(primer dramske tehnike “Naracija” sa predlozima za pripovedanje)

Pre mnogo, mnogo godina, (pokazati prstom unatrag) u Africi je živeo, a sigurna sam da i danas živi, pauk po imenu Anansi. (prikazati šakom i prstima pauka koji hoda po ruci)

Anansi je bio veoma srećan, majušni pauk. (pokazati palcem i kažiprstom koliko je mali Anansi i pozvati decu da vas oponašaju) Bio je srećan jer je imao predivnu baštu. Anansi je radio veoma naporno u bašti. Motikom je svaki dan kopao, kopao, kopao…(poziv deci, pokret), zatim je čupao, čupao, čupao (poziv deci-pokret), … korov, a na kraju zalivao, zalivao, zalivao (poziv deci-pokret) …baštu.

Povrće je sazrelo i Anansi se veoma obradovao zrelom crvenom, zrelom crvenom… hmmmm… (da li mi neko može pomoći i reći šta je u bašti crveno …prihvatite od dece sve odgovore koje dobijete) Da! Radovao se… (nabrojte šta su vam rekla deca i dodajte ono što nisu spomenula npr.: crvenu papriku i rotkvice.)

Takođe se radovao zrelom zelenom, hmmm, zelenom, …(ponovite prethodni postupak) Daaaa… i kupusu i grašku takođe.

Ali danas, danas Anansi nije srećan (napravite tužno lice) Da li vas zanima zašto?

Danas je dan kada Anansi mora da izvadi svoje najomiljenije povrće, slatke jamove. Anansi obožava jamove. Jamovi su slatki krompiri. Krompiri rastu u zemlji i Ananse je morao da ih iskopa. Ali, Anansi je mali, majušni, malecki pauk (kažiprstom i palcem prikažite koliko je Anansi mali, dok govorite mali, majušni, malecki…) tako da sam nije mogao da ih iskopa iz zemlje. Međutim, ukoliko jamovi ostanu u zemlji, oni će se pokvariti. Seme slatkog jama Anansi je dobio od svog najboljeg prijatelja majmuna Đure. Đura je bio šaljivdžija i pomalo bezobrazan. On je Anansiju dao posebno seme jama. Taj jam je mogao da iskopa samo onaj ko ga je posadio i vodio računa o njemu. Ali, Anansi to nije znao, pošto mu Đura nije rekao.

Obratite se deci: “Da li možete da napravite lice tužnog Anansija.”Da, baš tako je izgledao…

Upravo kada se Sunce pojavilo na istoku (okrenite se ka istoku i zaklonite oči) Anansi je pogledao nadole iz svoje mreže i video tigra kako šetka po šumi. Povikao je:

Pogledajte nadole i tanušnim glasom kažite:

“Tigre, tigre, dođi ovamo!”

Pogledajte nagore i dubokim glasom kažite:

“Kaži Anansi, šta želiš?!”

Pogledajte nadole i tanušnim glasom kažite:

“Tigre, naišao si u pravom trenutku. Uvek sam govorio da se prijatelji u nevolji poznaju. Potrebna mi je tvoja pomoć da izvadim slatke, zrele jamove iz zemlje. Nudim ti pošten dogovor. Pola jamova biće tvoje, kada ih iskopaš.

Mmmmm. (potapšite se po stomaku) Tigar je mnogo voleo jamove. Voleo je jamove sa medom, voleo je jamove sa eurokremom, a najviše je voleo jamove sa džemom od drenjina. (pokazujte prstima dok nabrajate)

Tigar je odmah odlučio. Pogledao je nagore prema Anasiju (Pogledajte nagore i dubokim glasom kažite:)

i rekao:

“Važi Anansi. Ja ću iskopati jamove i pošteno ćemo ih podeliti. Tebi pola jer si ih zasadio, a meni pola jer sam ih izvadio.”

Tigar je otišao po svoju lopati i motiku i počeo je da kopa.

On je ……Kopao i kopao i kopao. (bum, tras) Kamenje je letelo, letelo i letelo….(.fijuuuuu, pljas!)

