INSTITUT ZA MEDJUNARODNE STUDIJE U OBRAZOVANJU
NEFORMALNA DRAMA
Dr. Stephen M. Koziol, Jr. Dr. Lynn A. Richards
Univerzitet u Pittsburgh-u
UVOD
Jučerašnju radionicu smo započeli diskusijom o tome sta mi podrazumevamo pod aktivnostima neformalne drame i prikazom razvoja drame i kao sadržaja i kao metoda u nastavnom planu. Konkretno, naveli smo kako su prvi pokušaji naginjali ka isticanju elemenata izvodjenja i bili veoma struktiurani, dok su pokušaji tokom posljednjih 40 godina isticali dramu kao iskustvo i proces sa popriličnom fleksibilnošću u upotrebi. Obe ove perspektive su istakle dramu kao jednu komponentu nastavnog plana, onu koja zahteva i posebno obučene učitelje i prostor i vreme u prepunom nastavnom planu. Neformalna drama, onako kako smo je mi okarakterisali, je odrazila napore pobornika drame tokom poslednje decenije da istaknu pedagošku moć dramskih aktivnosti kada se upotrebljavaju u ostvarivanju već postojećih ciljeva nastavnog plana. Ono što je bilo zajedničko u svim ovim perspektivama je da je iskustvo drame aktivno doprinosilo kognitivnom i afektivnom učenju dece. Današnju radionicu ćemo započeti pregledom nekih od osnovnih i ličnih veština i veština naprednog razmišljanja kojima se bavimo kada deca učestvuju u aktivnostima neformalne drame.
Želeli bismo da kažemo da postoji obimno istraživanje koje podržava tvrdnje da aktivnosti neformalne drame razvijaju ove veštine, ali mi to ne možemo uraditi. Postoji istraživački rad, ali on je sporadičan i nefokusiran. Vodje kreativne i neformalne drame obično nisu istraživači; oni su odani učitelji i praktičari drame koji govore i pišu na osnovu njihovih iskustava u radu sa decom. Tokom mnogih decenija, analize temeljnih izveštaja o iskustvima praktičara nisu bile priznate kao “istraživanje” ili “naučni rad”, barem ne medju U.S. edukatorima, tako da su desetine važnih iskustava praktičara ostale neobjavljene. Danas se pojavljuju radovi kao sto je rad Lynn Richards, koji se istovremeno usredsredjuje na to kako se aktivnosti neformalne drame primenjuju u osnovnoj školi kao regularan dio nastavnog procesa i na to kako ove aktivnosti deluju na decu i kako deca na njih reaguju.
I. Kakve rezultate učenja kod dece možemo očekivati upotrebljavajući aktivnosti neformalne drame kao dio naše nastave?
Pobornici kreativne i neformalne drame često iznose dugačke liste veština i sposobnosti za koje veruju da se kod dece razvijaju kada učitelji uključe iskustva aktivnog učenja u njihovu nastavu. Mi se ovdje usredsredjujemo na neke od kognitivnih veština za koje su stručnjaci identifikovali da su posebno povezane sa učiteljevom upotrebom aktivnosti neformalne drame.
A. OSNOVNE VEŠTINE: identifikovali smo četiri veštine za koje verujemo da su važne osnovne veštine u učenje. Iako nalazimo da škole spremno identifikuju niz znanja i kognitivnih veština koje su ciljevi nastave, samo nekoliko njih poklanja pažnju takvim pitanjima kao što su koncentracija, imaginacija, percepcija i kontrola kao formalnim ciljevima u obrazovanje mladje dece. Ipak,
neki tvrde da su ove veštine od presudnog značaja ako mladja deca treba da akademski uspiju
u razredu.
A.1 Koncentracija: Pod koncentracijom podrazumevamo sposobnost deteta da posveti pažnju zadatku i da održi tu pažnju sve duže i duže vrijeme. Da bi bila u stanju da reaguju na nova iskustva, deca treba da su u stanju da zadrže informacije, ideje, opažanja i osećanja dovoljno dugo da nešto sa njima urade.
