a deci boravak u vrtiću. Negde su vaspitači pustili mašti i kreativnosti na volju i prave nove lutke „svojoj“ deci. Jednostavnije lutke prave zajedno sa decom i uživaju u svom zajedničkomradu. Vesela i zadovoljna deca, zadovoljni vaspitači. A umorni roditelji kada dođu po svoju decu ne mogu a da ne primete zadovoljstvo i osmeh na licima dece i vaspitača. Rado slušaju šta su deca taj dan radila i zaraženi osmehom odlaze kući. I ne retko, sutradan dolaze sa pitanjem: „Marko nam je priča o kako ste se lepo igrali, imali ste lutkarsku predstavu; treba li da nešto donesemo za nove lutke“?

I tako se zatvara čarobni krug. Mi smo mislili da smo animirali lutke, a one su, u stvari, animirale nas. Našli smo najlepše sredstvo i put za rad sa decom i preko potrebnu saradnju sa roditeljima, ali i ostvarivanje ciljeva i zadataka u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada sa decom predškolskog

uzrasta. I umesto zaključka: lutke treba da su na dohvat dečijih ruku, tako da budu dostupne njihovim rukama i mašti.

CRTA CRTA ĐOKICA

Lica: Đokica, Marija. pas

(na sceni je pripremljen papir za crtanje i mali stalak).

Đokica: (dolazi na scenu, veselo) „Zdravo deco (dobar dan)! Kako ste mi lepi! Jako mi se sviđate! Ja se zovem Đokica. Hoćete li da budemo prijatelji“?

Deca iz publike: „Da“!

Đokica: „Pošto smo postali dobri prijatelji otkriću vam jednu tajnu. Voleo bih da upoznate moju najbolju prijateljicu. Zove se Marija. Znate, ona je najlepša devojčica u mojoj ulici. (stidljivo) Čini mi se da sam se zaljubio. Molim vas nemojte nikome odati moju tajnu. Znate li šta ja volim najviše da radim? Pogodite“!

Deca iz publike: „Ne znamo“.

Đokica: „Rećiću vam. Najviše od svega volim da crtam. Znate, ja svaki dan crtam i slikam. Danas ću i vama nešto nacrtati. Idem samo da donesem olovku, papir je već tu, odmah se vraćam. Čekajte me, brzo ću ja. (odlazi)

Pas: (čuje se lajanje pre nego što izađe na scenu)“Av, av, av. (dolazi na scenu i razgleda levo-desno)

„Av, av, jeste li videli Đokicu? Svuda ga tražim. Znata ja sam njegov pas Kiki. Najviše volim da se igram sa Đokicom. Ja mu pravim društvo dok on crta ili slika. Rekao mi je da će biti tu, ali ja ga ne vidim. Jeste li ga vi videli deco“?

Deca iz publike: „Jesmo“!

Pas: „Recite mi na koju stranu je otišao? Ovamo? Onamo? (ide levo-desno i zagleda kao da nekoga traži; deca pokazuju pravu stranu kuda je Đokica krenuo i pas odlazi na tu stranu, prethodno se obraćajući deci) „Hvala vam puno, idem brzo da stignem Đokicu. Av, av“. (odlazi sa scene)

(čuje se muzika neke dečije pesme i devojčica peva, ulazi na scenu Marija pevajući i plešući)

Marija: „Ćao drugari! Kako ste? Ja sam Marija. (zagleda po sceni levo-desno, obraća se deci) Znate, tražim svog najboljeg drugara, Đokicu.(obraća se deci) Čini mi se da sam se malko zaljubila. Đokica je najbolji dečak u mojoj ulici. Najviše od svega voli da crta, a ja volim da mu pravim društvo.“

Đokica: (ulazi na scenu, a za njim i njegov pas- av, av, av) „Ćao, Marija, kako si“?

Marija: „Hvala, dobro sam. Tražim te da se igramo“.

Đokica: „Išao sam kupim po olovku. Pripremio sam papir za crtanje. Hoćeš li mi praviti društvo dok crtam“?

Marija: „Xoću, znaš da se veselim kad mogu da ti pravim društvo i igram se sa tobom.“

Pas: (veselo) „Av, av, av.“ (odlazi do Đokičinih nogu i umiri se, Đokica crta).

