Dramatizacija priče
Odlomak iz knjige UHVATI RITAM AFRIČKE PRIČE
Kapok drvo je najviše drvo u kišnim šumama Afrike. Ono je sklonište za mnoge biljke i životinje. Ljudi mu pripisuju natprirodna svojstva. Afrikanci veruju da ako jastuk na kome spavaju napuni kapok pamukom, snovi će biti lepši, doneće im sreću i uvećati njihovu snagu. (razgovarajte sa decom o snovima. Deca mogu da naslikaju, a zatim odglume svoje snove)
Sečom ovog drveta ugrožava se prirodno stanište i dom za mnogobrojni biljni i životinjski svet afričkih kišnih šuma.
Narator 1: Dan je bio kao i svaki drugi.Topao i vlažan. Kišna šuma se veselila. Ptice su kreštale i razdragano pevušile, majmuni su pištali, skakali sa grane na granu, izvodili akrobacije.
Narator 2: Najednom, pssst…sve je utihnulo. Nepoznato biće ušlo je u kišnu šumu. To je bio čovek. Životinje su se zapitale zašto je došao.
Narator 3: Čovek je zastao pored velikog Kapok drveta. Podigao je sekiru, zamahnuo svom snagom i udario o stablo drveta.
Čovek: Tras! Tras! Tras!
Narator 1: Zvuk udaraca odzvanjao je šumom.
Narator 2: Ali, stablo velikog Kapok drveta bilo je veoma tvrdo.
Čovek: Bum! Bum! Bum !
Narator 3: Uskoro je čovek bio potpuno obliven znojem koji se slivao niz njegovo lice i telo.
Čovek: Tras! Bum! Tras! Bum!
Narator 1: Čovek se veoma umorio. Seo je ispod velikog Kapok drveta da malo predahne.
Narator 2: Bio je opijen vrućinom i šumovima kišne šume. (ššššššš…) Kišna šuma ga je uspavala.
Narator 3: Velika zmija živela je na Kapok drvetu. Lagano je skliznula niz stablo i prišla čoveku koji je spavao. Pogledala je u šupljinu koju je napravila sekira. Tada se približila čoveku i zašištala u njegovo uvo.
Zmija: Gospodine, ovo drvo je drvo života, čudesno drvo. Ono je moj dom i bilo je dom svih mojih predaka. Nemojte ga srušiti!
Narator 1: Predivni leptir šarenih krila dolepršao je do uveta usnulog čoveka.
Leptir: Gospodine, Kapok drvo je i naš dom. Mi letimo sa jednog na drugo drvo, sa cveta na cvet i sakupljamo polen. Na taj način, cvetni prah posipamo svuda, oprašujemo i dajemo život celoj kišnoj šumi. Shvatite! Sva živa bića su međusobno povezana. Zavise jedna od drugih.
Narator 2: Grupa majmuna vešto se spustila sa vrha Kapok drveta do čoveka. Majmunska posla. Svi odjednom su počeli da blebeću.
Majmun 1: Gospodine! Mi znamo kako ljudi postupaju. Prvo srušite jedno drvo, a zatim se vratite po još jedno, pa po još i još…Nikad kraja.
Majmun 2: Kada srušite veliko Kapok drvo njegov džinovski koren osušiće se i umreti. Tada neće ostati ništa. Neće biti korenovih žila da drže zemlju na mestu.
Majmun 3: I zato kada počnu da padaju velike kiše spraće i umiće zemljište, odneće žbunje i manje drveće. Onda će kišna šuma postati pustinja.
Narator 3: Pridružio se i sivi afrički papagaj.
Sivi papagaj: Gospodine! Nikako ne smete da srušite ovo drvo. Mi letimo svuda po kišnoj šumi. Videli smo šta se dešava kada ljudi sruše veliko Kapok drvo.
Sivi papagaj 2: Tada zapale vatru da unište žbunje i očiste zemlju. Tamo gde je bio požar nestane sva lepota i život, a ostane samo čađ i smrad.
Narator 1: Nekoliko malih, svetlih žabica skliznulo je niz veliko lišće Kapok drveta i doskakutalo do čoveka. Zakreketale su u čovekovo uvo.
Žaba 1: Gospodine, uništena kišna šuma znači i uništene živote…mnogo života.