A.2 Imaginacija: Pod imaginacijom podrazumevamo sposobnost deteta da vidi i stvara obrasce slika ili detalja. Courtney (1980) raspravlja o tri vrste imaginacije koje su važne u učenju: (1) sposobnost da se vide odnosi ili veze (sličnosti i razlike) medju stvarima “koje drugi ljudi vide”, (2) sposobnost da se vide novi ili različiti obrasci za stvari koje drugi ljudi ne vide, ali shvataju da su moguće, i (3) sposobnost da se vide novi ili različiti obrasci za stvari koje su iznad onoga sto drugi misle da je moguće. Kao baza za dosta “kao da” razmišljanja, imaginacija je temelj za veštine naprednog razmišljanja.
A.3 Percepcija: Pod percepcijom podrazumijevamo sposobnost deteta da vidi i razlikuje slike i detalje, naročito one koje se opažaju čulima. Informacije do kojih se čulima dodje postaju osnova za imaginaciju i kompleksno razmišljanje.
A.4 Kontrola: Pod kontrolom podrazumevamo sposobnosti deteta za samokontrolom – da bude svesno i u stanju da upravlja vlastitim telom, pokretima, verbalizacijama i ponašanjem unutar odgovarajućeg konteksta.
B. LIČNE VEŠTINE: lične veštine uključuju sposobnosti deteta za izražajnošću i tečnošću, fleksibilnošću, prilagodljivosti i saradnji. Još jedanput, iako neki tvrde da su ove veštine od suštinskog značaja za akademski uspeh deteta u školi i lični uspeh u životu, njima se suviše često bavi samo slučajno u akademski fokusiranom nastavnom planu.
B.1 Izražajnost i tečnost: Pod izražajnošću i tečnošću podrazumevamo detetovu sposobnost, spremnost i stepen opuštenosti u izražavanju negovih misli, ideja, iskustava i osećanja – samom sebi kao i drugima, kroz neverbalna (kretnje, umjetnost, muzika, itd.) kao i verbalna sredstva. Ovo uključuje detetovo razumevanje niza njegovih ekspresivnih sposobnosti i samopouzdanje da je u stanju da ove kapacitete produktivno koristi.
B.2 Fleksibilnost: Pod fleksibilnošću podrazumevamo detetovu sposobnost i spremnost da traži, da se poziva na i prihvati da postoje alternative – različiti načini opažanja stvari, različiti načini dolaženja do smisla iz percepcija i iskustava, različiti načini reagovanja na dogadjaje i situacije, i različiti razlozi za biranje različitih pravaca djelovanja ili interpretacija.
B.3 Prilagodljivost: Pod prilagodljivošću podrazumijevamo detetovu sposobnost da se prilagodi različitim okolnostima i dogadjajima. Nije dovoljno samo znati da postoje alternative, već je isto tako važno biti spreman i u stanju “zamisliti” i delovati reagujući na promenljive okolnosti i uslove.
B.4 Kooperativnost: Pod kooperativnošću podrazumevamo detetovu sposobnost da radi sa drugima. Atmosfera zajedništva i uspešnog učenja u razredu ne samo da vodi ka produktivnim akademskim rezultatima, već isto tako daje deci mogućnosti da nauče da rade u saradnji sa drugima kao pripremu za vazne i veoma realistične “životne” veštine.
C. VEŠTINE NAPREDNOG RAZMIŠLJANJA
Veštine naprednog razmišljanja obuhvataju široki spektar kognitivnih sposobnosti. Postoje mnoge klasifikacije koje predstavljaju kognitivne sposobnosti, i ona koju mi ovdje predstavljamo je kombinacija nekoliko njih. Smatramo da ona naglašava neke od važnih kognitivnih sposobnosti koje naročito dolaze do izražaja kada deca učestvuju u aktivnostima neformalne drame. Kao što smo raspravili na početku jučerašnjeg rada, neposrednost aktivnosti neformalne drame pruža specifičan, zajednički skup iskustava koje služe kao osnova njihovog razmišljanja.
C.1 Postavljanje pitanja: Pored sposobnosti da se odgovori na pitanja drugih, biti u stanju postaviti vlastita pitanja i naučiti postavljati produktivna pitanja su važne intelektualne veštine. Aktivnosti neformalne drame uključuju i vodjino osmišljavanje otvorenih istraživačkih i analitičkih pitanja tokom izveštavanja i široku upotrebu kreativne saradnje i iskustava grupnog rešavanja problema kojima se deci daje mnoštvo prilika da postave pitanja u smislenom kontekstu.