Marija: (prvo malo pogleda u crtež, pa decu u publici, pa opet u crtež i obraća se deci skoro šapatom)

„Znate li šta Đokica crta? … Da vam kažem? Važi, rećiću vam to pesmom, a vi dobro slušajte da naučite pesmu pa ćemo je zajedno pevati. Važi“? (opet pogleda u crtež i počinje pesmicu)

(peva)

Crta, crta Đokica, sedam , malih kokica.

Nisu one krive, što mu nisu žive,

nisu one krive što mu nisu žive

Pa da nose ko-ko-dak ponedeljak, utorak…

svakog dana sve do kraja

do nedelje sedam jaja.

Svakog dana sve do kraja

do nedelje sedam jaja.

(obraća se deci) „Hajde da otpevamo pesmicu zajedno!“ (peva Marija i deca iz publike)

Đokica: (ostavlja olovku i uzima crtež u ruke, za njim kreće i njegov pas uz obavezan av, av)

„Evo završio sam crtež. Izbrojte koliko ima kokica na crtežu. (broji i on zajedno sa decom)

Lepo, a sada i vi uzmite papir i boje i nacrtajte za svaki dan u sedmici po jednu koku. Baš me zanima koliko ćete vi kokica nacrtati“.

Primedba (ili kraće uputstvo za primenu teksta)

Pre početka ove lutkarske igre sa decom sam razgovarala (pošto se radi o starijoj grupi) o danima u nedelji, koliko ih ima i kako se redom nazivaju. Pored toga što ova kratka lutkarska igra može poslužiti za lepši i zanimljiviji način za utvrđivanje broja dana u nedelji za vođenu aktivnost u starijoj grupi, ona može poslužiti i za poticanje i negovanje drugarstva i pozitivnih emocija kod dece svih uzrasta.

Pošto su radnja i tekst jednostavni te se pojavljuje mali broj likova, ova lutkarska uipa se može prikazati i deci mlađe vrtićke grupe (u trećoj godini života).

Lutke: za ovu lutkarsku predstavu treba pripremiti lutke-ginjolke, jedino pas može biti lutka na štapu (obavezno trodimenzionalna).

Muzika: zvučna kulisa neka bude lepa instrumentalna muzika sa kasete ili ploče. Nipošto neka novokomponovana. Za onaj deo kada se pojavljuje devojčica Marija može poslužiti i neka dečija pesmica koja se lagano gubi kada lutka počinje da priča, a smenjuje je ponovo zvučna kulisa.

Scena: scenu nije potrebno posebno pripremiti jedino ako želimo kod dece uticati na dublji vizuelni dožiivljaj smestićemo igru u scenski prostor prema sopstvenom izboru i urediti scenu koja odgovara dvorištu, sobi, terasi ili poljani punom cveća i blizini šumice … Mogućnosti su bezbrojne.

U SAMOPOSLUZI

Devojčica: (dolazi naglo na scenu) Mama, mama! … Nigde je nema. Ja ne znam gde se samo izgubila? (odlazi sa scene)

Mama: (dolazi lagano na scenu, opazi decu i obraća im se) -Dobar dan! Kako ste? Baš nešto gledam kako ste lepi i dobri. Da nije moja Sanja sa vama? Obećala sam da ću je voditi u samoposlugu, a nje nema. Negde se sigurno zaigrala … A, sigurni ste da nije tu sa vama?

Devojčica:- A tu si mama. Gde si bila? Zaboravila si šta si mi obećala?

Mama:- Nisam zaboravila, Sanja. Spremala sam se i evo me. Možemo da krenemo. (ulaze u samoposlugu)

Devojčica: – Kupi mi bombone, mama kupi mi (krevelji se)! Xoćy ovu čokoladu, kupi mi ove kekse, kupi mi

Mama:- Sanja, molim te budi dobra, ne mogu ti sve kupiti. Odluči se šta ćeš čokoladu, bombone ili kekse

Devojčica:- Hoću sve. I čokolade i keksa i bombone i žvake i sladoledi … i … sve hoću što mi padne na pamet).

Mama: – Dogovorile smo se da ćeš biti dobra. Vidi, svi te gledaju.

Devojčica:- Pa šta, neka me gledaju (viče). Kupi mi, kupi mi (baca se na pod)

Mama: – Sanjice, .mama nema toliko novaca da ti to sve kupi. Evo, uzmi ovu čokoladicu, drugi put ćemo kupiti kekse.

Devojčica:- Neću-u-u, neću čokoladicu, hoću veliku čokoladu (opet viče i baca se na pod).