Žaba 2: Mi ćemo postati beskućnici, ukoliko srušite veliko Kapok drvo. Mi možemo da živimo samo u kišnoj šumi. Volimo njenu toplotu i vlažnost.
Narator 2: Jaguar je spavao na grani drveta, u sredini velike krošnje. Pošto je imao tačkasto krzno, vešto se sakrio i niko ga dotad nije primetio. Tiho i elegantno se došunjao do čoveka. Zarežao je u njegovo uvo.
Jaguar: Gospodine, Kapok drvo je dom za mnoge ptice i životinje. Ako ga isečete, gde ću ja pronaći klopu? Grrrrr!
Narator 3: Dva-tri bodljikava praseta oprezno su se približila usnulom čoveku. Šapnuli su mu u uvo.
Prase 1: Gospodine, da li znate šta je neophodno za život svih biljaka i životinja? Čak ni ljudi ne mogu da žive bez toga.
Prase 2: Kiseonik! Upamtite tu važnu reč. K i s e o n i k!!! A, da li znate šta drveće pravi?
Prase 3: Kiseonik !!! Ako isečete šumu, uništićete ono što svima omogućava život. Ono što dišemo.
Narator 1: Šimpanza, mama majmunica, sišla je sa drveta. Na leđima je nosila bebu šimpanzu. Veoma ozbiljno, kao i svaka zabrinuta majka, obratila se čoveku.
Šimpanza: Gospodine, sečete ovo lepo i snažno Kapok drvo, a uopšte ne mislite na budućnost. Šta će biti sutra, zavisi od onoga šta uradite danas. Moćni ljudi su vam naredili da isečete ovo predivno, čarobno Kapok drvo. Oni ne misle ni na sopstvenu decu. Kako će sutra živeti u svetu bez drveća.
Narator 2: Lenjivac koji je živeo na drvetu krenuo je da silazi čim se čovek pojavio. Ali tek sada je stigao da se spusti.
Narator 3: Sporo se gegajući, pospanim i lenjim glasom, obratio se čoveku.
Lenjivac: Gospodine, koliko vredi lepota? Da li možete živeti bez nje? Ako uništite lepotu kišne šume, čemu ćete se diviti? Na čemu ćete odmarati svoje oči?
Narator 1: Dečak iz afričkog Mbuti plemena, koje je živelo u kišnim šumama, kleknuo je pored uspavanog čoveka. Šapnuo mu je na uvo.
Dečak: Gospodine, kada se probudite, pogledajte svet novim očima. Moj narod živi ovde vekovima. Kišne šume su naša kuća, naša porodica, naša postojbina. Gde ćemo mi ako ona nestane. Svet više neće biti isti. Biće ružniji i zagađeniji.
Narator 2: Čovek se probudio osvežen dubokim snom. Kada je pogledao oko sebe video je dečaka i mnogo životinja Svi su ga zabrinuto gledali.
Narator 3: Svi oni su zavisili od kišne šume i velikog Kapok drveta.
Narator 1: Kako su retke i lepe bile te životinje. Čovek je pogledao nagore. Sunčevi zraci su se probijali i obasjavali lišće velikog Kapok drveta. Lišće je sijalo poput dragulja u zelenilu kišne šume.
Narator 2: Čovek se nasmejao. Opio ga je miris retkih, divljih cvetova. Osetio je toplinu izmaglice koja se uzdizala sa šumskog poda.
Narator 3: Ali nije čuo ni jedan zvuk. Čudno! Kišna šuma je utihnula. Sve oči su bile uprte u čoveka. Šuma je gledala i čekala.
Narator 1: Čovek je ustao i uzeo sekiru. Zamahnuo je njome da udari po stablu velikog Kapok drveta. Odjednom je stao. Okrenuo se i pogledao dete i životinje. Oklevao je…tada je odlučno bacio sekiru i otišao pognute glave.
Čovek: Nisam u stanju da uništim ovakvu lepotu. Ne želim da uništim ono što nam je poklonila majka priroda.
Narator 2: Mrmljao je čovek sebi u bradu.
Narator 3: Životinje su oduševljeno zaigrale.
Svi: Ura za kišne šume! Ura za kiseonik! Ura za majku zemlju!