(pretvarajte se da kopate, ovaj deo deca treba sledeći put sama da kažu. Dovoljno je da započnete. On je…Kamenje je letelo….)

Konačno, Sunce je objavilo podne. (pogledajte nagore i zaklonite oči rukom)

Tigar se kupao u znoju. Bilo mu je veoma toplo. Ali kada je pogledao u zemlju i ugledao slatke jamove, zaboravio je na svu muku. Sagnuo se da ih izvadi.

Odjednom, (dramatično zastanite) ekete, bekete, buf, (deca će kasnije u tekstu nakon “odjednom” govoriti “ekete, bekete, buf) svi jamovi su nestali u zemlji. Videli su da to nije onaj koji ih je zasadio i vodio računa o njima.

Ooooo, kako se tigar razbesneo. Zgrabio je svoju lopatu i počeo je da kopa.

On je ……Kopao i kopao i kopao.(bum, tras) Kamenje je letelo letelo i letelo…

( fijuuuuu, tras!)

Sunce je objavilo četiri sata po podne. (okrenite se ka zapadu i zaklonite oči)

Tigar je bio znojav, umoran, ah, dobio je i opekotine od sunca. Ali, kada je ugledalo slatke, sočne jamove, zaboravio je na svu muku. Sagnuo se da ih izvadi.

Odjednom… ekete, bekete, buf, svi jamovi su opet nestali u zemlji. Videli su da to nije onaj koji ih je zasadio i vodio računa o njima.

Ooooo, kako se tigar razbesneo. Zgrabio je svoju lopatu i počeo je da kopa.

On je …Kopao i kopao i kopao. (bum, tras) Kamenje je… letelo letelo i letelo…

( fijuuuuu, pljas!)

Sunce je objavilo šest sati po podne.

Tigar je bio znojav, umoran, ah, dobio je opekotine od sunca i boleli su ga svi mišići.

Ali… ovoga puta, kada je tigar video slatke jamove, nije se sagnuo da ih pokupi. O, ne!

On se okrenuuo iza sebe i on je zgrabio svoju motiku i on je… bum, tras, bum, tras, bum, tras, sec, sec,sec (pravite se da udarate motikom) besno iseckao sve jamove na sitne komadiće.

Zatim je bacio svoju lopatu i bacio je svoju motiku i krenuo je kući kroz džunglu. (koračajte)

Sunce je lagano zalazilo na zapadu. Duge senke su se pružale svuda naokolo.

Dok je tigar išao kroz džunglu, (hodajte) tada mu se učinilo da nešto čuje. Stao je. Kada se osvrnuo iza sebe…aaaaaa… svi jamovi, slatki jamovi koje je besno iseckao na komade bili su iza njega. Hodali su na (prstima pokazujte) jednoj nozi, na dve noge, na tri noge. Dok su marširali za tigrom pevali su uglas:
Bipiti, bapiti, buf! Bipiti, bapiti, buf! Trif, traf! PUF!!! (ovo će deca kasnije govoriti)

Tigar se mnogo uplašio. Potrčao je i trčao je , trčao, trčao sve dok nije ugledao svog dobrog drugara brata Džekija.

“Brate Džeki, brate Džeki! Sakrij me! Jure me slatki jamovi!“ vikao je uplašeni Tigar.

Džeki je ležao ispred svoje kućice. Pogledao je tigra i rekao:

„U redu, možeš se sakriti iza mene, ali lezi mirno i nemoj da mrdneš!“ Tigar se sklupčao iza Džekija i nije mrdao.

U tom trenutku slatki jamovi, stotine ljutih, slatkih jamova je stiglo do Džekija i svi su ga uglas zapitali:

„Brate Džeki, brate Džeki, da li si video tigra?“

Džeki je mudro odgovorio:

„Gledam dole, gledam gore, gledam levo, gledam desno, ali ne vidim tigra!“ (gledajte po upustvu)

Tigar se toliko uplašio da nije više mogao mirno da leži. Skočio je i povikao:

„Nemoj da im kažeš gde sam!“ i potrčao je u šumu.