Mama:- Dobro Sanja, nećemo ništa kupiti.Vratićemo korpu na blagajni i idemo kući.

Devojčica:- Neću kući. Hoću bombone-e-e.

Mama:- Idemo (skoro vuče devojčicu)! Reci lepo DOVIĐENJA!

Devojčica: – Neću da kažem doviđenja. Neću kad mi nisi ništa kupila.

TRI LEPTIRA

Likovi: Prvi leptir (žuti), Drugi leptir (crveni), Treći leptir (beli), Prva lala (žuta), Druga lala (crvena), Treća lala (bela), Vetar, Sunce, Oblak,

Scena: (Livada puna raznobojnog sveća. Uz vedru muziku veselo lete leptiri po sceni. Lale se njišu u ritmu muzike- valcer cveća.)

Prvi leptir: Najviše volim proleće. Tada livada obuče svoju najlepšu haljinu i zamiriše novim mirisima.

Drugi leptir: I ja volim proleće, vesele me topli sunčevi zraci i golicaju moje pipke.

Treći leptir: (doleti veselo do prva dva leptira) Dođite, pronašao sam nešto.(lete zajedno do drveta i nešto nerazumljivo pričaju, – vraćaju se na sredinu scene).

Prvi leptir: Baš je lep onaj cvetić. Samo je još mali, moramo sačekati da naraste, pa ćemo ga pozvati u igru.

Drugi leptir: Lepo je kada nađeš novog prijatelja.

Treći leptir: Znao sam da ću vas obradovati svojim otkrićem

(leptiri lete i sleću na tulipane)

Prva lala: Danas je tako veselo na našoj livadi.

Druga lala: Vetra tako lepo svira po mladim granama

Tpeća lala: Volim kad svira valcer. Ćini me sretnim kada se njišem u tom ritmu.

Prvi leptir: Vi ste lale danas raspoložene za igru.

Drugi leptir: Otplešimo zajedno jedan ples.

Treći leptir: Molim vas gospođice lalo zaigrajte sa mnom.

(plešu valcer. Odjednom nežna muzika prestaje, čuju se uznemireni tonovi. Vetar jače duva, a oblak se približava suncu. Leptiri i lale prestaju da plešu. Leptiri lete levo-desno, skoro se sudarajući, uz uplašeno glasanje.)

Prvi leptir: Bežimo brzo kući. Pokisnuće nam krila, a onda više nikada nećemomoći leteti.

Drugi leptir: Letimo brže.

(leptiri lete prema drvetu i nestaju iza njega. Ubrzo se vraćaju uplašeni.)

Prvi leptir: Šta ćemo sada, mama je zatvorila vrata da kiša ne pada u kuću. Zaboravila je da smo mi na livadi.

Drugi leptir: Znam šta ćemo.

Treći leptir: (radoznalo) Šta?

Drugi leptir: Zamolićemo lale da nas sakriju od kiše.

Treći leptir: Dobro si se setio, pa lale su nam prijateljice.

Prvi leptir: Idemo.

(sva tri leptira doleću do bele lale)

Treći leptir: Molim te lalo sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam ne pokvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.

Tpeća lala: Primiću samo tebe beli leptiru, jer si iste boje kao ja. Tvoje prijatelje ne mogu primiti.

Treći leptir: Kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja da se sakrijem kod tebe.

(lete prema crvenoj lali)

Drugi leptir: Lalo, molim te sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam ne pokvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.

Druga lala: Primiću samo tebe crveni leptiru, jer si lep kao ja. Tvoje prijatelje ne mogu primiti.

Drugi leptir: Kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja da se sakrijem kod tebe.

Prvi leptir: Zamoliću žutu lalu, možda nam pomogne.

(lete prema žutoj lali)

Prvi leptir: Molim te lalo primi mene i moje prijatelje. Sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam na okvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.

Prva lala: Primiću samo tebe, jer si lep i žute boje kao ja.Tvoje prijatelje ne mogu primiti.

Prvi leptir: Neću, kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja kod tebe.

Vetar: (duva i kreće se po sceni)

Lepo smo se zabavljali i igrali, ali nešto je pokvarilo našu iogru. Mislio sam da će se svi radovati mom prijatelju oblaku i lepoj prolećnoj kišici. Zaboravio sam da su leptirići nežna stvorenja i da ih kiša može ubiti. Oblačiću ne ljuti se, igraćemo se drugi put. Molim te idi na drugu livadu.