C.2 Izvodjenje zaključaka: U neformalnoj drami deca imaju mnoštvo prilika da budu posmatrači radnji i izvodjenja drugih. Kao dio ovih aktivnosti, vodja usmerava decu da predju sa percepcija detalja ka “pretpostavkama” o tome kako ti detalji stvaraju značenje. Tokom ovog procesa deca vežbaju razmišljanje koje vodi ka zaključku.
C.3 Analiziranje: Tokom razgovora nakon posmatranja radnji i izvodjenja drugih, deca su često brza u davanju pretpostavki ili interpretacija o onome što vide. Dio učiteljevog zadatka je da tokom ovih diskusija u dijelu izveštavanja decu navodi da identifikuju i pojasne detalje onoga što su vidjeli ili čuli i da ih podstakne da objasne kako se ove percepcije povezuju da bi
oformile njihove interpretacije. Mi analiziranjem zovemo proces tokom kojeg deca objašnjavaju kako su došla do njihovuh zaključaka.
C.4 Predvidjanje: Šta će se dogoditi? Kada deca učestvuju u kompleksnijim aktivnostima neformalne drame, često se od njih traži da isplaniraju i izvedu ono što misle da će se desiti na osnovu informacija koje imaju o likovima, situacijama i prošlim dogadjajima. Tokom ovog procesa, ona uče da predvidjaju dogadjaje i akcije koje slede na osnovu onoga što je već poznato.
U izveštavanjima cela grupa ispituje realističnost i razumnost njihovih “predvidjanja”.
C.5 Spekulisanje: Sta se može desiti? Tokom njihovog planiranja u mnogim naprednim vežbama neformalne drame, deca se ohrabruju da identifikuju i razmotre niz alternativa pre no što donesu odluke. U izveštavanjima učitelji obično podstiču decu da razmotre pitanja kao što su “zašto su to uradili? i Šta mislite gde bi zatim mogli otići?”
C.6 Restruktuiranje: Kako to može biti drugačije? U njihovom radu na mnogim na tekstu baziranim aktivnostima kao što su pričanje priče, horsko čitanje, dramatizacija i improvizacija, posebno, od dece se traži da uzmu informacije i ideje u jednom obliku i da ih promjene da bi nešto saopštili u drugom obliku. Richard Courtney to zove transformisanjem. Transformisanje znači biti u stanju videti stvari na nove načine.
C.7 Poredjenje: Po čemu je ovaj tekst, iskustvo ili osećanje slično ili različito od drugih? U njihovim ulogama kao posmatrača i tokom izveštavanja, u aktivnostima neformalne drame se od dece stalno traži da razmotre sličnosti i razlike u onome što su videli, iskusili ili osetili. Ponekad, kao što je slučaj u većini procesa deljenja koje se odvija tokom ranih iskustava, poredjenje je implicitno, jer učitelj ne nameće pravljenje poredjenja, ali omogućava pojedincima da za sebe prepoznaju da iskustva drugih nisu obavezno bila identična njihovim. Drugi put opet, učitelj namerno daje mogućnosti da deca porede jedan skup radnji ili interpretacija sa drugim ili koristi prilike tokom izveštavanja da decu podstakne da porede iskustva ili odgovore.
C.8 Evaluacija: Koliko su izvodjenja ili interpretacije bile realistične, verodostojne ili odgovarajuće? Realizam, verodostojnost i podesnost su različiti kriteriji na osnovu kojih se od dece može zatražiti da prosude ono sto doživljavaju u aktivnostima neformalne drame. Ovo se često koristi tokom izveštavanja o kompleksnijim aktivnostima, iako čak i mladja deca mogu početi da se bave ovakvim načinom razmišljanja tokom dijela njihovog rada na kretanju, pričanju priče, horskom čitanju i dramatizaciji priče.
Rezultati učenja koje smo upravo opisali su uopšteni; oni nisu povezani sa nekom
odredjenom predmetnom materijom ili nastavnim planom.
DEO IZ RADIONICE NEFORMALNA DRAMA