Trčao je , trčao i trčao, a kada je stao i kada se osvrnuo iza sebe…aaaaaa svi jamovi, slatki jamovi, ljutiti jamovi, koje je besno iseckao na komade, opet su bili iza njega. Hodali su na (prstima pokazujte) jednoj nozi, na dve noge, tri noge. Dok su marširali za tigrom pevali su uglas:
“Bipiti, bapiti, buf! Bipiti, bapiti, buf! Trif, traf! PUF!!

Tigar se još više uplašio. Trčao je sve dok nije ugledao svoju drugaricu, sestru gusku, gegavu Gogu.

“Sestro Gogo, sestro Gogo, Sakrij me! Jure me slatki jamovi!“ povikao je uplašeni tigar.

Gegava Goga je ležala u svom gnezdu na jajima. Rekla je:

„U redu tigre. Možeš se sakriti iza mene, ali budi tih, nemoj da zucneš.“

U tom trenutku slatki jamovi, stotine slatkih jamova je stiglo do gegave Goge i svi su je uglas zapitali:

„Sestro Gogo, sestro Gogo, da li si videla tigra?“ (njuškajte)

Goga je mudro odgovorila:

„Gledam dole, gledam gore, gledam levo, gledam desno, ali ne vidim tigra!“ (gledajte po upustvu)

Tigar se toliko uplašio, da nije više mogao mirno da leži. Skočio je i povikao:

„Nemoj da im kažeš gde sam!“ i potrčao je u šumu.

Trčao je, trčao i trčao, a kada je stao i kada se osvrnuo iza sebe…aaaaaa svi jamovi, slatki jamovi, ljutiti jamovi, koje je besno iseckao na komade, opet su bili iza njega. Hodali su na (prstima pokazujte) jednoj nozi, na dve noge, tri noge. Dok su marširali za tigrom pevali su uglas:
“Bipiti, bapiti, buf! Bipiti, bapiti, buf! Trif, traf! PUF!!

Tigar se mnogo uplašio. Trčao je sve dok nije stigao do mosta. Na drugoj strani mosta bio je njegov drugar brat jarac Živodarac.

“Brate Živodarče, brate Živodarče, moraš da me sakriješ. Jure me slatki jamovi!” zakukao je tigar.

Jarac Živodarac je začuđeno pogledao tigra i rekao:

“Brate Tigre, nema potrebe da te krijem. Samo stani pored mene.”

Tigar se tresao od straha.

U tom trenutku slatki jamovi, stotine slatkih jamova došlo je do mosta. Povikali su uglas:

“Brate Živodarče, brate Živodarče, pusti nas da pređemo most. Mi hoćemo tigra!”

Brat jarac Živodarac je odgovorio:

“Hmmmm, moraćete prvo pored mene da prođete.”

Slatki jamovi su se uputili preko mosta. Jarac Živodarac je sagnuo glavu i razmahao se rogovima.

Slatki jamovi, stotine slatkih jamova, ljutitih jamova popadalo je ispod mosta.

Jarac Živodarac i tigar su zgrabili vreće, otrčali ispod mosta i …trpali, trpali, trpali (pretvarajte se da stavljate jamove) slatke jamove u vreće, sve dok ih nisu sve potrpali.

Odlučili su da naprave zabavu.

Na zabavu su pozvali brata Džekija, sestru gegavu Gogu, i naravno malog Anasija. Na zabavu je nepozvan došao i majmun Đura. Slatko se smejao slušajući tigrovu priču. Objasnio je kako je seme koje je dao Anansiju posebno i da nisu oni najgore prošli. Bilo je još sličnih događaja ali on neće sada da priča o njima. Čuva ih za drugu priču.

Tigar i jarac Živodarac su za večeru napravili, pa naravno slatke jamove, jamove sa medom, jamove sa eurokremom, jamove sa džemom od drenjina.