Oblak: Kako ću sam da se igram? Pođi i ti samnom.

Vetar: Hoću oblačiću, evo me.

Oblak: Pozovi i decu da se igraju sa nama.

Vetar: Dobro.

(obraća se deci u publici) Deco, pomozite mi da pokrenemo oblačić. Duvajte ovako kao ja.

(duva i deca, još, jače)

(oblak i vetar odlaze sa scene)

(za vreme razgovora vetra i oblaka, leptiri su se ščučureni ispod drveta i lagano podrhtavaju od straha. Njihovo podrhtavanje ne treba da bude prejako da ne odvlači pažnju dece dok traje dijalog između vetra i oblaka)

(kada vetar i deca počnu duvati, cvetovi se savijaju na tu stranu, a leptiriri se još više stisnu jedan uz drugog)

(prvo sa scene nestaje oblak a dok je vetar već na izlasku leptirići im dovikuju)

Sva tri leptira: Hvala tiiii vetre. Ti si pravi prijatelj.

(još malo lete veselo, uz veselu muziku, po pozornici i oni odleću sa scene).

SVETLOST

(U mraku na tavanu, u paučini čuju se glasovi i komešanje. Na sceni su: sveća, fenjer, baterijska lampa i sijalica)

Sve svetiljke: (u glas, bojažljivo)- Kakav mrak, kako je strašno ovde, prst pred okom se ne vidi.

Sveća: – Trebalo bi neko os vas da mi pomogne i zapali fitilj, pa da zasvetlim i rasteram mrak.

Fenjer: – Ti da rasteraš mrak? (podrugljivo) Ti, sa svojim jadnim plamičkom koji drhti i gasi se pri najmanjoj promaji.

Sveća:- Kako ti to meni? (ljutito) Slušajte ga svetiljke, kako me vređa, a ja sam najstariji ovde.

Fenjer: -Svaka čast, najstarija jesi, ali nisi najsavremenija. Tebe ljudi nikada ne smeju da ostave samu jer možeš da padneš i da upališ nešto, pa da ljudi imaju više štete nego koristi od tebe.Beskorisna si kada pada kiša ili duva vetar. Jedna kišna kap tebe može da ugasi.

Sveća: -Možda nisam savršena, ali ja deci pričinjavam mnoge radosti i zadovoljstva. Setite se samo da nema rođendana i torti koje ja ne ukrasim. Zamislite, svetiljke, kako bi izgledalo da umesto ukrasnih, raznobojnih svećica, nasred torte bude fenjer. Smešno, zar ne? (svi se smeju osim fenjera)

Fenjer: – Baš smešno (prezrivo) Tako se slatko ne bi smejali da ste u noći dok besni oluja i lije kiša. Šta bi tada svećo? Od straha bi zaboravila sve one dvorove i carske trpeze koje si ukrašavala u prošlosti.

Svi u glas sem fenjera:- Stvarno, šta bismo tada? Ko bi nam pomogao da nađemo izlaz iz mraka i oluje?

Fenjer: -Ja (samouvereno). Ja, jer meni ne mogu ništa: ni kiša, oluja. Ja sam neuništiv.

Baterijska lampa:- Fenjeru, nemoj da si toliko samouveren. Ti svetliš onoliko dugo, koliko ti je dugačak fitilj, a kad fitilj izgori, ti možeš da služiš samo kao ukras. Dosta više svađe, znase koga od nas ljudi najradije nose. Naravno, mene.

Fenjer:- Tebe? E, jesi mi ti mustra (podrugljivo).

Baterijska lampa: (rugajući se)- Jednostavno. Potrebno je samo da neko pritisne na dugme i ja sijam. Moja svetlost oteraće mrak. Mene nose rudari na svojim šlemovima, ja im svetlim duboko u rudnicima. Sa mnom se rado igraju deca, jer ih ne mogu opeći.

Sijalica: – Sve je to lepo, ali i ti svetlišsamo dok traje tvoja baterija, kada se baterija isprazni, ti postaješ beskorisna. Ja najduže trajem. Ja mogu da osvetlim svaku prostoriju. Pod mojom svetlošću ljudi mogu da rade, uče ili da se deca igraju kao usred dana. Moja svetlost je najača.

Ostavite komentar

Podeli/Sačuvaj