Tigar je jeo i jeo i jeo sve dok se nije prejeo. (pokažite veliki stomak)

Na nebu je Mesec zamenio Sunce. Duge senke su se prostirale na mesečini. Bilo je vreme da se društvo raziđe. Tigar je krenuo kući veselo pevajući.

Dok je tigar išao kroz džunglu (hodajte u mestu) učinilo mu se da nešto čuje. Stao je… Oslušnuo je… Pogledao je levo-desno, napred, nazad, gore, dole… (oponašajte pokrete) Ali ništa nije video.

Do dana današnjega, koliko god se tigar šunjao, stalno mu se činilo da čuje …

(veoma nežno i tiho) “Bipiti, bapiti, buf! Bipiti, bapiti, buf! Trif, traf! (veoma glasno) PUF!!

 

O PRIPOVEDANJU

Čitanje deci je odavno ustanovljena i visoko vrednovana aktivnost. Međutim, prednosti i vrline pripovedanja deci su tek odskora prepoznate kao odlična metoda kojom možemo ostvariti značajan uticaj na celokupan razvoj dece. Možda je najbolje uočila osobine i prednosti pripovedanja Marilyn Kinsella koja kaže:

„Kada pripovedate, kada ne koristite knjigu, tada ste u prilici da dodirnete kreativni duh. Osećam da čitanje, iako nesumljivo ima mnogo, mnogo koristi, ne dozvoljava čitaocu da prepozna stvaralački trenutak. Tačno je da priču možete izražajno pročitati, možete dodati i svoju interpretaciju, ali ne možete videti dragoceni momenat kada vaše reči, akcija i emocije teku uporedo sa kreativnim duhom i deci pružaju nezaboravni doživljaj.“

 

Mnogo pre pojave knjiga, pripovedanje je bila osnovna forma i način zabave, komunikacije, prenošenja informacija, podučavanja. Porodične priče, legende, bajke, istorijska predanja bile su vezivno tkivo okupljanja ljudi oko ognjišta. Možemo reći da je pripovedanje jedna od prvih formi umetnosti i važan deo ljudske istorije. U nekim delovima sveta, pripovedanje je još uvek jedini način kojim se prenosi kulturna i istorijska tradicija.

U svom jezgru pripovedanje jeste umetnost upotrebe jezika, vokalizacije, i//ili pokreta i gestova da bi se dočarali elementi sadržaja i slike priče odredjenoj publici. (u ovom slučaju deci). Centralni, jedinstveni aspekt pripovedanja je oslanjanje na publiku (decu) da bi se razvila specifična slikovitost detalja, kako bi se priča kompletirala u kooperativnom procesu. Razlika izmedju čitanja i pripovedanja je ta što je pripovedanje uvek aktivan i stvaralački čin.

Svako ko je pismen može da priču pročita, ali kada se priča ispriča, deca osećaju sponu između pripovedača i sebe. U današnje vreme kada roditelji imaju sve manje vremena, a pred decom je impresivna ponuda medijskih sredstava zabave – televizija, filmovi, kompjuteri, pripovedanje mora da zauzme značajno i neprocenjivo mesto u vašem programu. Animacija koja se može koristiti, ukoliko se ne oslanjate samo na čitanje iz knjige, nagrađena je pažnjom i participacijom dece u samoj priči, bilo da gestovima, mimikom, pantomimom opisuju radnju, ili se verbalno uključuju svojim pretpostavkama, sugestijama, idejama, akcijom. Takav način rada je preporučljiv jer je sticanje znanja utemeljeno na voljnim radnjama dece. Pažnja je maksimalno fokusirana, jer su deca uključena emocionalno, motorički i intelektualno.

Deca će uživati u svakoj priči i atmosfera će biti pozitivna i inspirativna u potpuno dvosmernoj komunikaciji.

Iskustvo koje dele deca i pripovedač, pomaže deci da razviju slušalačke sposobnosti i ohrabruje ih, upućuje i usmerava da vizualizuju priču, da se relaksiraju i maštaju u sigurnom okruženju.

Dušica Bojović

Share